Izborna godina u Srbiji: 20 godina parlamentarizma

Tokom poslednje dve decenije dogodilo se:

Nakon smene sa vlasti lidera Socijalističke partije Srbije (SPS) Slobodana Miloševića 2000. iste godine održani su parlamentarni izbori. Demokratska opozicija Srbije ubedljivo je pobedila osvojivši 70,40 odsto mandata (odnosno 176 od 250 poslaničkih mesta) u Skupštini.

Samo tri godine nakon demokratskih promena, nova manjinska Vlada Vojislava Koštunice formirana je zahvaljujući podršci socijalista.

Socijalisti se vraćaju na vlast posle izbora 2008. godine, u koaliciji sa Demokratskom strankom, G17+, SPO.

Srpska napredna stranka (partija nastala rascepom Srpske radikalne stranke) posle izbora 2012. dolazi na vlast u koaliciji sa socijalistima. SRS prvi put postaje vanparlamentarna stranka.

Radikali se vraćaju u parlament. Posle vanrednih izbora 2016. postaju treća po snazi stranka u skupštini.

Prvi izbori „postmiloševićevske“ Srbije

Prvi parlamentarni izbori nakon što je nekadašnji lider Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević izgubio na predsedničkim izborima od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice, održani su 23. decembra 2000. godine.

Dva i po meseca nakon petooktobarskih promena, koalicija stranaka okupljena oko političkog bloka DOS, osvojila je ubedljivu većinu – 176 od ukupno 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije. Na izbore je izašlo 57,64 odsto biračkog tela. Od 3,75 miliona glasača, DOS je zaokružilo više od 2,4 miliona građana Srbije.

Do tada, godinama vladajuća Socijalistička partija Srbije osvojila je 37 mandata a njihov tadašnji koalicioni partner, Srpska radikalna stranka 23. U Parlament je ušla još samo Stranka srpskog jedinstva sa 14 mandata. Sve ostale stranke bile su ispod cenzusa, uključujući i Jugoslovensku levicu koja je sa SPS na vlasti bila do 5. oktobra 2000. Bez mandata ostao je i Srpski pokret obnove, jedna od retkih opozicionih stranaka koja se nije priključila DOS-u.

Dana 25. januara 2001. godine, Skupština Srbije izabrala je novu Vladu Srbije. Za premijera je izabran Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke.

Vanredni izbori tri godine kasnije - 2003.

Tada predsednica Skupštine Nataša Mićić (Liberalno demokratska partija) raspustila je Parlament i raspisala izbore za 28. decembar 2003. godine.

Prethodno je 16. oktobra 2003. godine u Skupštini počela rasprava o poverenju Nataši Mićić. Izbori su održani devet i po meseci nakon što je ispred zgrade Vlade Srbije ubijen prvi demokratski premijer Zoran Đinđić. Koalicija vladajućih stranaka, naročito na relaciji Demokratska stranka - Demokratska stranka Srbije imala je sve više nesuglasica.

Na decembarske izbore izašlo je 58,75 odsto birača a Srpska radikalna stranka osvojila je najviše glasova – 1,05 miliona sa kojima je dobila i najviše poslaničkih mandata, ukupno 82. Vladajuće stranke DOS-a izlašle su na izbore ili samostalno ili u manjim koalicionim savezima sa dugim strankama.

Posle radikala sledeća po broju mandata bila je Demokratska stranka Srbije (DSS) sa 53 poslanička mesta. DSS obezbedio je parlamentarnu većinu da formira novu Vladu Srbije. To je bila manjiska Vlada DSS, G17 Plus, Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije a skupštinsku većinu za izglasavanje te Vlade obezbedila je Socijalistička partija Srbije.

Novi vanredni izbori - 2007.

Dan nakon što je Skupština Srbije usvojila novi Ustav, predsednik Srbije Boris Tadić je 9. novembra 2006. raspisao vanredne izbore za 21. januar 2007. Ovi izbori raspisani su oko pola godine nakon što je Crna Gora na referendumu 21. maja 2006. izglasala nezavisnost.

Odziv na januarskim izborima bio je 60,62 odsto. Radikali su dobili oko million glasova. Na ovim izborima Demokratska stranka osvojila je skoro duplo više mandata nego na izborima 2003. i pomerila DSS sa druge pozicije. Novu Vladu formirale su DSS, DS, G17 plus i Nova Srbija, a Vojislav Koštunica je drugi put izabran za premijera Srbije. Evo kako su stranke prošle na izborima 2007. godine:

16 meseci kasnije…

Predsednik Srbije, Boris Tadić, raspisao je nove vanredne izbore za 11. maj 2008. godine. Dotadašnji saziv Skupštine nije radio ni godinu i po dana.

Razloga za raspisivanje izbora bilo je više ali su se uglavnom svodili na loše odnose između DSS i Nove Srbije na jednoj strani i DS-a i G17 plus, na drugoj. Na nove izbore izašlo je 61,35 odsto birača.

Koalicija oko Demokratske stranke osvojila je najviše mesta u Parlamentu. Ipak, nedovoljno za većinu i izglasavanje Vlade. Dogovor o koaliciji napravile su sa Socijalističkom partijom Srbije. Na izbornoj listi „Za evropsku Srbiju“, uz Demokratsku stranku u koaliciji su bili još G17 plus, Sandžačka demokratska partija, SPO, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Srpska lista za Kosovo. Radikali su bili druga sledeća po snazi stranka u Parlamentu.

Cepanje Srpske radikalne stranke

Nepunih šest meseci posle vanrednih izbora, u oktobru 2008. osnovana je Srpska napredna stranka. Nova politička partija nastala je velikom podelom unutar Srpske radikalne stranke iako je ona na izborima osvojila gotovo jednu trećinu poslaničkih mesta.

U trenutku dok je lider radikala, Vojislav Šešelj u Hagu gde mu se sudilo za ratne zločine, zamenik predsednika SRS, Tomislav Nikolić počinje da potencira razlike u svojim i Šešeljevim stavovima. Samo mesec dana od izbora, Nikolić u javnost izlazi sa tvrdnjama da ga Vojislav Šešelj „sputava u nekim stavovima“. Uprkos tome, uporno je izjavljivao i da ne postoji sukob između njega i lidera stranke. Sve do septembra iste godine.

SRS: Previranja, podele i borba za poslaničke mandate

Dana 7. septembra 2008. Nikolić saopštava da je podneo ostavku na sve svoje stranačke funcije ali i da ostaje član SRS ako, kako je rekao, „stranka ne odluči drugačije“. Ipak, već 9. septembra, Nikolić sa još deset poslanika SRS formira novi poslanički klub pod imenom „Napred Srbijo“ da bi dva dana kasnije, 11. septembra, najavio i da će formirati sopstvenu stranku.

Nova Srpska napredna stranka

Srpska napredna stranka zvanično je registrovana 10. oktobra 2008. a svečana osnivačka Skupština održana je 21. oktobra. Među prvima koji su se priklonili Tomislavu Nikoliću bili su Nebojša Stefanović, aktuelni ministar unutrašnjih poslova Srbije, Jorgovanka Tabaković, sadašnja guvernerka Narodne banke Srbije, Igor Mirović, sadašnji predsednik Vlade Vojvodine.

Od istaknutih radikala, Aleksandar Vučić najduže se premišljao u odluci da li da se prikloni Nikoliću ili da ostane uz Vojislava Šešelja. Nedeljama je odbijao da se u javnosti izjasni o raskolu stranke čiji je bio generalni sekretar.

Otvorena vrata imao je na obe strane. Tomislav Nikolić više puta javno ga je pozvao da mu se priključi uz poruku da je „potpuno uveren da će sa Aleksandrom Vučićem za nekoliko meseci voditi jednu od najjačih stranaka u Srbiji“.

Uprkos svemu, Vučić je odlučio da na neko vreme nestane iz javnosti a ubrzo je najavio da se povlači iz politike.

„Od čega ću sada živeti? Ja imam svoju profesiju, ali možda ću se baviti neki poslovima poput berzanskih ili ću pomagati bratu u vođenju firme”, rekao je Vučić 16. septembra.

Odluku da se prikloni Nikolićevoj stranci, doneo je 7. oktobra, svega tri dana uoči osnivanja SNS. Aleksandar Vučić, danas je lider naprednjaka i predsednik Srbije. Tomislav Nikolić praktično se povukao iz političkog života i na čelu je Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom.

Izbori 2012. – Promene

Izbori održani 6. maja 2012. godine bili su redovni parlamentarni izbori. Uz njih su, međutim, demokrate odlučile da raspišu i predsedničke izbore iako je mandat Borisu Tadiću isticao tek u februaru 2013.

Upravo su predsednički izbori bili presudni u stvaranju postizbornih saveza i formiranju vladajuće većine. Predsednički izbori bili su tas na vagi da se lider socijalista Ivica Dačić odluči da okrene leđa svojim dotadašnjim koalicionim partnerima, strankama okupljenim oko DS-a i omogući da vlast preuzme Srpska napredna stranka.

Koalicija okupljena oko SNS, Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić osvojila je šest mandata više od koalicije okupljene oko Demokratske stranke, Izbor za bolji život - Boris Tadić.

Ove izbore obeležila je još jedna promena – radikali su prvi put otišli u vanparlamentarni politički život jer glasovima nisu osvojili nijedno mesto u novom sazivu Skupštine.

Vanredni izbori posle nepune dve godine

Početkom 2014. godine Alaksandar Vučić najavio je vanredne parlamentarne izbore, iako je sa socijalistima imao stabilnu većinu.

„Došlo je vreme da polažemo račune. Opozicija kaže da su mnogo bolji od nas. Oni kažu da je sve užasno loše rađeno“, bile su reči kojima je Vučić objasnio izbore pre roka.

Na izborima 16. marta 2014. SNS je osvojila ubedljivu većinu, svoje glasove je udvostručila. Uz njih su u parlamentu ostale još samo tri stranke odnosno koalicije, ne računajući stranke manjinskih zajednica.

Iz parlamentarnog života izašle su stranke poput LDP-a Čedomira Jovanovića, Demokratske stranke Srbije, Ujedinjeni regioni Mlađana Dinkića, Dosta je bilo Saše Radulovića, Srpska radikalna stranka.

Novi vanredni izbori – 2016.

I pored ubedljive većine u Skupštini Srbije, Aleksandar Vučić ponovo je pokrenuo a potom i realizovao ideju o održavanju novih vanrednih izbora. Svoju odluku objasnio je rečima da je SNS-u potreban „pun mandat kako bi sprovela reforme do 2020. godine".

Na izborima održanim 24. aprila 2016. godine, Srpska napredna stranka ponovo je osvojila najviše poslaničkih mandata. Međutim, manje nego na izborima 2014. godine.

Ono što je obeležilo izbore 2016. jeste i da su se, posle četiri godine odnosno posle dva izborna ciklusa, u Skupštinu vratile antievropske, desničarske stranke, među kojima i Srpska radikalna stranka.

Predsednički izbori 2017. godine

Održani su u redovnom terminu. U tom trenutnu predsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je da će se kandidovati za predsednika Srbije. Na izborima 2. aprila 2017. godine Vučić je kao jedinstveni kandidat osam stranaka osvojio 55,08% glasova. Iza njegovog imena, pored naprednjaka, bile su, između ostalih, Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija-PUPS, Pokret socijalista, Srpski pokret obnove, Savez vojvođanskih Mađara.

Vučić - Od Vlade do Predsedništva

Od dolaska SNS na vlast 2012. godine, Aleksandar Vučić više puta menjao je državne funkcije. Nakon što je Tomislav Nikolić postao predsednik Srbije na izborima 2012. godine, Aleksandar Vučić je u Vladi lidera SPS, Ivice Dačića imenovan na funkcije prvog potpredsednika Vlade zaduženog za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i na mesto ministra odbrane.

Dve godine kasnije, 2014. godine, nakon vanrednih izbora, Vučić postaje premijer, na istoj poziciji je i posle vanrednih izbora 2016.

Ipak, samo godinu dana kasnije, odlučio je da uđe u izbornu trku za predsednika Srbije, uprkos ambiciji Tomislava Nikolića da se za tu funkciju kandiduje za još jedan petogodišnji mandat. Ipak, Nikolić se povukao, praktično, potpuno iz stranačko-političkih aktivnosti.

Sa premijerske funkcije, Vučić odlazi nakon pobede na predsedničkim izborima.

Na mesto premijera nasledila ga je Ana Brnabić koja je u tom trenutku bila ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Brnabić je u Vladu ušla zvanično kao nestranačka ličnost. Danas je član Srpske napredne stranke. Premijersku funkciju preuzela je 29. juna 2017. godine, po odluci Aleksandra Vućića.

Po Ustavu Srbije, predsednik ima „manju moć“ u odnosu na premijera. Ipak, i sama Ana Brnabić priznaje da odluke ne donosi bez saglasnosti Aleksandra Vučića.

"Ako ste pametni, vi gledate, slušate i učite od njega. Posebno u politici nema boljeg učitelja na svetu od Aleksandra Vučića", rekla je početkom ove godine (6. januara 2020.) Ana Brnabić.

Parlamentarni izbori 2020. – u redovnom roku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao je 4. marta lokalne i parlamentarne izbore za 26. april 2020. Posle više izbornih ciklusa ovo su prvi izbori u redovnom terminu. Pored njih istog dana održavaju se lokalni i pokrajinski izbori.

Nezadovoljstvo opozicionih stranaka, pozivanje pojedinih na bojkot i pokušaji predstavnika Evropske unije da poboljšaju predizbornu klimu, obeležili su ovaj predizborni ciklus.

Trenutno, opozicione stranke debatuju o tome treba li izaći na izore ili ih bojkotovati.

S druge strane, evroparlamentarci na čelu sa predsednicom Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, Tanjom Fajon, nekoliko puta posredovali su u razgovorima vladajućih stranaka i opozicije sa ciljem da se obezbede uslovi za slobodne, fer izbore i ravnopravnu zastupljenost stranaka u kampanji. Takođe, predstavnici Evropskog parlameta nastojali su da stranke, koje su se izjasnile za bojkot, ubede da treba da učestvuju na izborima.

Manje od mesec dana uoči raspisivanja izbora vladajuća Srpska napredna stranka predložila je izmene izbornog zakona koje predviđaju smanjenje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto. Time će, zapravo, stranke sa manjim brojem glasova imati priliku da uđu u Parlament. Ideju da se izborni zakon menja nepuna tri meseca uoči izbora kritikovale su i opozicione stranke i predstavnici Evropske unije. Uprkos tome, vladajuća većina Skupštine Srbije usvojila je 8. februara ovu izmenu izbornih pravila.