Iz dana u dan na opozicionom spektru u Srbiji ređaju se stranke, građanski pokreti i organizacije čiji se predstavnici opredeljuju za izlazak na predstojeće parlamentarne i lokalne izbore. Ipak, u bloku opozicionih stranaka koji je proglasio bojkot, uz tvrdnju da ne postoje uslovi za fer i poštene izbore, smatraju da to ne može da utiče na njihovu strategiju.
"Ne vidim bilo kakav uticaj na stranke prave i jedine opozicije u Srbiji koja listom, odreda bojkotuje izbore na svim nivoima. Svi ostali koje se odluče da idu na ove izbore, nekad svesno nekad nesvesno, nekad direktno nekad indirektno, rade u korist Aleksandra Vučića", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP), članice Saveza za Srbiju (SzS).
Ko izlazi na izbore?
Među onima koji su rešili da izađu na crtu vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci i njenim koalicionim partnerima su organizacija "Srbija 21", građanski pokret "Zvono a ne stranke", politički pokret "Metla", predizborna koalicija "Vojvođanski front", udruženje "1 od 5 miliona". Osim "1 od 5 miliona" sve ostale pobrojane grupacije formirane su u poslednjih nekoliko meseci.
Uglavnom poručuju da žele da stvore alternativu sadašnjoj vlasti i odbacuju kritike da su Vučićeva opozicija tvrdeći da bojkot nije svrsishodan za suprotstavljanje režimu.
"Da smo Vučićeva opozicija, to me posebno vređa i čini mi se da mnogo više govori o onima koji takve optužbe upućuju zato što nemaju odgovor na politiku koju mi želimo da kandidujemo i način na koji želimo da se borimo za tu politiku i te vrednosti", rekao je u nedelju, 1. marta, Marko Đurišić, jedan od osnivača organizacije "Srbija 21" i dojučerašnji poslanik Socijaldemokratske stranke (SDS) kada su predstavnici ove organizacije saopštili da izlaze na izbore.
Organizaciju "Srbija 21" čine uglavnom nekadašnji članovi Demokratske stranke, Liberalno-demokratske partije i Socijaldemokratske stranke.
Bojan Kostreš, koordinator Vojvođanskog fronta i funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koja je inače u koaliciji sa naprednjacima na lokalu u Novom Sadu, naveo je u saopštenju da je jako važno da "Srbija ima alternativu: građansku, demokratsku, modernističku, proevropsku i decentralističku alternativu nacionalističkom režimu Aleksandra Vučića i nacionalističkoj, centralističkoj i rusofilskoj samoproglašenoj bojkotskoj opoziciji okupljenoj oko Saveza za Srbiju".
Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS), koja na izbore izlazi u okviru političkog pokreta "Metla", izjavio je nedavno na Glavnom odboru stranke da bojkot neće biti svrsishodan i da nema podršku ni na Zapadu, ni na Istoku.
Članovi "1 od 5 miliona", predvodnici višemesečnih antivladinih protesta, napravili su najveći preokret u svojim stavovima odlukom o izlasku na izbore. To su objasnili time da je potrebno sprečiti neke stranke da uđu u parlament samo zbog državne "infuzije".
Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca i predsednik opštine Paraćin, Saša Paunović, izjavili su da nisu bili spremni da svoje sredine, koje su među retkim lokalnim samoupravama u kojima su na vlasti stranke koje čine opoziciju na republičkom nivou, prepuste naprednjacima. Oni su, iako su njihove stranke članice Saveza za Srbiju koji bojkotuje izbore, odlučili da izađu na lokalne izbore.
Ko bojkotuje izbore?
Odluku o bojkotu izbora donele su, naime, stranke članice Saveza za Srbiju, zatim Pokret slobodnih građana (PSG), Socijaldemokratska stranka (SDS) bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, pokret "Dosta je Bilo", inicijativa "Ne davimo Beograd". Predsednik Nove stranke Zoran Živković najavio je da će ta partija u subotu, 7. februara odlučiti da li će učestvovati na predstojećim izborima, navodeći da je atmosfera među članstvom stranke takva da treba izaći na izbore.
Predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović, koji je deo građanskog pokreta "Zvono", izjavio je da će o izlasku na izbore odlučiti do 4. marta, za kada je najavljeno da će izbori biti raspisani.
"Ako ne verujem da u tome ima smisla, u tome neću da učestvujem. Ali ne zato što mi se ne dopada medijska scena, već ako nema ko to da čuje", rekao je Jovanović u nedelju, 1, marta, iako je prilikom formiranja pokreta "Zvono", početkom februara, saopšteno da izlaze na izbore.
Takođe ni lider Srpske radikalne stranke i haški osuđenik Vojislav Šešelj nije isključio mogućnost bojkota ukoliko se stvore "najnepovoljnije okolnosti". Kako je objasnio ako "vladajuća stranka bude forsirala mnogo malih stranaka tako što bi im sakupljala potpise da napune listić".
Šta je Vučić rekao o bojkotu?
Predstavnici vlasti pozdravljaju odluku dela opozicije koja izlazi na izbore.
Tako predsednik Srbije Aleksandar Vučić veruje da bojkot neće uspeti. On je, krajem februara, u autorskom tekstu za Evroaktiv, između ostalog, napisao da su "samoproglašeni lideri opozicije iskoristili bojkot kako bi pokušali da delegitimišu aprilske izbore i narednu vladu".
"Jedini značajan bojkot mogao bi da bude bojkot izbora građana Srbije, a ne lidera bez pristalica", naveo je Vučić.
Potpredsednica Vlade Srbije i članica Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) Zorana Mihajlović izjavila je da je odluka Nebojše Zelenovića o izlasku na lokalne izbore "dobra i da je potpuno obesmislila ideju bojkota koju vode (lideri Saveza za Srbiju) Obradović (Boško), Jeremić (Vuk) i Đilas (Dragan)".
Stranke koje su proglasile bojkot izbora na svim nivoima odgovaraju da je Vučiću potrebno da stvori privid legitimiteta.
"Nema legitimiteta ako Savez za Srbiju, Pokret slobodnih građana, SDS, Ne davimo Beograd bojkotuju izbore. To je preko milion građana koji neće biti zastupljenu u toj lažnoj skupštini", uveren je Borko Stefanović.
Da li je bojkot obesmišljen?
I politikolog Duško Radosavljević ocenjuje da izlazak dela opozicije na izbore neće obesmisliti ideju bojkota.
"Vrlo značajne stranke, stranke koje bi kasnije učestvovale u podeli mandata i stranke koje istorijski nešto znače na političkoj sceni su odlučile da bojkotuju. Istovremeno to su i partije koje su u svom delovanju izvodile veliki broj građana na proteste ili učestvovale aktivno u njima, tako da kada bi pričali o nekom kvalitetu ideja bojkota sigurno nije obesmišljena", uveren je Radosavljević.
A, sa druge strane, kaže on, opozicija koja izlazi na izbore misli da joj je bojkotom onih koji bi "zagrabili jedan deo izbornog kolača" olakšana situacija.
"One idu nošene svojim interesom, svojim potrebama i željama, neću čak ni da kažem da mnogi od njih žele da pomognu režimu u toj svojoj situaciji. Očigledno je da je to neka vrsta nelojalnosti i jednog kratkoročnog gledanja da se ispune svoji interesi. Sa druge strane, mislim da će to još više osnažiti kod određenih političkih opcija odluku da se ne izlazi na izbore i da će još više učvrstiti one ljude koji su već odavno doneli odluku da neće izaći na izbore", smatra Radosavljević.
Tokom međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, koji je uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta okončan u decembru, dogovoreno je uspostavljanju parlamentarnog Nadzornog odbora i izbor pet novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Kada su evropski predstavnici posetili Beograd, početkom februara, evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji pozvao je sve političke partije da učestvuju na izborima, da ih ne bojkotuju. Varheji je, na pitanje da li postoje uslovi za fer i poštene izbore u Srbiji, odgovorio "stižemo ka tome". Njegove kolege, međutim, evropski parlamentarci Vladimir Bilčik i Tanja Fajon tada su poručili da je preduslov za to da postoji slobodan javni prostor i slobodni javni mediji.
Vladajuća koalicija je u međuvremenu donela izmene zakona kojima se smanjuje cenzus za ulazak u parlament sa pet na tri odsto. Te izmene su usvojene uprkos porukama evropskih parlamentaraca da se izborna pravila ne menjaju uoči izbora.
Politikolog Duško Radosavljević smatra da je Aleksandar Vučić bitku za legitimnost izbora već dobio.
"Ja bih rekao da je Vučić prećutno dobio mandat (od međunarodne zajednice) i da je aboliran od svega što je radio u unutrašnjoj politici sa željom da se do kraja godine uradi nešto na međunarodnoj agendi, odnosno na kosovskom pitanju. Ako se i to prokocka onda će se dovesti u pitanje i nesloboda medija i izbornog postupka, i njegov loš odnos prema sindikatima, civilnom društvu, Univerzitetu", ocenjuje Radosavljević.
Stranke koje su ušle u bojkot izbora žele da se nastavkom vaninstitucionalnog pritiska na vlast dođe do prelazne tehničke vlade, zatim perioda od devet meseci slobodnih medija i "otklanjanja ucena i pritiska na birače" da bi moglo da se ide na izbore.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić parlamentarne izbore raspisuje 4. marta, a ranije je najavljeno da bi oni mogli da budu održani 26. aprila.
Facebook Forum