Vence na spomen obeležje ispred Kliničko-bolničkog centra Dragiša Mišović u Beogradu položili su u utorak 24. marta Aleksandar Vulin, ministar odbrane Srbije, i Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, na 21. godišnjicu NATO bombardovanja Srbije, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije (MOD).
“NATO agresija bila je poslednji veliki i nažalost nekažnjeni zločin u 20. veku”, izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin, kako je saopštio MOD, izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića.
Kako je saopšteno, ministar Vulin rekao je da je od 24. marta 1999. godine tokom 78 dana bombardovanja ubijeno 2.500 vojnika, policajaca, civila i dece.
“Nećemo prestati da pamtimo i nećemo prestati da pitamo zašto je napadnuta SR Jugoslavija. Pre 21 jednu godinu pokušali su da ubiju Srbiju, a uspeli su da ubiju međunarodno pravo”, izjavio je Vulin.
Dan sećanja na stradale u NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) obeležava se 24. marta 2020. u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije, kao i na lokalnom nivou.
„NATO agresija 19 zemalja članica zapadne vojne alijanse pod nazivom „Saveznička snaga“ počela je uveče, 24. marta 1999. godine. Stradalo je 3.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Za 78 dana, koliko je trajala agresija, ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 mališana i 1.031 pripadnik Vojske i Policije. Teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vode kao nestali“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije 24. marta 2020.
Kako navodi MOD, na osnovu podataka Građevinske direkcije Srbije, tokom bombardovanja 99. uništena su 54 objekta putne infrastrukture (od toga 44 mosta), 18 objekata železničke infrastrukture (17 mostova) i 148 objekata visokogradnje (stambeni i javni objekti), dok se procenjuje, navodi se u saopštenju MOD, da je za 78 dana bombardovanja izručeno 10 do 15 tona osiromašenog uranijuma koji nastavlja da ugrožava zdravlje građana.
NATO bombardovanje okončano je potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, a tri dana potom počelo povlačenje bezbednosnih snaga SRJ sa Kosova.
