Pandemija korona viruse mogla bi za žrtvu imati i evrozonu koja će verovatno biti pod pritiskom ekonomskih problema u Italiji, ali i u drugim zemljama koje preduzimaju oštre mere za sprečavanja širenja zaraze, posebno ako ne bude čvrstog dogovora među podeljenim članicama Evropske unije, pišu svetski mediji.
Test evropskog jedinstva
Pored pretnji po ljudske živote, Italija bi više nego druge zemlje Evropske unije mogla biti izložena teškim ekonomskim posledicama pandemije, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times) i ističe da se potencijalne posledice po evrozonu i EU u celini teško mogu preuveličati.
Pandemija je već test evropskog jedinstva i političke volje i moglo bi biti mnogo gore, ukazuje britanski list, dodajući da bi bez odlučne koordinisane akcije svih vlada EU i institucija koje idu dalje od stabilizacije tržišta i mera likvidnosti kakve je najavila Evropska centralna banka (ECB), opstanak evropske monetarne unije mogao biti u opasnost drugi put u poslednjih 10 godina.
Italija se nikada nije potpuno oporavila od dužničke i bankarske krize evrozone posle 2010. tokom kojih se proizvodni sektor te zemlje smanjio za četvrtinu, dok su mnoge banke ostale nestabilne. Pored toga, Italija je tokom 20 godina evra jedva imala ekonomski rast sa zabrinjavajuće visokim javnim dugom koji je sad na oko 135 odsto BDP-a. S gledišta javnog zdravlja, drastične vanredne mere u Italiji su ključne, ali, kako ukazuje list, nose rizike za mnoštvo malih porodičnih kompanija koje zavise od svakodnevnog kontakata s mušterijama i novčanih transakcija koje presušuju.
Italijanski premijer Đuzepe Konte (Giuseppe Conte) najavio je 25 milijardi evra za zaštitu privrede, ali pojedini istaknuti ekonomisti sumnjaju da će to biti dovoljno i misle da Italija, treća po veličini privreda evrozone, treba da traži finansijsku pomoć iz fonda evrozone za spasavanje, a možda i Međunarodnog monetarnog fonda. Ali, ako Italiji bude potrebna pomoć, ističe Fajnenšl tajms, troškovi bi mogli biti u stotinama milijardi evra, što ostale evropske vlade, već podeljene po nizu pitanja, neće lako odobriti.
Tokom evropske dužničke krize, nezadovoljne su bile i dužničke zemlje koje su se žalile na ponižavajuće uslove, ali i zemlje kreditori koje su negodovale zbog izdvajanja milijardi evra za pomoć slabijim članicama. Ti programi pomoći su, kako piše list, u nasleđe ostavili desničarski nacionalizam, antiestablišmentski populizam i nespremnost u EU da ide dalje, zbog čega bi finansijska pomoć Italiji mogla biti politički eksplozivna.
Upozoravajući znaci evropskim liderima
Pandemija korona viruse mogla bi imati neočekivanu žrtvu – jedinstvenu evrozonu, ocenjuje kolumnista Vašington posta (The Washington Post) Henri Olsen (Henry), ukazujući da bi ekonomska kriza u Italiji mogla napraviti ozbiljan pritisak na evro.
Italija je u suštini zatvorila svoju privredu zarad borbe s ogromnom zdravstvenom krizom, zbog čega milioni Italijana praktično ne rade. To bi, navodi se u Vašington postu, potreslo svaku privredu, ali je italijanska privreda već decenijama slaba i ima nezaposlenost od 9,8 odsto.
Ako bi ekonomski šok u Italiji dovoljno oslabio njene banke, ECB će biti primorana da izađe s velikim programom pomoći. Međutim, uslovi ranije nametnuti Grčkoj ukazuju da bi Italijani mogli da se suoče s godinama ekonomske depresije i stagnacije, što verovatno neće prihvatiti. Uz to, sadašnja italijanska vladajuća koalicija Pokreta pet zvezdica i Demokratske partije s levog centra je ekstremno slaba i u anketama zaostaje iza opozicije koju predvodi lider populističke Lige Mateo Salvini (Matteo).
Nije nezamislivo da sadašnja vlada propadne i da Salvini dođe na vlast, što bi bila noćna mora establišmenta u EU, ističe kolumnista američkog lista i ukazuje da lider Lige, ako je prošlost neki vodič, neće oklevati da raskrsti s EU, pošto će teško prihvatiti uslove koje nameću Brisel i Berlin.
Ako Italija izađe iz evra, onda je samo pitanje vremena pre nego što se evrozona svede na samo ekonomski snažne severne zemlje ili potpuno raspadne, ocenjuje Olsen, dodajući da je takav katastrofičan scenario zasad samo spekulacija, ali da ekonomsko zatvaranje Italije šalje jasne signale upozorenja da dolazi ekonomski slom i da se treba nadati da ih evropski lideri neće ignorisati.
Mogu li se dogovoriti lideri EU
Posle nespretnog rešavanje dužničke krize evrozone, postavlja se pitanje mogu li lideri EU sada zaštiti svoje privrede od najgore pandemije u više od 100 godina, ističe Gardijan (The Guardian).
Pažnja se, ukazuje britanski list, okreće ka ministrima finansija evrozone koji se sastaju u ponedeljak, pošto je ECB razočarala tržišta odbijanjem da sreže kamatne stope u okviru paketa podsticaja najavljenog prošle nedelje.
U odgovoru na pritisak na nemačku privredu, kancelarka Angela Merkel je sugerisala da bi se moglo odustati o pravila održavanja uravnoteženog budžeta, tzv. "crne nule" (schwarze Null), koja je bila politička ortodoksija vlade u Berlinu poslednjih godina.
Odustajanje od tog pravila je podržao uticajni predsednik nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja Klemens Fuest (Clemens) koji je rekao da je "crna nula veoma dobra politika u dobrim vremenima, ali da ne treba da stoji na putu preduzimanja odlučnih mera". On je ocenio da bi EU trebalo da iznese slične mere, ali da se još nije došlo do tačke kada su potrebne preventivne kreditne linije zaduženim zemljama.
Mario Senteno (Centeno), predsednik Evrogrupe koja okuplja ministre finansija evrozone, rekao je da će članovi te grupe izaći s "veoma velikim" odgovorom za rešavanje krize, većim od 27 milijardi evra koliko je sugerisala predsednica ECB-a Kristana Lagarde (Christine Lagarde) da će biti potrebno.
Senteno je izrazio očekivanje da će se ministri dogovoriti o fiskalnim merama koje će osigurati likvidnost kompanija i drugu pomoć, ali, kako ocenjuje Gardijan, nije jasno da li će te mere biti "masivan" ekonomski plan podsticaja kakav traži Francuska, o čemu lideri EU nisu uspeli da se dogovore na telefonskoj konferenciji prošle nedelje. O takvom paketu pomoći moglo bi da se razgovara na samitu lidera EU 26. i 27. marta.