Vlada Srbije predstavila je paket mera pomoći privredi, težak 5,1 milijardu evra. Komentari su različiti.
Set mera za spas privrede i radnih mesta, koji su poslednjeg dana marta javnosti predstavili ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, sveobuhvatan je, raznovrstan i prihvatljiv, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
“Sa većinom predočenih mera se slažem. Pitanje treba li ili ne treba da država troši novac kako bi pomogla privredi i očuvanju radnih mesta u doba epidemije korona virusa sada se uopšte ne postavlja“, kaže Savić za RSE.
Koje mere su donete?
Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, obezbeđivanje minimalne zarade za zaposlene, jeftiniji krediti privredni i po 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije, u najkraćem, osnovne su mere koje je Vlada predstavila javnosti.
„Donet je program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom korona virusa. On sadrži finansijsku injekciju za podršku radnicima u vidu plata, podršku preduzećima u pogledu poreza i likvidnosti“, rekao je na konferenciji za novinare 31. marta ministar finansija Siniša Mali predstavljajući Vladin paket mera težak 5 milijardi i 100 miliona evra.
Taj paket je polovina godišnjeg budžeta koji je država spremila za pomoć privredi, koja je podeljena u četiri segmenta, precizirao je on.
Redosled koraka
Prvi, poreski set mera, predviđa odlaganje poreza i doprinosa na zarade, plaćanja poreza na dobit, kao i oslobađanje donatora od plaćanja PDV.
Poreze i doprinose na rad poslodavci će državi platiti kada kriza prođe, u 24 mesečne rate, ali ta obaveza im neće početi pre januara 2021. godine, pojasnio je ministar finansija.
Pojedini ekonomisti, međutim, ocenjuju da odlaganja plaćanja poreskih obaveza na zarade nije dovoljna mera.
Smanjenje poreza
„Pored odlaganja te obaveze, treba smanjiti poreska opterećenja privredi, a lokalne samouprave bi trebalo da se odreknu parafiskalnih nameta do kraja godine, čime bi se obezbedila dodatna likvidnost za mala preduzeća kako bi ona opstala“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Saša Đogović, direktor beogradskog Instituta za tržišna istraživanja.
Drugi segment mera, težak 700 miliona evra, jeste direktna isplata minimalne zarade za svakog zaposlenog (oko 250 evra mesečno) u periodu od tri meseca. To se odnosi na preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća. Prva isplata će, kako je najavljeno, biti polovinom maja.
Taj novac će se uplaćivati na poseban račun, kako bi se sprečilo da ga poslodavac opredeli za neke druge svrhe a ne za zaposlene, precizirao je Siniša Mali.
Mere važe samo za one koji su otpustili manje od deset odsto radnika za vreme krize do sada, ne računajući zaposlene na ugovorima kojima je rok istekao pa nije produžen, kao i za one koji su privremeno prekinuli poslovanje posle 15. marta.
Takođe se odlaže i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.
Čuvanje radnih mesta važno za spas privede
Saša Đogović pozdravlja isplatu minimalca zaposlenima.
„Isplata minimalne zarade je sasvim korektna mera, za nju su se još ranije opredelile i druge države u okruženju, poput Hrvatske“, ocenjuje on za RSE.
Istog mišljenja je i profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
„Minimalne plate za mala preduzeća sasvim su opravdane kako bi se sačuvala radna mesta jer je mnoge time što je uvela vanredno stanje država dovela u situaciju da ne mogu da rade. Verovatno je Vlada donoseći ovu meru imala na umu i to da bi je kasnije takvi privrednici mogli tužiti zbog izgubljenog dohotka“, kaže Savić za RSE.
Populizam ili ekonomija?
Na drugoj strani, Milan Kovačević, konsultant za strane investicije, nije saglasan sa Vladinim merama za spas privrede i radnih mesta i ocenjuje ih kao krajnje populističke.
On za RSE kaže da je u ovoj situaciji krajnje neprimereno i opasno deliti tolike svote novca.
Pogrešno je svakom davati linearno istu sumu novca u visini minimalne zarade, svaku firmu trebalo je pojedinačno analizirati.- Milan Kovačević, ekonomista
„Pogrešno je svakom davati linearno istu sumu novca u visini minimalne zarade, svaku firmu trebalo je pojedinačno analizirati. U situaciji kada država daje iste pare svima, moglo bi se reći da daje isto svim glasačima“, kaže Kovačević i naglašava da bi sada trebalo štedeti novac umesto okretanja populizmu, koji prepoznaje u ovim merama.
Predstavljeni paket mere predviđa i da će velika preduzeća koja su zaposlene poslala na prinudni odmor usled smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada dobijati subvencije u visini 50 odsto minimalne zarade.
Treći set mera je masovna podrška za likvidnost privrede. To su krediti iza kojih stoji država.
Podrška kreditima za likvidnost privrede
Ovaj segment predviđa dve mere. Prva je program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga.
Druga mera su državne garantne šeme za podršku privredi tokom krize za kredite komercijalnih banaka koje posluju u Srbiji za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava kompanija iz pomenutog segmenta. To praktično znači da bi država bila garant takvih kredita.
Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi oko 2.2 milijarde evra, u dinarskoj protivrednosti oko 264 milijarde dinara, rekao je ministar Mali predstavljajući program.
Četvrti segment Vladinih mera jeste uplata svim punoletnim građanima po sto evra nakon krize.
Pomoći socijalno najugroženijima
Svi naši sagovornici saglasni su u oceni da je ovo bila nepotrebna populistička mera i da je taj novac trebalo dati onima koji su ostali bez posla, nezaposlenima i socijalno najugroženijima.
„To što je Predsednik (Srbije Aleksandar Vučić, prim. aut) nazvao ’helikopter novac’, dakle, deljenje svima po 100 evra, pominjući pritom Sjedinjene Države, populističko je bacanje novca u trenutku kada treba da se štedi jer niko sada ne zna koliko će dugo trajati ova kriza i kako će se završiti. Drugo su Sjedinjene Američke Države, koje, kao što je poznato, štampaju pare“, komentariše za RSE konsultant Milan Kovačević.
Mali je naveo da se precizno još ne zna koliko novca će u okviru tog paketa pomoći biti obezbeđeno iz budžeta, a koliko zaduživanjem na međunarodnom finansijskom tržištu. Dodao je da će se do novca doći i premeštanjem pojedinih budžetskih aproprijacija, dakle, njihovom prenamenom.
Profesor Ljubodrag Savić za RSE kaže da se u ovom trenutku ne zna kolike su budžetske rezerve, ali da će verovatno veliki deo fonda za spas privrede doći preko zaduživanja.
Iako podržava Vladin paket mera za pomoć privredi, Savić upozorava da treba biti veoma oprezan u trošenju javnog novca.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Savić: Oprez u implementaciji mera
„Stanje javnih finansija jeste mnogo bolje nego 2009. godine, u vreme svetske ekonomske krize, ali treba biti obazriv i selektivan u implementaciji mera ne posežući za svima njima odjednom i u kratkom vremenskom periodu, kako ne bismo ponovo došli u situaciju da uđemo u budžetski deficit i da moramo opet surovo da štedimo kao 2014, kada su najveći teret podneli penzioneri i zaposleni u javnom sektoru”, kaže Savić za RSE.
Dobiti od stranih banaka više od dve milijarde evra kredita za likvidnost po njegovoj proceni neće biti tako jednostavno. One će, kaže, biti zainteresovane jedino ako u tome vide svoj interes, odnosno, više kamatne stope.
Mnogo bi jednostavnije po njegovom sudu bilo kada bi to išlo preko domaćih banaka kojih više nema jer onda država ne bi morala davati garancije u iznosu od više od 550 miliona evra, a i kamate bi mogle biti manje.
Saša Đogović smatra da bi država trebalo da se odrekne kamate za taj garantovani novac od pola milijarde evra. Garantni fond države, kaže, smanjuje rizik banaka, pa bi onda i one mogle da snize kamatu na kredite privredi. On takođe veruje da bi bilo dobro da Narodna banka Srbije (NBS) dodatno spusti kamatnu stopu jer bi time pojeftinila dinarske kredite.
Milan Kovačević, opet, drži da privredi sada, u vreme korona krize, krediti nisu ni potrebni jer nema ni privredne aktivnosti ni tržišta i da se mora paziti da se ne uruši bankarski sistem.
Kad je reč o tome da će veće kompanije, uključujući i javna preduzeća moći da izdavaju svoje obveznice, koje bi, kako je ministar Mali rekao, i država mogla otkupljivati, Savić upozorava da država treba „da otvori četvore oči“, da bude veoma oprezna kupujući obveznice privatnih kompanija jer stvari u tim firmama mogu krenuti po zlu.
Đogović: Korporativne obveznice dobra mera
Direktor beogradskog Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović, ocenjuje da su korporativne obveznice dobra mera i dodaje da velika i srednja preduzeća mogu da emituju i akcije državi, koja bi ih nakon krize ponudila na prodaju.
On je naveo i da bi i lokalne samouprave trebalo da izdaju obveznice kako bi amortizovale manjak prihoda ako ukinu parafiskalne namete privredi.
Kako je najavljeno prilikom predstavljanja paketa mera za spas privrede i očuvanje radnih mesta, Vlada Srbije u narednih desetak dana doneće uredbu kako bi te mere mogle da počnu da se sprovode.
Facebook Forum