Džulijan Asanž (Julian Assange) je tražen zbog krivičnih dela kojima je ugrozio živote ljudi u Iraku, Iranu i Avganistanu, koji su pomogli Zapadu. Neki od njih su kasnije nestali, izjavio je advokat Džejms Luis (James Lewis), koji zastupa SAD tokom saslušanja o izručenju osnivača organizacije Vikiliks.
Skoro deset godina otkako je Asanžova organizacija razgnevila Vašington zbog objavljivanja stotine hiljada tajnih američki dokumenata, on sada nastoji da izbegne izručenje iz Velike Britanije u SAD gde je optužen za špijunažu i hakovanje.
Luis je rekao da SAD traže Asanža ne zbog uznemiravanja vlasti već ugrožavanja doušnika, novinara, disidenata i drugih lica u Iraku, Iranu i Avganistanu, kojima je pretilo mučenje, zlostavljanje ili smrt.
“To što se čini da gospodin Asanž brani kao slobodu govora nije objavljivanje poverljivog materijala, već izvora i imena ljudi koji su sebe izložili riziku pomažući SAD i njegovim saveznicima,” izjavio je Luis u sudu u Londonu.
SAD su zatražile prošle godine od Britanije da izruči Asanža nakon što je napustio ambasadu Ekvadora u Londonu, gde se sedam godina skrivao izbegavajući izručenje Švedskoj po optužbi za seksualno uznemirivanje, koje su kasnije povučene.
Asanž služi zatvorsku kaznu u Britaniji zbog kršenja pravila kaucije.
Američki advokat dodao je da je nakon objavljivanja dokumenata moralo biti upozoreno nekoliko hiljada ljudi širom sveta, te da su neki od njih morali da budu sklonjeni iz zemalja u kojima su se nalazili. Neki su kasnije nestali, mada SAD neće pokukšati da dokažu da je to direktan rezultat objavljivanja materijala od strane Vikiliksa, dodao je Luis.
Po njegovim rečima, pojedine Asanžove informacije su pronađene u skrovištu Osame bin Ladena u Pakistanu.
SAD su optužile Asanaža po 18 tačaka za zaveru u cilju hakiranja vladinih kompjutera i kršenja zakona o špijunaži. Luis je kazao da je Asanž bio u dosluhu sa bivšom analitičarkom američke vojne obaveštajne službe Čelsi Mening (Chelsea Manning) da bi hakirao kompjutere.
Asanžove pristalice, pak, slave ga kao heroja koji se bori protiv establišmenta, koji je otkriko zloupotrebe vlasti, ističući da su mere protiv njega opasno kršenje prava novinara, podseća Rojters.
Njegov advokat Edvard Fidžerald (Edward Fitzgerald) je upozorio da ne bi trebalo da bude izručen jer neće imati fer suđenje.
Po mišljenju Fidžeralda, stav SAD se promenio nakon što je Donald Tramp postao predsednik. On smatra da Tramp želi da Asanžov slučaj posluži kao primer.
Fidžerald je kazao da je Obamina administracija zauzela 2013. stav da ne bi trebalo preduzimati bilo kakve pravne mere protiv Asanža. Međutim, po njegovim rečima, taj stav je promenjen 2017. godine nakon Trampovog izbora.
“Zašto promena? Odgovor je da je predsednik Tramp došao na vlast sa novim pristupom slobodi govora i novim neprijateljstvom prema medijima, što je, u stvari, objava rata istraživačkom novinarstvu,” istakao je Fidžerald.
On je dodao da su Asanžovu konverzaciju sa njegovim advokatima u ambasadi Ekvadora tajno pratili američki špijuni koji su dobijali informacije preko privatne kompanije za bezbednost koja je na zgradu stavila prisluškivače.
Osim poverljivih vojnih podataka, Vikiliks je razgnevio Vašington obelodanjivanjem njegove tajne diplomatske depeše u kojima se iznosi kritički američki stav prema mnogim svetskim liderima.
Asanž je privukao pažnju svetske javnosti kada je Vikiliks objavio tajni video američke vojske o napadu njenog helikoptera u Bagdadu 2007. godine u kome je poginulo nekoliko desetina ljudi, uključujući i dva zaposlena Rojtersa, podseća ova novinska agencija.
