Evropa primećuje zaokret ka Kini u srpskoj politici i to za Srbiju može da bude kontraproduktivno, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Karl Bilt (Carl Bildt), švedski političar i diplomata i kopredsedavajući Evropskog saveta za spoljne odnose.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori o svetskom i evropskom odgovoru na pandemiju korona virusa, ali i o objavi na društvenoj mreži Tviter, u kojoj je komentarisao odnos Srbije prema pomoći koja stiže iz Evropske unije (EU) i iz Kine. Na njegov tvit reagovali su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.
"Primetio sam činjenicu da su napravili veliki 'spektakl' od prilično ograničene kineske pomoći. Predsednik Vučić je bio na aerodromu da dočeka kinesku pomoć i vidim u Beogradu bilborde na kojima piše 'hvala Kini', dok nisam video odgovarajuće 'hvala' za daleko značajniju pomoć Evropske unije. I to je, mislim, primećeno širom Evrope. Ovaj zaokret u reakciji srpskih vlasti. Moram reći, ne vidim političku mudrost u tome", kaže Bilt za RSE.
EU pomoć Srbiji prevazilazi druge zemlje
Napominje da je EU opredelila značajna novčana sredstva za pomoć Srbiji, "koja prevazilaze nekoliko simboličnih isporuka koje su stigle iz drugih zemalja", navodeći kao jedan od primera hitnu pomoć za zdravstveni sektor od 15 miliona evra.
"Srbija je u ekonomskom i bilo kom drugom pogledu deo Evrope. Deo je te mreže solidarnosti koja je, funkcionisala ona ili ne, daleko snažnija od bilo čega drugog. Ali onda vidimo da Srbija daleko jače igra kako Kina kaže. Koja je politička strategija iza toga? Ne razumem to. Mislim da je to kontraproduktivno za Srbiju.
Ako je nagrada za evropsku pomoć da se predsednik Srbije zahvali svima ostalima, a da se žali na Evropu, onda mislim da će dugoročno podsticaj Evrope da pruža podršku Srbiji opadati. Ako je sve što dobijete za konkretnu podršku kritika od strane vlasti u Srbiji - šta ćemo onda", zaključuje Bilt.
Koraci Brisela u narednih nekoliko dana
RSE: Kako vidite saradnju zemalja Zapadnog Balkana tokom krize?
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Bilt: Pa, ne vidim baš mnogo saradnje. Priznajem, ne pratim toliko detaljno, ali svakako, postoji zabrinutost zbog nedostatka dijaloga Beograda i Prištine. Mislim da će Evropska unija preduzeti korake u narednih nekoliko dana, da vidimo možemo li da završimo ono što je započeto u prethodnom periodu.
Usled krize sa kojom se suočavamo, dato je svojevrsno 'zeleno svetlo’ za pristupanje EU, odnosno početak pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Paket pomoći Srbiji koji sam spomenuo je, naravno, deo velikog finansijskog paketa koji je namenjen svim zemljama Zapadnog Balkana.
Dakle, nema sumnje da je i usred ove krize, gde su, kako s pravom kažete, svi zaokupljeni vlastitim problemima, značajna pažnja posvećena Zapadnom Balkanu.
RSE: Mogli smo videti da je kineska pomoć stigla i u Mađarsku i u druge evropske zemlje. Kako vidite tu saradnju - posebno između Mađarske i Kine i Srbije i Kine - i saradnju između njihovih političkih lidera?
Bilt: To smo mogli videti proteklih dana, ali mislim da od ranije postoji tendencija ka takvom političkom usmerenju. Mađarska u svakom pogledu podržava Kinu. Vidimo da Mađari unutar Evropske unije blokiraju izveštaje koji kritikuju Kinu – evidencije kršenja ljudskih prava i slično, izveštaje o situaciji na Južnom kineskom moru. Mađarska deluje kao bliski saveznik Kine unutar Evropske unije, pa ovo može biti neka vrsta nagrade.
U kojoj meri se to odnosi na Srbiju, ne znam, ali možete videti da postoji tendencija ka tome. Sa druge strane, sa Švedskom je drugačiji slučaj. Ona sa Kinom ima određene poteškoće u diplomatskim odnosima jer su (u Kini) hapsili ljude i slično, što je što je pogoršalo odnose. To je dovelo i do toga da Kina sada, umesto da pomaže, zvanično kritikuje Švedsku. Dakle, ovde vidite jasan politički obrazac u ponašanju Kineza i mislim da bi politički lideri u Evropi treba mudro da prepoznaju to.
EU odgovor na kineski uticaj
RSE: A kakav je evropski odgovor na kineski uticaj?
Bilt: Mislim da Evropa mora malo više da radi na svom publicitetu, na boljem predstavljanju pomoći koju daje. Ali na to utiče i saradnja između predstavnika vlasti različitih zemalja. Mislim, predsednik Vučić je bio na aerodromu, dočekivao kinesku pomoć, ali mislim da nije bio u blizini kada je stigao evropski avion.
RSE: Ali, ne samo po pitanju pomoći. Da li je evropski odgovor dovoljno snažan u ovim kriznim danima?
Bilt: Mi to ne znamo. Još uvek smo na početku ove krize. Nema sumnje da su zemlje poput Italije, Španije izuzetno teško pogođene. Sada vidimo da je Njujork, deo Sjedinjenih Država još teže pogođen. Vidimo znatan uticaj krize na ekonomiju.
Ulazimo u značajnu recesiju, i u Evropskoj uniji i na globalnom nivou, koja će pogoditi sve. Moram da kažem da Srbija nije isključena iz toga. Kako ćemo tačno odgovoriti na te izazove u svakom pojedinačnom detalju – to ćemo videti u narednim mesecima, možda i godinama.
Korona i evropska ekonomija
RSE: Kada čujemo kritiku da nema dovoljno solidarnosti među evropskim zemljama, u svetu takođe, i da je ovo tek početak - šta je vaš odgovor?
Ovo je kriza koja će dugo trajati. Mi smo u njenoj ranoj fazi, čak i u pogledu medicinskog, zdravstvenog odgovora. Mislim da je Beograd verovatno u ranijoj fazi od Švedske, na primer, tako da će kriza biti na snazi tokom narednih par meseci širom Zapadnog Balkana. U smislu ekonomskog uticaja, još više.Karl Bilt
Bilt: Ovo je kriza koja će dugo trajati. Mi smo u njenoj ranoj fazi, čak i u pogledu medicinskog, zdravstvenog odgovora. Mislim da je Beograd verovatno u ranijoj fazi od Švedske, na primer, tako da će kriza biti na snazi tokom narednih par meseci širom Zapadnog Balkana. U smislu ekonomskog uticaja, još više.
Sada počinju da pristižu prvi podaci o ozbiljnom uticaju pandemije na evropsku ekonomiju. U toku je prilično živa i ne sasvim lagana debata među državama članicama EU o tome kakve programe pomoći treba uspostaviti i kako da pokriju različite aspekte evropske ekonomije. To nije nimalo laka debata i ne možemo reći da su ti razgovori zaključeni.
RSE: Iako je Kina ovih dana postala veliki partner Srbiji, nismo mogli da vidimo veliku rusku reakciju. Kako gledate na ulogu Rusije tokom pandemije?
Bilt: Mislim da Rusija pokušava da upravlja situacijom unutar svoje države. Imali su nekoliko aktivnosti usmerenih ka Italiji, koje su bile u svrhu promocije. Poslali su nekoliko vojnomedicinskih timova, neku opremu sa zastavama, a na aerodromu ih je dočekao italijanski ministar spoljnih poslova.
Ispostavilo se, međutim, da većina poslate opreme nije bila od naročite koristi. Ne znam jesu li uradili bilo šta da pomognu zemljama Zapadnog Balkana ili ne. Ali, niko nije učinio ni približno onoliko koliko je učinila Evropska unija.
Događa li se kraj Zapada kakvog poznajemo?
RSE: Pre nekoliko godina, za neki drugi događaj ste rekli, „ovo je kraj Zapada kakvog poznajemo“. Da li je i ovo početak globalnih promena koje će promeniti našu perspektivu na svet, na Zapad?
Bilt: U prethodnim krizama uvek smo imali priliku da vidimo vođstvo Sjedinjenih Država. Podsetimo se krize koju je izazvala ebola 2014/2015, ne moramo ići ranije u prošlost. Bili su aktivni, takođe su se aktivirali u telima UN-a.
Sada se čini da SAD nimalo ne brinu o onome što se dešava u ostatku sveta i da sprovode strategiju "Amerika na prvom mestu". Tu je i činjenica da se u Savetu bezbednosti UN blokira efikasna rasprava o korona virusu. Dakle, ovo je prva velika globalna kriza "postameričkog" sveta.
RSE: Mislite li da ćemo se uspešno izboriti sa krizom?
Bilt: Kriza je uvek nešto što je teško. Ništa nije savršeno. Plovimo nepoznatim vodama. Nikada se ranije nismo suočavali sa situacijom u kojoj se borimo sa zdravstvenim, medicinskim i istovremeno dubokim ekonomskim problemima.
I to radimo u vremenu kada su globalni okviri saradnje krhkiji nego što su bili ranije. To je ono što ja zovem „postamerički“ svet. Dakle, videćemo. Ovo je opasan i težak period. Ne samo sa individualnog, ljudskog stanovišta, već i sa gledišta globalne stabilnosti.
RSE: Oči sveta su širom otvorene, i svi gledaju kako će se države izboriti sa krizom zbog koronavirusa. Paralelno sa tim traje rat u Siriji, migrantska kriza…Da li posvećujemo dovoljno pažnje drugim stvarima koje se dešavaju širom sveta?
Bilt: Ne, ne posvećujemo. Mislim da su svi naši mediji, a siguran sam da se to odnosi i na Srbiju, preokupirani krizom oko korona virusa. To je sasvim prirodno. Ali, i dalje u svetu značajna pitanja ostaju otvorena - imamo mirovni proces u Avganistanu, sa svim teškoćama koje se dešavaju na tom frontu.
Tu je i Idlib u kojem prekid vatre za sada funkcioniše, ali imamo otprilike milion ljudi koji su raseljeni u poslednjih nekoliko meseci, što je dovelo do događaja u Turskoj.
U Iraku imamo eskalaciju tenzija. Takođe, tu je i prilično veliki broj zemalja koje su teško pogođene padom cene nafte. Govorimo o zemljama kao što je Nigerija, ili već pomenuti Irak -oni izuzetno zavise od prihoda od izvoza nafte koji znatno opadaju.To će takođe imati i socijalne i političke posledice. Dakle, u svetu se dešavaju mnoge stvari koje će, pored korona virusa, uticati na nas. I dešavaće se istovremeno, jer jedan događaj uslovljava drugi.
RSE: I možemo li se nositi sa tim problemima?
Bilt: Opseg razmene informacija između vlada i političkih lidera je sada ograničen, a u komunikaciji dominira pitanje krize zbog korona virusa. To je razumljivo, ali mislim da ste apsolutno u pravu kada ukazujete na veliki broj drugih pitanja koja takođe zaslužuju pažnju.
Uzroci dezinformcija
RSE: Uporedo sa borbom protiv korona virusa, svet se bori i sa dezinformacijama o virusu. Da li smo dobro informisani, da li smo dovoljno informisani i da li postoje teorije zavere koje su možda politički instruisane?
Bilt: Uvek postoje, ali postoji i mnoštvo pouzdanih informacija koje su dolaze iz Svetske zdravstvene organizacije, Evropskog centra za kontrolu bolesti, Centra za kontrolu bolesti u SAD. To su etablirane, veoma kompetentne globalne institucije na koje se možete osloniti.
Onda, bez sumnje, postoji i element vežbanja propagande. Videli smo to, mislim da su Kinezi pogođeni činjenicom da je sve počelo kod njih i napravili su značajne greške u početku pokušavajući da prikriju problem.
Sada pokušavaju da izvedu čin dobre volje - slanjem letova različitim zemljama i sličnim postupcima kako bi učinili dobro u određenoj meri. To je sve u redu, svaka pomoć bi trebalo da je dobrodošla, ali nesumnjivo postoji i element propagandne vežbe u tome.
Zašto je Švedska izabrala drugačiji pristup?
RSE: Švedska ima nešto drugačiju strategiju borbe protiv korona virusa, a takođe čujemo i dosta kritika - da li je Švedska učinila dovoljno da zaštiti svoje građane. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
Bilt: Ne znamo.Treba da budemo iskreni kada pogledamo šta se dešava u različitim zemljama. Niko nema savršen odgovor na pandemiju i čiji će se pristup pokazati kao ispravan - to ostaje da se vidi.
Mislim da su Tajvan i Južna Koreja dve zemlje za koje možemo reći da su bolje od ostalih sa svojim strategijama. Zato što je njihova statistika značajno drugačija od one koju vidimo u evropskim zemljama i SAD. Dakle, ako bi od nekoga trebalo da učimo, onda su to Tajvan i Južna Koreja.
RSE: Kako izgleda život u Švedskoj ovih dana? Šta vam je od dnevnih aktivnosti dozvoljeno?
Bilt: Danas je sunčano. Napolju je hladno, ali sunčano, i to pomaže. Proleće stiže i mislim da ni korona virus ne može sprečiti dolazak proleća. Savetuju nam da ostanemo kod kuće i radimo od kuće što više možemo.
Naravno, možete izaći da kupite namirnice i slično, i ako postoji potreba da idete na posao - to možete, ali postoji snažan savet da ostanete kod kuće što je više moguće, i to je ono što pokušavamo da radimo.
Facebook Forum