Bilal Džaf iz Iraka je pre deset meseci preko Grčke, Albanije i Kosova sa porodicom stigao u Srbiju. U prihvatnom centru u Somboru, na severu zemlje, su pre uvođenja vanrednog stanja i zatvaranja granica čekali na ulazak u Mađarsku. Međutim, 25. marta porodica Bilala Džafa iz Sombora je prebačena u kamp u beogradskom naselju Krnjača.
Džaf za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da su tog dana tri autobusa sa izbeglicama i migrantima krenula su put Beograda pod vojnom i policijskom pratnjom.
"Noć pre polaska, komesar u kampu u Somboru nam je rekao da moramo da idemo u Krnjaču, da će nas policija i vojska odvesti silom ako ne pristanemo. To je za moju familiju bio šok, jer smo deset meseci čekali na ulazak u Mađarsku. Komesar je rekao da je razlog korona virus, ali realno, ja sada ne verujem Srbiji, ljudi ovde su uplašeni", priča Džaf.
Da li je moguća fizička distanca u kampu?
"Kada pogledate spolja ovaj kamp, on izgleda dobro, kada pogledate spolja kućice, on je čist. Ali kada uđete dublje unutra, on izgleda kao zatvor", opisuje Džaf kamp u Krnjači.
"U našoj kućici sada živi 17 porodica. Na primer, u jednoj maloj sobi živi osam ili deset ljudi. Za dva dana nismo dobili ništa osim starog ćebeta i prljave posteljine. Jastuke su nam obećali, ali ih nisu doneli. Dali su nam sapun, šampon i pastu za zube kojima je istekao rok. Rukavice nismo dobili. Znate kako, 17 porodica sada deli dva kupatila – jedno muško i jedno žensko. U tim uslovima je teško zaštititi se i držati odstojanje dva metra između ljudi", ističe on.
Dodaje i da zaštitne maske imaju, ali da ih on ne nosi, jer smatra da maske nemaju svrhu ukoliko nije moguće držati fizičku distancu između ljudi. U kampu, napominje, boravi više od hiljadu ljudi.
Komesarijat o higijenskim uslovima
Na pitanje kakvi su higijenski uslovi u prihvatnim kampovima u Srbiji tokom pandemije korona virusa, Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migrante Vlade Srbije kaže za RSE da su preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u kampovima počele da se primenjuju još početkom februara.
"To znači da su istog trenutka pojačane mere higijene u prihvatnim centrima na teritoriji Srbije. Između ostalog, to je značilo da se i migranti uključe. Oni su se organizovali, pomagali su i pomažu i sada. Te mere su i sada na snazi, i još su pojačane - dezinfekcija soba, provetravanje, čišćenje svakodnevno, pranje ruku, pregledanje prilikom podele obroka, pre nego što su centri praktično zatvoreni za spoljašnji ulazak bila je i kontrola na ulazu i izlazu", rekla je Palić za RSE.
Uredbom Vlade Srbije nakon proglašenja vanrednog stanja, migranti i izbeglice ne mogu da napuštaju migrantske centre, osim u izuzetnim slučajevima.
"To znači - uz dozvolu Komesarijata na tačno određeno mesto u tačno određeno vreme, i uz pratnju naših zaposlenih. Kao što je odlazak na dijalizu. Oni su praktično sada u karantinu. Migrantske centre sada obezbeđuje Ministarstvo odbrane, ispred naših centara su pripadnici Vojske Srbije, kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije", rekla je Palić.
Kontrola kretanja migranata
Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je u ponedeljak, 30. marta da među migrantima i izbeglicama nema pozitivnih na korona virus.
Kako je rekao, zbog opasnosti od korona virusa strogo se kontroliše kretanje migranata kako ne bi došlo do njihovog "mešanja sa stanovništvom".
Bilal Džaf od početka vanrednog stanja nije izlazio iz kampa. Ističe da njemu i njegovoj porodici predstavlja problem to što ne mogu da podignu novac koji im je neophodan kako bi kupili dodatne namirnice u maloj prodavnici u kampu.
"Kada nešto tražimo, kažu nam 'ovo nije hotel', ovo je vanredno stanje", rekao je Džaf.
Vojska i policija sklanja migrante sa ulica
Vojska i policija je u kampove sprovodila i migrante i izbeglice koji su pre uvođenja vanrednog stanja boravili na otvorenom – najviše u pograničnom pojasu sa Hrvatskom i Mađarskom i na ulicama Beograda. Na pitanja kako izgleda odvođenje u kampove i da li je bilo incidenata, Ministarstvo odbrane i MUP do objave teksta nisu odgovorili.
Međutim, prema rečima Gordana Paunovića iz nevladine organizacije Info park koja pruža pomoć i podršku migrantima i izbeglicama – incidenata je bilo.
"Prilikom svih ovih 'hvatanja' migranata u ovim otvorenim prostorima gde ih je bilo skoro dve hiljade, apsolutno nije bilo nikakve kulturne medijacije, prevođenja, objašnjavanja ljudima o čemu se radi. Videli smo nemile scene gde je korišćena prekomerna sila, gde su ljudi dehumanizovani nepotrebnim postupcima policije. Ja razumem da je interes bio da se ta operacija obavi što pre, ali su u tom procesu napravljene neke ozbiljne greške", ističe Paunović.
Napominje i da su u prihvatne centre smeštani i oni ljudi koji mogu legalno da borave u Srbiji 30 dana jer poseduju papir o otkazu boravka, i koji su uglavnom boravili po privatnim stanovima i hostelima.
"Policija to nije poštovala i većinu takvih slučajeva je u međuvremenu sprovela u kampove. Pre svega u Krnjači ili Obrenovcu", kaže Paunović.
Ko pomaže migrantima na ulici?
Organizacija Info park, prema njegovim rečima, sprovodi i dnevne patrole u Beogradu, kako bi pomogla onima koji su na ulici i koje policija nije "uhvatila".
"Ljudi su uplašeni, oni vide da napolju nema nikoga, i nekima od njih će ovaj papir uskoro isteći. Vidimo nekad desetak, dvadeset, nekad manje ljudi koji povremeno izlaze, u nabavku. Pokušavamo da ih savetujemo da je možda za njih ipak bolje da odu u kamp u ovoj situaciji, da sačekaju da ovo sve prođe", objašnjava Paunović.
Druga kategorija jesu tražioci azila, koji imaju lične dokumente u Srbiji i na koje se odnose iste odredbe kao na državljane Srbije.
Na inicijativu nevladinih organizacija produžen je rok važenja njihovih dokumenata tokom vanrednog stanja.
Šatori po snegu u Somboru
Pored dovođenja novih ljudi u kamp, u poslednje vreme se vrši i razmeštanje onih koji su već boravili u prihvatnim centrima zbog preopterećenosti kapaciteta.
To je bio razlog zašto je porodica Bilala Džafa preseljena iz Sombora, koji je prema rečima nadležnih u Komesarijatu "jedan od centara koje treba rasteretiti, što se prioritetno rešava".
Džaf u razgovoru za RSE kaže da se na uslove u kampu u Somboru nisu žalili, jer su imali svoju sobu. Ističe, međutim, da je u poslednje vreme u taj kamp stigao veliki broj ljudi koji putuju sami, te da su oni smeštani u šatore na otvorenom.
"Napolju je padao sneg, a oni su spavali u šatoru", naglašava Džaf.
Koliko je migranata u Srbiji?
U 16 prihvatnih centara u Srbiji trenutno boravi 8.500 izbeglica i migranata. To je oko tri hiljade više ljudi u odnosu na period pre uvođenja vanrednog stanja.
Direktor nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović napominje da trenutno u kampovima nema dovoljno mesta za sve, te da je, prema informacijama koje dobija sa terena, i u Banji Koviljači slična situacija kao u Somboru.
"Smešteni su u prostorijama koje nisu predviđene za smeštaj ljudi, često se nalazi veći broj ljudi u jednoj prostoriji. Isto tako, izbeglice nam svedoče da su na prve signale nekog kašlja, ili nekog zdravstvenog problema, pokušane izolacije tih ljudi u neke sobe, ali bez testiranja na koronu, ili bez sprovedenih detaljnijih pregleda. To dodatno stvara i strah kod izbeglica koje vrlo često žele da budu testirane, žele da imaju intenzivniju komunikaciju sa lekarima, jer se i oni upravo boje da ne dođe do širenja i pojave korone u kampovima", objašnjava Đurović.
Prema rečima Radoša Đurovića, u kampovima se javio još jedan problem – veliki broj onih koji su ranije boravili na otvorenom još nije registrovan i uveden u sistem.
Posle protesta, nove lokacije za kampove
Oba predstavnika nevladinih organizacija sa kojima je razgovarao RSE napominju da su migranti i izbeglice u kampovima sada bolje informisani u odnosu na prve dane vanrednog stanja, da se štampaju bilteni na engleskom ili njihovim maternjim jezicima, kao i da se higijenski uslovi postepeno popravljaju, ali da "različiti kampovi svedoče i različitu realnost" kada je u pitanju nabavka zaštitnik maski i dezinfekcionih sredstava.
Kamp u Subotici, koji je pre vanrednog stanja bio među najpovoljnijima za boravak izbeglica i migranata, u međuvremenu je zatvoren. Postao je kamp za prihvat državljana Srbije koji dolaze iz inostranstva. Prema rečima Svetlane Palić, porodice iz kampa u Subotici prebačene su u Krnjaču.
Građani Srbije koji su dovedeni u Suboticu pobunili su se zbog uslova, te su prebačeni u srednjoškolske domove u Beogradu.
"Nije loše za naše ljude, među kojima raste taj antimigrantski sentiment, koji misle da oni ovde imaju nekakve beneficije, da su povlašćeni, da konačno vide u kakvim uslovima oni žive. A taj kamp u Subotici je bio najbolji", ističe Gordan Palić.
Kako bi se kampovi rasteretili, plan je bio da se školsko-rekreativni centar "Čardak" u mestu Deliblato u južnom Banatu pretvori u prihvatni centar za migrante i izbeglice za vreme vanrednog stanja. Međutim, zbog protesta dela meštana, Komesarijat je dobio druge lokacije za otvaranje prihvatnih centara, o kojima u ovom momentu nisu hteli više da govore.
Radoš Đurović smatra da su protesti u mestu Deliblato "odraz političkog i drugog organizovanja jer ne mogu da prođu samoinicijativno".
"To je jako opasno i vuče svoje korene još od početka godine iz tih napora da se pitanje migranata dalje politizuje i određene interesne grupe na tome intenzivno rade u sredinama poput ove. Ali, sa druge strane, ako vi ne govorite lokalnoj samoupravi gde će da se smeste izbeglice, ako se to radi na prepad i iznenadno, onda to izaziva strah i dezinformacije", naglašava on.
Gordan Paunović iz Info parka ističe da je zbog zatvaranja granica nemoguće da migranti legalno uđu u Srbiju, te da su procene da je nelegalni broj ulazaka veoma mali. Takođe, prema njegovim rečima, smanjen i priliv onih koje Mađarska prisilno vraća u Srbiju zbog pokušaja nelegalnog prelaska, te nije opravdan strah lokalnih sredina u koje treba da se smeste izbeglice i migranti, budući da rezultati pokazuju da oni nemaju korona virus.
Kontrola u Šidu, pomoć migranata u Bujanovcu
Zaštitnik građana Srbije od proglašenja vanrednog stanja nije primio nijednu pritužbu migranata, izbeglica i tražilaca azila koja se odnosi na kršenje njihovih ljudskih prava, navodi se u odgovoru kancelarije ombudsmana za Radio Slobodna Evropa. Međutim, ombudsman se obratio Komesarijatu za izbeglice i migracije nakon saznanja koja su stigla sa terena:
"Nakon što je od saradnika na terenu obavešten da su u kolektivnim objektima za prihvat migranata i izbeglica Principovac, Adaševci i Šid uslovi života i smeštaja loši, Zaštitnik građana se 20. marta obratio Komesarijatu i zatražio informaciju o merama koje su donete u vezi sa prihvatom i zbrinjavanjem migranata i tražiocima azila nakon proglašenja vanrednog stanja. Takođe, zatraženo je da se pored ocene trenutnog stanja, dostave i svi podaci o eventualnim vanrednim događajima, koji su evidentirani u svakom od ovih centara", navodi se u odgovoru Zaštitnika građana uz napomenu da Komesarijat ima 15 dana da dostavi svoj odgovor.
Čekajući otvaranje granica i završetak vanrednog stanja migranti i izbeglice kampu u Bujanovcu počeli su da šiju pamučne maske, a u pismu podrške ponudili su pomoć Srbiji.
"Među nama ima bolničara, radnika, farmera, ali smo svi pre svega ljudi koji nude svaku vrstu pomoći za koju Vlada smatra da je potrebna - od medicinske, preko raznošenja robe ljudima u karantinu, do čišćenja ulica. Virus ne pravi razliku između domaćih građana i izbeglica, i zato stojimo jedni uz druge u zajedničkoj borbi", navodi se u njihovom pismu.
Mere u borbi protiv korona virusa podržava i Bilal Džaf.
"Ali, pitamo se da li ćemo biti slobodni kad se završi vanredno stanje. Nadam se da se nikome neće ništa desiti. Samo želimo da se ovo završi i da idemo dalje. Ne želim da živim u Srbiji", poručuje Džaf iz kampa u Krnjači i dodaje da je njegova krajnja destinacija Italija ili Austrija.
Prema rezultatima ankete koju je pre izbijanja pandemije sproveo Komesarijat za izbeglice i migracije, trećina izbeglica i migranata iz Srbije htela je da ide u Italiju, zemlju koja je u ovom trenutku prva u svetu po broju smrtnih slučajeva od bolesti covid 19 koju izaziva korona virus.
Facebook Forum