Kriza korona virusa dovela je u pitanje solidarnost među evropskim zemljama i stavila Evropsku uniju pred test koji evropski lideri suočeni s podelama među članicama moraju rešiti dok traže rešenja za ekonomski oporavak, posebno država koje su najgore pogođene pandemijom Covid-19, pišu svetski mediji.
Pritisak na solidarnost
Evropa je u ratu s nevidljivim neprijateljom, ali uprkos činjenici da postoji zajednički neprijatelj, deluje kao da ovaj rat počinje da cepa Evropsku uniju, ocenjuje politički urednik Juronjuza (Euronews) Daren Mekafri (Darren McCaffrey).
Pandemija je, ističe se u analizi, stavila poseban pritisak na solidarnost u EU, posebno s različitim pristupima krizi – Belgija je kritikovala ispočetka labave mere Holandije; Danska je zbunjena švedskim pristupom; Italija je gnevna zbog manjka dogovora o ekonomskim merama, a svi su iznervirani mađarskim premijerom Viktorom Orbanom zbog korišćenja pandemije za učvršćivanje političke moći.
Ipak, gnev u Italiji i Španiji i drugde, najviše treba da brine lidere EU, pošto mnogi osećaju da ih je Unija napustila i izneverila, ističe Mekafri i ukazuje da italijanski premijer Đuzepe Konte (Giuseppe Conte) nedavno nije birao reči. "Ako Evropa ne pokaže da je dorasla zadatku, ceo evropski projekt dolazi u opasnost da izgubi razlog postojanja u očima svojih građana."
Ovo su teška vremena i ako EU ne bude na visini zadataka, narod će to zapamtiti. Zato su ulozi u Briselu toliko visoki, ističe urednik Juronjuza uz ocenu da je EU na testu za koji ne može dopustiti da na njemu padne.
Tri testa koja će odrediti sudbinu EU
Kakva će Evropska unija izaći iz krize uzrokovane korona virusom zavisiće od odgovora na tri testa, koja postavljaju Mađarska, Italija i pitanje da li Nemačka može doneti rešenja, piše istoričar i kolumnista Gardijana (The Guardian) Timoti Garton Eš (Timothy Garton Ash).
Prvi test koji nameće Mađarska je pitanje da li diktatura može biti članica EU, navodi Garton Eš uz ocenu da ta zemlja – pošto je njen premijer Orban iskoristio pandemiju za vanredna ovlašćenja koja mu omogućavaju da neograničeno vlada dekretom – ne bi ni mogla postati članica Unije. Nemačka, dodaje se u tekstu, može pomoći utoliko što demohrišćani Angele Merkel kao najuticajnija stranka Evropske narodne partije, mogu doprineti izbacivanju Orbanovog Fidesa iz te političke grupacije desnog centra.
Kad je reč o Italiji, kako navodi Garton Eš, postavlja se pitanje da li postoji solidarnost u srcu Evrope i da li će evrozona omogućiti najteže pogođenim članicama da se oporave. Italija će se posle zdravstvene krize suočiti s ogromnim izazovom ekonomskog oporavka, što će biti otežano činjenicom da je jedna od najzaduženijih evropskih država. Zato je, dodaje kolumnista Gardijana, potrebno da vlade Italije i drugih južnih zemalja mogu da pozajmljuju koristeći finansijski kredibilitet Nemačke i drugih severnih evropskih država, preko zajedničkog zaduživanja.
EU može postojati bez Velike Britanije, ali nema EU bez Italije, ističe Garton Eš, uz ocenu da se Nemačka kao centrala evropska slila konačno suočava s logikom monetarne unije od koje je imala značajne koristi. Zajednički dug, odnosno takozvana "mutualizacija duga" je nužna posledica monetarne unije. Nemačka je već pokazala solidarnost sa susedima zdravstvenom pomoći u ovoj krizi, ali je za odgovor na ekonomsku i političku krizu zaista potrebno nemačko liderstvo, ocenjuje on.
Postoji jedna osoba u Nemačkoj koja može preduzeti i odbraniti sve neophodne mere - kancelarka Angela Merkel koja je sada neočekivano dobila poslednju priliku da ode u istoriju kao značajan arhitekta snažnije Evropske unije, zaključuje Garton Eš.
Stara rešenja na novu krizu
EU se suočava sa svojom možda i najvećom egzistencijalnom krizom, dok korona virus testira evropsko jedinstvo a zvaničnici brinu da se lideri previše oslanjaju na zastarela rešenja, ističe Blumberg (Bloomberg) uz ocenu da su lideri EU pred izazovom da osiguraju da najnovija egzistencijalna pretnja ne bude i poslednja.
Lideri EU poslednji put su se sastali 21. februara kada je u Italiji zabeležena prva fatalna žrtva bolesti Covid-19, ali nisu pričali o korona virusu već su se bez uspeha prepirali 28 sati o komplikovanom budžetu EU, ukazuje Blumberg, konstatujući da se za nekoliko nedelja sve promenilo – pandemija je pocepala poslednju pomisao o jedinstvu i suočila Uniju s njenom sledećom egzistencijalnom krizom.
Od samita 21. februara, lideri su održali tri video konferencije, svaka s lošijom atmosferom nego prethodna, rekli su za Blumberg zvaničnici koji su tražili da ne budu imenovani, dodajući da su telefonski razgovori odrazili manjak poverenja među zemljama. Lideri su se prepirali i međusobno krivili oko sporog reagovanja i nespremnosti da pomognu dok se pandemija širila kontinentom, a stare podele se vratile.
Podele iz dana dužničke krize, kada su fiskalno konzervativne severne zemlje krivile jug za rasipničku politiku, ostaju iako nijedna vlada nije odgovorna za to koje je zemlje pandemija najgore pogodila, ističe Blumberg i dodaje da među zvaničnicima postoji zabrinutost što lideri EU pribegavaju starim rešenjima – i predrasudama – koja prosto nisu relevantna ovog puta.
Najveći napredak koji bi evrozona mogla da napravi jeste izdavanje zajedničkog duga da se plate ogromni programi javne potrošnje, ali su se tome protivile Nemačka i Holandija, ocenjuje Blumberg i navodi da Italija i Španija, koje najsnažnije traže zajedničke "korona obveznice", insistiraju da kriza zbog pandemije nema nikakve veze sa starim frazama o rasipništvu i kažu da je spasavanje zemalja najgore pogođenih korona virusom od ključnog značaja za spas EU.
Razlike opstaju
Ministri finansija evrozone sporili su se na sastanku koji je počeo u utorak popodne i trajao do srede u noć oko zajedničkih inicijativa za sprečavanje da korona virus opustoši privredu tog bloka, piše Politiko (Politico).
Frakcije predvođene Italijom i Holandijom, navode izvori za Politiko, sukobile su se na videokonferenciji oko uslova za kreditne linije iz fonda za pomoć evrozone i ideje o zajedničkom zaduživanju. Ministri su razmatrali najmanje tri inicijative koje bi pomogle vladama da spreče masovne bankrote i pokrenu ekonomski oporavak kada zemlje ukinu ograničenja uvedena za zaustavljanje pandemije.
Jednu inicijativu je predložila Evropska komisija za privremeni plan za osiguranje za nezaposlene u vrednosti od 100 milijardi evra. Taj novac bi se iskoristio za javne programe koji bi omogućili kompanijama da skrate radno vreme i nadoknade zaposlenima gubitak prihoda. Drugi predlog je došao iz Evropske investicione banke koji bi doneo fond od 200 milijardi evra za jeftine zajmove kompanijama koje su ostale bez novca.
Treći predlog je fond za pomoć evrozone poznat kao Evropski stabilizacioni mehanizam, odakle bi članice evro zone mogle da uzimaju kredite u vrednosti od dva odsto ekonomskog proizvoda, ali pod određenim uslovima. Svi ministri moraju da prihvate dogovor, ali razlike opstaju, kažu zvaničnici za Politiko.
Italija traži da se uslovi za te kredite ublaže ili čak ukinu, dok Holandija, uz podršku Austrije i Finske, to odbija. Neslaganje postoji i oko ideje zajedničkog zaduživanja preko "korona obveznica" za finansiranje oporavka evrozone. Italija traži da se ostavi mogućnost za taj predlog, ali je ta ideja, kako ističe Politiko, previše za Holandiju i Nemačku koje strahuju da će im ostati taj dug ako južne zemlje bankrotiraju.