Zaštitnik građana Srbije pokreće postupak kontrole u Ministarstvu prosvete i srednjim školama u Leskovcu, zbog skupa koji je u centru tog grada održan 2. marta, kada je grupa mladih, uglavnom srednjoškolaca, protestovala sa namerom da spreči održavanje navodno najavljene Parade ponosa. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio ombudsman Zoran Pašalić.
Tokom skupa došlo je do fizičkog napada na novinara portala "Jugmedia" Dragana Marinkovića, agencija Beta javila je da je policija gađana jajima i da su vređani novinari, a učesnici su uzvikivali poruke mržnje prema LGBT+ zajednici.
Zaštitnik građana je tim povodom pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada nadležnih organa.
"Mi smo pokrenuli postupak prema Ministarstvu prosvete i osam srednjih škola u Leskovcu, sa ciljem da se na pravi način sprovede program koji promoviše duh tolerancije, koji se ne odnosi samo na LGBT+ populaciju, nego na sve ranjive grupe koje su izložene vređanju i nasilju, da se mlade osobe upoznaju sa tolerantnim odnosnom prema zaštićenom i ranjivim grupama", rekao je Pašalić za RSE.
Pašalić je apelovao i na nadležne organe da preduzmu sve radnje u zakonskim okvirima po kojima "ne samo da mogu, nego i moraju da postupe".
Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit RSE kako reaguju na to što su mladi, među kojima je bilo srednjoškolaca, za vreme nastave došli na skup koji promoviše mržnju i diskriminaciju.
Incident u Leskovcu i napad na novinare osudile su i nevladine organizacije i novinarska udruženja – Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je u odgovoru za RSE istakla da "incidenti i protest pokazuju koliko je neophodno efikasno i kontinuirano raditi na edukaciji mladih o poštovanju ljudskih prava i prihvatanju različitosti svakog pojedinca".
Ombudsman i Poverenica su ranije osudili još jedan incident usmeren protiv LGBT+ zajednice koji se protekle nedelje dogodio u centru Beograda, kada je grupa maskiranih osoba napala prostorije Pride info centra. Ni zbog jednog od ova dva incidenta koji su se dogodili u samo tri dana nije reagovao niko od predstavnika vlasti Srbije.
Šta se dogodilo u Leskovcu?
Zbog napada na novinara Dragana Marinkovića u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu je saslušan 24-godišnji D.S. kome je određen pritvor, potvrđeno je za RSE u tom tužilaštvu. Kako se navodi, njemu se na teret stavlja krivično delo nasilničko ponašanje.
Dragan Marinković je za RSE opisao protest, koji je organizovan nakon što se na društvenim mrežama pojavila lažna vest da će u centru Leskovca, ispred kulturnog centra, organizovati Parada ponosa. Kaže da su novinari od policije i lokalnih aktivista saznali da nema prijavljenog Prajda, a da je na Fejsbuk nalozima pojedinih navijačkih grupa počeo da kruži poziv na skup.
"Nešto pre 13 časova počeli su da se skupljaju uglavnom srednjoškolci sa rančevima na leđima, i da čekaju, kako su nam rekli, da neko tu tuče gejeve. Da su zbog toga došli. Onda smo dobili informaciju da grupa navijača sa drugog kraja grada kreće ka centru. Mi smo snimali tu kolonu koju je policija obezbeđivala", priča Marinković.
Mladi u koloni su skandirali poruke mržnje prema LGBT+ zajednici.
'Jedna grupa je pokušala da mi otme telefon iz ruke, a jedan iz te mase me je šutnuo u potkolenicu.'- Dragan Marinković
"U trenutku smo se koleginica i ja popeli na žardinjeru kako bismo snimili skup. Nas su prepoznali kao novinare i u trenutku je grupa mladića počela da nas vređa i da nam govori da prestanemo sa snimanjem. Jedna grupa je pokušala da mi otme telefon iz ruke, a onda me je jedan iz te mase šutnuo u potkolenicu. Izgubio sam ravnotežu i pao sam na beton", priča Marinković.
Kaže da je novinarka portala "Južne vesti" slikala napadača, i da su incident prijavili policiji.
"Tek onda je nastao haos. Kada je policija privela mladića koji me je napao, grupa se ustremila pre svega ka policiji, pokušali su njih da zaustave, a onda su usledile uvrede na račun okupljenih novinara koji su pratili i snimali taj skup. Bilo je jako nasilno, bilo je jako jezivo i mi smo se pitali odakle u toj deci, koja imaju 15-16 godina toliko mržnje", istakao je Marinković.
Nepoznati organizatori
Novinar portala "Jugmedia" napomenuo je da do sada ovaj incident lokalna vlast u Leskovcu nije osudila, kao i da se ne zna ko su organizatori skupa.
"Kako je došlo do toga da se u 13 časova, kada je nastava u srednjim školama, srednjoškolci okupe u tolikom broju. Njih preko 200 na jednom mestu. Ko ih je organizovao? Decu je danas u Leskovcu teško organizovati da odu na ekskurziju ili vannastavnu aktivnost, ali su se skupili da bi došli da gledaju kako neko tuče gej ljude", pitao je Marinković.
Istakao je da su "zastrašujući" i komentari na društvenim mrežama u kojima su roditelji okupljene dece podržali protest, uz poruke "bravo, deco".
Aleksandar Savić iz nevladine organizacije "Da se zna", koja pruža pravnu i psihološku podršku osobama koje su pretrpele nasilje motivisano homofobijom i transfobijom, rekao je da bi se lako moglo ući u trag organizatorima skupa u Leskovcu, jer to, kako ističe, nije bio spontani skup.
"Ali je, pretpostavljam, to i pitanje volje nadležnih organa da to i urade", istakao je Savić.
Dva incidenta za tri dana
Samo dva dana pre incidenta u Leskovcu, u centru Beograda desio se jedanaesti po redu napad na Pride info centar u Beogradu. Grupa mladića je u subotu, 29. februara u večernjim satima šutirala izlog i uništila bravu na ulaznim vratima i deo inventara.
Aktivisti Pride info centra podsetili su da ni u prethodnih deset napada o kojima je obaveštena policija, do danas niko nije osuđen.
"Ono što je otežavajuća okolnost je da nadležni organi rade vrlo sporo ili u potpunosti zakažu, tako da ponekad izgleda kao da su na strani nasilnika, za šta mi zaista verujemo da nije istina. Bilo bi dobro da pre svega policija i tužilaštvo počnu da više sarađuju sa civilnim sektorom i da koriste primere iz država gde se ovi problemi uspešnije rešavaju", rekao je Aleksandar Savić i podsetio na podatak da je organizacija "Da se zna" zabeležila oko 50 zločina iz mržnje u protekloj godini.
Napadi na prostorije Pride info centra dešavali su se tokom skupova desničarskih organizacija ili navijačkih grupa. Jedan od takvih skupova bio je protest protiv crnogorskog Zakona o slobodi veroispovesti u Beogradu, 27. decembra 2019. godine, kada je nekoliko osoba uklonilo zastavu i pokušalo da polomi izlog Pride info centra.
"Mislim da to govori nekoliko stvari – pre svega da je LGBT+ zajednica uvek polje za skupljanje jeftinih političkih poena kod homofobičnog dela ovog društva. Govori i to da LGBT+ zajednica u određenim društvenim grupama važi za ’neprijatelja broj jedan’. U situacijama kad neko organizuje skup, pa Prajd centar bude napadnut, mislim da bi organizatori tog skupa trebalo da odgovaraju za taj napad, kao što se to dešavalo na nekim drugim skupovima gde su zabeleženi daleko minorniji incidenti. Organizatori su bili sankcionisani iako nisu bili direktno odgovorni", ističe Savić.
Poruke mržnje na društvenim mrežama
Nakon napada na prostorije 29. februara, usledio je još jedan napad – porukama mržnje na društvenim mrežama.
Aleksandar Savić ističe da su posle svakog napada na prostorije Prajd info centra, profili LGBT+ organizacija koje su osudile incident i objavile snimak napada "zatrpani" porukama mržnje na društvenim mrežama, te da su primili stotine poruka koje sadrže govor mržnje, uvredu ili pretnju na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru.
U nekima od njih se traži izmeštanje Prajd info centra i upućuju pretnje smrću LGBT+ osobama.
"Oni su organizovani tako da imaju gomilu lažnih profila, preko kojih 'šeruju' (dele), pozivaju ljude da pišu komentare, pozivaju ljude da prijavljuju naše profile", rekao je Savić.
Dodao je da po zakonu tužilaštvo ima vrlo specifične uslove pod kojima se komentar na društvenim mrežama može smatrati pretnjom.
"Oni traže da komentari budu upućeni ne celoj LGBT+ zajednici, nego da bude direktno upućen ili nama, ili određenom zaposlenom ili zaposlenoj (u organizaciji) kao i da postoji realna mogućnost da će se pretnja ostvariti, što je veoma paušalna ocena MI onda prosleđujemo te poruke Odeljenju za visokotehnološki kriminal, ali do danas nismo imali nijednu pretnju za koju je neko odgovarao", objasnio je Savić.
Zaštitnik građana istakao je da ta institucija u svojim godišnjim izveštajima redovno ističe da nadležni organi treba da obezbede puno ostvarivanje prava LGBT+ osoba u oblasti slobode izražavanja, mirnog okupljanja i pre svega, zaštite njihovog psihičkog i fizičkog integriteta, ali i obrazovanja, zapošljavanja i socijalne zaštite.
"Kada je reč o napadima, mi očekujemo da oni to prijave nadležnim organima, a da ako dođe do nepostupanja ili neadekvatnog postupanja nadležnog organa, onda Zaštitnik građana može da preduzme zakonske korake da vidi zašto nije učinjeno ono što zakon propisuje", rekao je Pašalić.
Poverenica za zaštitu diskriminacije u odgovoru za RSE napomenula je da je diskriminacija osoba drugačije seksualne orijentacije i dalje prisutna i da homofobija i transfobija imaju duboke korene u društvu.
"Kada je reč o pritužbama koje pristižu u našu instituciju po ovom osnovu njihov broj nije adekvatan realnom stanju na terenu. Najveći broj i dalje podnose organizacije civilnog društva, mnogo manje pojedinci, što ukazuje na činjenicu da LGBT+ osobe, iako su izložene nasilju i diskriminaciji, slučajeve ne prijavljuju, najčešće iz straha od stigmatizacije i sekundarne viktimizacije", stoji u odgovoru Poverenice.
Poverenica podseća i na poslednje istraživanje javnog mnjenja o diskriminaciji koje je sprovela ta institucija, a koje ukazuje da građani doživljavaju pripadnike LGBT+ populacije kao jednu od najugroženijih grupa u društvu, posle Roma i žena.
Facebook Forum