I dok državni vrh u Srbiji upozorava da su cene kliničkih respiratora (eng. ventilators) enormno povećane i da se države služe nečasnim postupcima kako bi obezbedile što veći broj njih, neki od proizvođača tih medicinskih uređaja rekli su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da potražnja jeste ogromna, ali da cene nisu menjali, te da nisu imali slučajeve iz izjava srpskih zvaničnika.
"Ako bude problem sa respiratorima, sam ću da sednem u avion, odem u magacin i sam ću da donesem respiratore koje smo sami platili. Pa da vidim ko će da me spreči", rekao je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, tokom gostovanja na Radio-televiziji Srbije (RTS) 7. aprila.
Dva dana ranije, predsednik Srbije naveo je na televiziji Prva da je respirator pre pandemije koštao oko 26.000 evra, a da danas ne može da se kupi sa sigurnošću ni za 300.000 evra.
Koliko koštaju respiratori?
U nemačkoj kompaniji „Dräger”, jednom od vodećih proizvođača medicinske opreme, kažu za RSE da do sada nisu povećavali cene proizvoda tokom ove krize, te da trenutno nude “manje popuste”.
Uprkos svim naporima, potražnja za respiratorima i zaštitnim maskama znatno nadmašuje mogućnosti čitave industrije.Melani Kaman, portparolka kompanije Dräge
Portparolka kompanije, osnovane 1889. godine, Melani Kaman (Melanie Kamann) kaže za RSE da ne može da otkrije cene uređaja, a na pitanje da li imaju povećanu potražnju za respiratorima od proglašenja pandemije virusa korona, odgovara potvrdno.
“Vidimo značajno povećnje potražnje na globalnom nivou, naročito kada je reč o respiratorima, a povećana je potražnja i za opremom za respiratore i lakšu respiratornu zaštitu.
Povećana potražnja krenula je početkom ove godine u Kini i Aziji, a sada se nastavlja u mnogim drugim zemljama, paralelno sa rastom broja inficiranih. Dok su u uobičajenim okolnostima bolnice naši kupci, trenutno se više za naše proizvode raspituju zvaničnici iz oblasti zdravstva ili agencije vlada.
Uprkos svim naporima, potražnja za respiratorima i zaštitnim maskama znatno nadmašuje mogućnosti čitave industrije”, kažu u ovoj kompaniji.
U kompaniji “Dräger” dodaju da su samo u martu isporučili respiratore u 54 zemlje sveta.
“Činimo sve što je u našoj moći da obezbedimo našu liniju proizvoda 'Technology for Life' širom sveta, gde god je to potrebno. Isporuka narudžbina Federalne vlade Nemačke proširena je na čitavu godinu. Istovremeno, međutim, isporučivaćemo više uređaja u inostranstvo nego u samoj Nemačkoj. Samo u martu 2020. isporučili smo respiratore u 54 zemlje”, rekla je portparolka kompanije Melani Kaman.
Na pitanje da li su isporučivali respiratore zemljama Zapadnog Balkana, Kaman odgovara:
“Ne možemo da vam otkrijemo informacije o pojedinačnim zahtevima i kupcima. To se odnosi i na broj proizvoda koje pravimo kao i na godišnje kapacitete.”
Potražnja deset puta veća
U trenutku kada je broj inficiranih virusom korona u svetu veći od milion i po ljudi, povećanu potražnju za respiratorima beleži i kompanija „Narooma Medical“, osnovana 2016. godine sa sedištem u Dablinu (Irska). Kako navode u pisanom odgovoru za RSE, prošlog meseca je potražnja bila 10 puta veća od uobičajene.
Narudžbine se, kažu, šalju posredstvom e-mail adrese koja je navedena na njihovom zvaničnom sajtu.
„Do sada su najveći kupci bili iz Evrope“, navode u ovoj kompaniji, te dodaju da do sada nisu imali kupce iz regiona Zapadnog Balkana.
Što se cene tiče, najjeftiniji model košta 11.900 evra, kažu u “Narooma Medical”.
“Neke kompanije su menjale cene, ali mi u ‘Narooma Medical’ to nismo uradili niti ćemo”, kažu u ovoj kompaniji. Takođe, dodaju da od početka pandemije nisu odbili nijednog kupca, kao i da nemaju listu čekanja.
“Nema liste čekanja. Trenutno imamo najveću zalihu respiratora u Evropi”, tvrde u ovoj kompaniji.
KORONA VIRUS: 100 dana koji su promjenili svijet
Da se potražnja “enormno povećala kaže i Jens Halek (Hallek), generalni direktor švajcarske kompanije “Hamilton Medical AG”, koja od 1983. godine izrađuje respiratore.
Halek napominje da su cene respiratora ostale onakve kakve su bile i pre pandemije virusa korona. “Osuđujemo bilo kakvo oportunističko korišćenje ove humanitarne krize, uključujući povećanje cena”, kaže Halek.
Ni u ovoj kompaniji ne otkrivaju cene svojih proizvoda, ali Halek kaže da “cene u velikoj meri zavise od tipa respiratora i njegove konfiguracije”. Na sajtu ove kompanije može se naći deset različitih vrsta respiratora.
Upitan da li je tokom ove krize i povećane potražnje “Hamilton Medical AG” bio u situaciji da odbije pojedine kupce, on kaže: “Ponekad ne možemo da isporučimo naše proizvode u traženom roku ili u traženom broju. Dakle, nismo u stanju da damo tačne informacije za svaki zahtev.”
Koliko respiratora je kupila Srbija
Srbija je u ovom trenutku kupila između 2.100 i 2.200 respiratora, ali ih još uvek nema u zemlji, rekao je Aleksandar Vučić, gostujući na Radio-televiziji Srbije 7. aprila. On je dodao da u taj broj ne uračunava mašine koje su već stigle u zemlju. Tom prilikom je govorio o tome na koji način neke zemlje preotimaju respiratore za koje je Srbija već poslala novac.
“Mi kada platimo idemo preko Narodne banke, ona ide preko jedne korespodentske američke banke. Kako oni čuju da mi platimo respirator – bilo da ga platimo 35.000, 26.000, 45.000 nije važno, jer je opšta jagma i tuča za kliničkim respiratorima – ta korespodentska banka nas zadrži 24 sata, traže dodatne podatke, a službi svoje države javi od koga kupujemo. Ta služba koja je mnogo moćnija od nas kaže: ’Mi vam nudimo 130.000 dolara za tu mašinu.’ I ta mašina završi kod njih, a nama ne poništavaju ugovor, već samo kažu da će da kasne 20 dana“, rekao je Vučić.
O tome je govorio i na konferenciji za medije 27. marta, kada je izjavio da države širom sveta kupuju respiratore tako što šalju svoje “agente” koji gotovinom plaćaju za mašine.
„Više ne vredi ni kada potpišete ugovor i kada platite, čim postignu veću cenu oni vam vrate pare i prodaju dalje. Mi smo imali sreću da sa kineskom Vladom imamo prijateljske odnose i da po tom državnom principu dobijemo priroritet. Ali kada nabavljate na tržištu od različitih posrednika ako nemate kofere keša i agente da vam to nose, vrlo je teško do toga da dođete“, rekao je Vučić tom prilikom.
Nešto slično je za izraelski dnevni list “Haaretz” izjavio neimenovani zdravstveni službenik zadužen za nabavku opreme.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
“Izraelski predstavnici išli su po svetu sa gotovinom i sklapali ugovore sa dobavljačima, ali su ubrzo ti ugovori poništeni jer su predstvnici drugih zemalja dali bolje ponude”, rekao je izvor ovog lista. U istom tekstu, objavljenom 7. aprila, “Haaretz” piše da Izrael nije uspeo da obezbedi medicinske aparate u inostranstvu, te da se ta zemlja preorijentisala na domaće resurse.
“Nikada nismo bili u takvoj situaciji i nikada nećemo biti”, kaže za RSE Jens Halek, generalni direktor “Hamilton Medical AG”, odgovarajući na pitanje da li je njegova kompanija tokom pandemije prodala mašine strani koja je ponudila više novca, uprkos ranije sklopljenom ugovoru sa drugom zemljom.
“Ne kockamo se sa ljudskim životima. Nismo čuli da se tako nešto dešavalo u drugim kompanijama”, dodaje Halek.
Kakva je procedura prilikom nabavke?
Halek kaže da procedura zavisi od zemlje iz koje se poručuje.
“Imamo direktnu distribuciju u Švajcarskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji. U svim drugim zemljama sarađujemo sa lokalnim distributerima. Dakle, u zavisnosti od toga gde ste, pošaljete zahtev nekom od vaših prodajnih zastupnika ili našem distributivnom partneru. Inače, proces kupovine je isti kao i za sve ostalo. Pošaljete zahtev, dobijete ponudu, ako vam odgovara, pošaljete porudžbinu, dobijete fakturu i, nakon što platite, sledi isporuka.”
Prema Halekovim rečima, najveće tržište na koje “Hamilton Medical AG” plasira proizvode su Sjedinjene Države, a tako je, kaže sagovornik RSE, bilo i pre izbijanja pandemije. Na pitanje da li su imali narudžbine iz zemalja Zapadnog Balkana, Halek odgovara potvrdno, ali ne precizira o kojim zemljama je reč.
“Da, imali smo narudžbine iz tih zemalja. Ne otkrivamo informacije o našim kupcima i njihovim porudžbinama.”
I u irskoj kompaniji “Narooma Medical” kažu da nikada nisu bili u situaciji da odbiju već dogovorenu ponudu, jer je treća strana ponudila veću svotu novca za već naručene respiratore.
“’Narooma Medical’ ne posluje na taj način”, kažu.
Srbija kupila 15 respiratora od “Drägera”
RSE je od Ministarstva zdravlja zatražio odgovor na pitanja koliko je Srbija ukupno kupila respiratora od početka zdravstvene krize, od kojih firmi su aparati kupljeni i koliko je novca potrošeno za tu opremu, ali do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Ovo ministarstvo je 11. marta na sajtu objavilo Odluku o dodeli ugovora za javnu nabavku 15 respiratora od kompanije „Dräger”, a po ukupnoj ceni od 34.750.000 dinara (oko 295.000 evra).
Prema tom dokumentu, ponudu je osim nemačke kompanije, dala i kompanija “ELSIG Electronics and Signalling” iz Srbije, osnovana 2016. godine, a koja se, prema podacima Agencije za privredne registre, bavi “proizvodnjom ostale električne opreme”.
Kako se može videti u ovom dokumentu, „Dräger” je ponudio cenu od 1.780.000 dinara (15.000 evra) po uređaju, dok je cena koju je “ELSIG” dao 2.100.000 dinara (blizu 18.000 evra).
Vučić će ‘položiti račune’ nakon krize
Gostujući na RTS-u 7. aprila, predsednik Srbije je rekao da nema zloupotreba u kupovini medicinske opreme, te dodao da po završetku krize javnosti položiti račune „o tome kako smo se snalazili da dođemo do njih”.
Nevladina organizacija Transparentnost Srbija je ranije upozorila da građani Srbije informacije o nabavci respiratora dobijaju „putem Instagram profila i kroz medijske izjave predsednika Republike”, umesto na državnom Portalu javnih nabavki.
Takođe ukazuju na to da je, uprkos brojevima kupljenih respiratora koje pominje Vučić, “poslednja nabavka koju su naši državni organi i zdravstvene ustanove raspisali i objavili na Portalu javnih nabavki potiče od 11.marta 2020. godine”.
Facebook Forum