Vrednost akcija na američkim berzama je skočila u petak za skoro 10 odsto, što je najveći rast u jednom danu od globanlne finansijske krize 2008. godine, nakon što su u četvrtak pale za 10-tak procenata, što je bio najveći pad od “crnog ponedeljka” 1987.
Rast u petak je podstaknut uvođenjem vanrednog stanja u SAD i objavljivanjem mera od strane predsednika Donalda Trampa u cilju pomoći ekonomiji pogođenoj širenjem korona virusa.
Međutim, uprkos velikom skoku u petak, indeksi na američkim berzama su ove sedmice u velikom gubitku. Tako je vrednost Dau Džouns (Doe Jones) porasla u petak za 9,4 odsto, ali je na sedmičnom nivou u minusu 10,4 procenta.
'Svi se sada hvataju za glavu'
“Svi se sada hvataju za glavu,” kazao je za CNN Stiven Ines (Stephen Innes), analitičar u “AxiCorp.”, australijskoj kompaniji za pružanje onlajn finansijskih usluga.
“U ovu situaciju nas je doveo strah od neadekvatnog američkog odgovora na zabrinutost zbog širenja virusa”, istako je Ines.
Prethodno su američke Federalne rezerve najavile u četvrtak da će intervenisati sa 1,5 hiljade milijardi dolara kako bi poduprle ekonomiju, a očekuje se i da će po drugi put ovog meseca smanjiti kamatnu stopu.
Akcije u četvrtak su dodatno potonule nakon najnovije Trampove odluke da zbog korona virusa obustavi letove iz evropskih zemalja u narednih mesec dana.
Indeks Dau Džouns (Dow Jones) je izgubio 9,99 odsto vrednosti a S&P 500 9,51 odsto procenta.
Deonice avioprevoznika su pale 19,6 procenata.
Faza 'medveda'
Vrednost akcija na američkim berzama je pala za oko 20 odsto u odnosu na rekordni rast početkom godina, čime je okončan najduži rast u istoriji (bull market) započet nakon svetske finansijske krize 2008, ušavši u fazu „medveda“ (bear market), kada investitori naglo rasprodaju deonice.
Ovaj negativni trend nije zaustavilo ni privremeno suspednovanje trgovine na Volstritu na 15 minuta, što je zaštitni mehanizam uveden nakon globalne finansijske krize 2008.
Evropska centralna banka (ECB) je opet odustala od obaranja kamatne stope, iako je najavila druge stimulativne mere, zbog čega je opala vrednost evra a ojačao dolar, kao sigurno utočište za investitore.
Berze su uzdrmane i u drugim delovima sveta. Tako je panevropski indeks STOXX 600 je izgubio u četvrtak 11.48 odsto.
Pomenuta Trampova odluka o ograničavanju putovanja u SAD dodatno je oborila cenu sirove nafte tipa Brent za 8,6 odsto, nakon što je u ponedeljak već pala za 26 procenata nakon izostanka dogovora Rusije i Saudijske Arabije o ograničenju proizvodnje ovog energenta.
Tramp, koji je rast akcija na berzama često pominjao kao primer uspešnosti njegove ekonomske politike, nastojao je da u četvrtak umanji dramatičnost turbulencija.
„Činimo mnogo toga da (stabilizujemo) finansijska tržita i to će dobro funkcionisati“, rekao je američki predsednik novinarima.
On je istakao da je vrednost akcija još uvek viša nego u trenutku kada je preuzeo dužnost:
„One su sada na udaru, ali će ponovo rasti i to znatno u pravo vreme.“
Indeks S&P 500 je bio za 58 odsto viši 19. februara ove godine, kada je dostigao rekord, u odnosu na 2016. u vreme Trampovog izbora. U četvrtak je vrednost ovog indeksa iznosila svega 20 procenata iznad nivoa od pre četiri godina.
Pala je i vrednost Bitkoina za 23,3 odsto zbog nestabilnosti na tržištu kriptovaluta.
Facebook Forum