Novosadska policija pustila je 2. aprila novinarku Anu Lalić iz pritvora nakon što je protiv nje podneta prijava za širenje panike.
U međuvremenu, nakon brojnih kritika zbog hapšenja novinarke, ali i zaključka Vlade Srbije kojima se uvode restrikcije na medijsko izveštavanje o korona virusu, premijerka Ana Brnabić najavila je da će taj zaključak biti povučen.
Advokat novinarke Srđan Kovačević je potvrdio za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je ona u toku dana puštena.
“To je tačno, nakon saslušanja je puštena, a sada čekamo da vidimo šta će biti sa njenim stvarima”, rekao je.
Njegova izjava odnosi se na telefone i kompjuter novinarke, zaplenjene tokom policijske akcije privođenja.
Zašto je novinarka privedena?
Ana Lalić privedena je 1. aprila kasno uveče nakon što je pisala o problemima zaštite medicinskih radnika u Kliničkom centru Vojvodine (KCV) u Novom Sadu.
U izjavi za specijalnu video emisiju Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Lalić je nakon izlaska iz pritvora rekla da su se pripadnici policije prema njoj ponašali korektno i da, koliko je njoj poznato, nisu prekršene policijske procedure.
“Došli su kod mene oko 22 sata, sedam sati nakon objavljivanja teksta. Pretres je stana je trajao oko sat i po vremena. Oko ponoći sam privedena u Policijsku upravu Novog Sada, u Ulici Kraljevića Marka, tu sam narednih sat i po, dva davala iskaz. Oko dva ujutru sam premeštena u pritvorsku jedinicu u sklopu zgrade. Tamo sam provela noć”, ispričala je Lalić.
Potvrdila je da su joj svi mobilni telefoni i kompjuter i dalje u policiji.
Lalić je u svom tekstu objavljenom 1. aprila na portalu Nova.rs navela izjave radnika KCV da su medicinari izloženi riziku na poslu jer nemaju odgovarajuću zaštitnu opremu, a odmah je optužena u toj ustanovi da “kleveće i širi paniku”. KCV je u saopštenju naveo da su njene tvrdnje neistine, ali nisu odgovorili na navode Lalić da KCV nije dao odgovor na njen zahtev da ih razjasne.
Lalić je pre privođenja napisala da neće objaviti svoje izvore, a portal Nova.rs je naveo da je pre objavljivanja teksta novinarka kontaktirala i KCV, ali da nisu dobili odgovor na pitanja i tvrdnje.
RSE je uputio pitanja o tome da li je Lalić pokušala da dobije izjavu iz te institucije, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Glavni urednik portala Nova.rs u kojem Ana Lalić radi kao novinarka, Veselin Simović, ocenio je za RSE da je reč o zastrašivanju novinara.
“Najlažljivija vlast optužuje čestite novinare da lažima izazivaju paniku u doba korona virusa. Zapravo i samom uredbom o informisanju su hteli da zastraše novinare, a hapšenje Ane je primer kako će proći oni koji ne budu slušali”, rekao je on za RSE.
Dr Panić: Klinički centri u Srbiji pod velikim pritiskom
Dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije kaže za Radio Slobodna Evropa da ne može da potvrdi da li su tačni navodi u tekstu objavljenom na portalu Nova.rs, ali dodaje da je situacija u Kliničkom centru Vojvodine, opisana u tom tekstu, slična i u drugim zdravstvenim ustanovama.
“Trenutno su podeljena mišljenja o tome: jedni tvrde da ne smemo pristati da radimo bez opreme, a drugi su svesni toga da ćemo verovatno uskoro svi sa minimalnom ili nikakvom opremom morati da radimo sa takvim pacijentima, jer nemamo izbora i ne možemo dozvoliti da ljudi umiru bez pomoći”, kaže Panić, koji inače radi kao anesteziolog u Opštoj bolnici “Studenica” u Kraljevu.
Prema njegovim rečima, mnogo toga ukazuje da su klinički centri u Srbiji već pod velikim pritiskom.
“S obzirom na to da je napravljena privremena bolnica na Beogradskom sajmu i da se sprema još nekoliko hala u Beogradu, kao i s obzirom na povlačenje radnika iz opštih bolnica ka kliničkim centrima, a da je doktor Predrag Kon najavio da možemo očekivati četvorocifreni broj novoobolelih dnevno, jasno je da je situacija u kliničkim centrima teška i da su kapaciteti već skoro prepunjeni”, kaže Panić.
On upozorava da će zdravstveni sistem Srbije gotovo izvesno imati velike probleme tokom ove krize, s obzirom na to da su zdravstveni radnici bili na granici mogućnosti funkcionisanja i pre izbijanja pandemije, prvenstveno zbog masovnog odliva radne snage u inostranstvo.
“Džabe nam respiratori, ako pored njih nema lekara i sestre”, zaključuje Panić.
Vlada odobrila samo obaveštenja Kriznog štaba
Vlada Srbije je 28. marta donela zaključak u kojem se navodi da se ovlašćuje krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, na čijem čelu je predsednica Vlade, da isključivo obaveštava javnost o stanju, posledicama i preduzetim zdravstvenim merama u vezi sa virusom. Zaključak je izazvao brojne negativne reakcije novinarskih udruženja u Srbiji, ali i međunarodne javnosti.
U međuvremenu, oglasila se i predsednica Vlade, Ana Brnabić koja je 2. aprila za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekla da će Vlada povući zaključak istog dana.
"Novinari, nemojte da širite laži koje će onda da služe da se ugled i kapacitet naših zdravstvenih ustanova umanjuje", rekla je Brnabić.
Premijerka Srbije je navode u tekstu novinarke Lalić nazvala “glupostima koje mogu da se provere za pet minuta”.
Reakcije na privođenje
Na privođenje i zadržavanje novinarke reagovala su ne samo medijska i novinarska udruženja, već i međunarodne organizacije, ali i Evropska unija.
Portparolka Evropske unije (EU) nadležna za proširenje, Ana Pisonero je ocenila da je veoma zabrinjavajuće sinoćnje hapšenje Ane Lalić. Ona je pozdravila puštanje na slobodu novinarke Lalić.
Pisonero je u ime EU pozdravila odluku Vlade Srbije da povuče zaključak o informisanju o korona virusu.
“Sloboda medija je ključna u svakom trenutku i mora se sačuvati. U vanrednim vremenima, poput ovih sa kojima se suočavamo, od suštinske je važnosti da vanredne mere ne budu na štetu osnovnih principa i vrednosti”, rekla je Pisonero u izjavi za RSE, i dodala da mediji i novinari imaju ključnu ulogu u informisanju javnosti o kritičnim informacijama i nadgledaju rad vlade.
Medijska koalicija koja povezuje relevantna novinarska i medijska udruženja ocenila je da je “ovaj potez pokazna vežba koja ima za cilj da zastraši javnost".
"Ovakvo ponašanje najviših državnih organa ocenjujemo kao krajnje neodgovorno u trenutnku kada su istinite, potpune i blagovreme informacije od životnog značaja za naše građane”, navode u saopštenju.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) zatražilo je da Lalić, koja je i članica Upravnog odbora tog društva, bude “odmah puštena”. U saopštenju navode da je ovo primer “da su demokratija i slobode u Srbiji na izdahu, da su institucije postale sredstvo za obračun sa novinarima.”
Inicijativa mladih za ljudska prava iz Beograda ocenila je da je reč kršenju demokratskih principa.
“Privođenje novinarke zbog objavljivanja teksta u demokratskom društvu ne sme da se desi. U demokratskom društvu, hapšenje jednog profesionalnog novinara izaziva veće uznemirenje javnosti od svakog objavljenog teksta”, navode u saopštenju.
Privođenje novinarke osudila su i Međunarodna novinarska udruženja.
"Međunarodni institut za štampu (IPI) osuđuje privođenje srpske novinarke Ane Lalić sa Nova.rs koja je privedena zbog 'širenja panike' i narušavanja ugleda kliničkog centra pošto je pisala da lekarima nedostaje zaštitna oprema za Covid-19", napisao je IPI na Tviteru.
Organizacija Reporteri bez granica (RSF) takođe je na Tviteru reagovala na privođenje Ane Lalić i ocenila da je novinarka radila u "javnom interesu".
Američka nevladina organizacija “Fridom haus” (Freedom House) je zatražila od vlasti da omoguće rad novinarima bez straha od hapšenja.
Na hapšenje novinara reagovale su i brojne opozicione po litičke stranke koje su osudile potez policije i tužilaštva. One su u svojim saopštenjima naveli da je reč o kršenju demokratskih principa.
Freedom House: Države Balkana djelimično slobodne
Premijerka: Zaključak je moja glupost
Premijerka Srbije, Ana Brnabić, dodala je u svojem gostovanju na RTS 2. aprila da je njena glupost što je zaključak o informisanju donet na takav način i nije dodatno obrazložen.
„Povlačimo ga i nastavljamo borbu", rekla je Brnabić.
Dan pre, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) izrazila je zabrinutost zbog odluke Vlade Srbije o informisanju tokom vanrednog stanja i “uticaja koji bi mogla da ima na slobodan pristup informacijama”.
Ima li komentara u Ministarstvu informisanja?
Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, rekao je 1. aprila za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ne može da komentariše odluku Vlade Srbije i uputio na obraćanje njenom informativnom centru.
“Više o tome ja ne mogu ništa da kažem, niti bilo ko drugi. Samo zvanično u Vladi. Takva je odredba, mora da se poštuje i to je to. Potpuno je jasna, da više niko ne može ni u Nišu, ni u Požarevcu, ni u Novom Sadu ništa o tome da komentariše, već da je za to zadužena samo Vlada. Prema tome, samo mogu da vas uputim tamo”, naveo je Gajović.
Vlada Srbije 13. marta formirala je Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Kako je tada saopšteno, za korukovodioce Kriznog štaba imenovani su predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković, dok su članovi tog tela direktori relevantnih instituta i klinika, kao i predstavnici drugih relevantnih tela. Na osnovu zaključka Vlade od 28. marta, trebalo je da ubuduće samo članovi Kriznog štaba medijima saopštavaju informacije o korona virusu.
Kako se navodi u zaključku Vlade Srbije od 28. marta, koji će sada biti ukinut, obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odose na lečenje bolesti COVID-19 “data javnosti od strane neovlašćenih lica ne mogu se smatrati tačnim i proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja”.
Reakcije međunarodnih organizacija
Arlem Dezir, predstavnik OEBS za slobodu medija, i Andrea Oricio, šef Misije OEBS u Srbiji, ocenili su da ta odluka, kako se navodi u saopštenju te otganizacije, novinarima i medijima isključuje mogućnost dobijanja informacija o pandemiji iz drugih izvora, sem onih koji su pomenuti u toj odluci.
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je za RTS 2. aprila da ne želi da pruži izgovor Arlemu Deziru i predstavnici Evropske unije (EU) Tanji Fajon da pričaju kako u Srbiji nema slobode medija.
Tanja Fajon, predsednica Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU, saopštila je da vanredno stanje ne treba da bude izgovor za slabljenje demokratije.
“Zabrinjavajući signali dolaze iz Srbije kada je u pitanu sloboda medija – mera koju je uvela Vlada uvodi cenzuru u medijima tokom epidemije COVID19“, navela je Fajon na svom nalogu na društvenoj mreži.
"Srbija je postavila domaći zadatak državama Evrope i širom sveta kako se informišu građani i daju pune informacije", navela je Brnabić 2. aprila.
U svojim reakcijama na zaključak Vlade, novinarska udruženja u Srbiji zatražila su od Vlade Srbije da hitno povuče odluku.
Kako su saopštili čelnici Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), zaključak Vlade Srbije kojim se davanje informacija o COVID-19 usmerava samo na Vladu onemogućava medije da pravovremeno i tačno izveštavaju javnost.
“Centralizovanje informacija može dovesti do širenja neproverenih vesti i izazivanja straha. Zato pozivamo Vladu da svim novinarima u Srbiji omogući da dobiju informacije od najbliže zdravstvene institucije”, naveo je UNS.
Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, rekao je da je to samo jedan u nizu spornih zaključaka Vlade.
“Donet je bez promišljanja koje će posledice izazvati. Jasno je da se tako najveći problem stvara za medije van Beograda jer neće iz relevantnih izvora na terenu moći da informišu stanovništvo šta se dešava u lokalnim sredinama”, rekao je Bodrožić.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine saopštilo je da je Vladin zaključak na putu uvođenja cenzure javnog informisanja.
IPI: Ograničeno prisustvo novinarima
Međunarodni institut za štampu (International press institute) IPI, sa sedištem u Beču, pozvao je Savet Evrope (SE) da zaštiti slobodan protok informacija i osigura garantovanje slobode medija dok se države bore protiv pandemije korona virusa.
IPI i još devet organizacija za slobodu štampe u pismu SE izrazili su zabrinutost zbog opasnosti da, kako se navodi, vlade koriste pandemiju korona virusa za ograničenja medijima na pristup i preispitivanje odluka vlada i kažnjavanje nezavisnih medija.
"Iako su neophodne neke hitne mere u borbi protiv pandemije, sve one moraju da budu srazmerne, strogo vremenski ograničene i podložne redovnom nadzoru kako bi se rešila neposredna zdravstvena kriza", navodi IPI.
Novinarske organizacije, navodi IPI, zabrinute su i zbog prevelikih ograničenja na pristup medija vladinim zvaničnicima i lekarskim stručnjacima, uključujući i fizičko prisustvo novinara na konferencijama za štampu.
IPI od Saveta Evrope traži da od država članica zahteva da zaštita slobode medija, garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, bude politički prioritet, posebno tokom pandemije korona virusa.
Saradnja na tekstu: Zoran Glavonjić, Dušan Komarčević