Portparolka Specijalizovanih veća Kosova Angela Griep potvrdila je za RSE da je predsednica suda (Ekaterina Trendafilova) “odredila sudiju za prethodni postupak za pregled podnete optužnice od strane Specijalizovanog tužioca”.
“Sadržaj je poverljiv. Prethodni sudija ima maksimum šest meseci da potvrdi ili odbaci optužnicu”, dodala je Griep.
Specijalizovani tužilac Džek Smit (Jack Smith) prethodno je obavestio predsednicu Specijalizovanih veća Kosova o svojoj nameri da pokrene postupke pred Specijalizovanim većima i zatražio da se, u skladu sa Zakonom, odredi sudija za prethodni postupak. Smit je o tome obavestio predsednicu suda 14. februara.
U skladu sa Zakonom i Pravilnikom o raspoređivanju sudija Specijalizovanih veća sa liste međunarodnih sudija, predsednica je istog dana odredila sudiju za prethodni postupak koji će pregledati optužnice podnete od strane specijalizovanog tužioca. Sadržaj optužnica ostaje poverljiv sve do trenutka dok ih ne potvrdi sudija za prethodni postupak. Sudija prethodnog postupka je francuski sudija Nicolas Guillou.
Prethodni postupak se pokreće tako što specijalizovani tužilac podnosi optužnicu sudiji za prethodni postupak na pregled. Optižnica će biti potvrđena samo ukoliko su optužbe potrkepljene dovoljnim dokazima.
Kako je prethodno objašnjeno iz Specijalizovanih veća, u tom slučaju optuženi se izvodi pred sudiju za prethodni postupak i izjašnjava o krivici. Ukoliko se optuženi izjasni da nije kriv slede naredne faze prethodnog postupka a ukoliko prizna krivicu zakazuje se odmeravanje kazne.
Ako optužnica ne bude potvrđena, predmet se odbacuje.
Specijalizovana veća u Hagu su replika kosovskog pravosudnog sistema u malom. Osnovana su pri svakom nivou sudskog sistema na Kosovu, od Osnovnog do Ustavnog suda i upošljavaju samo međunarodno osoblje.
Finansira ga uglavnom Evropska unija, a formiran je na insistiranje međunarodne zajednice. Istražuje navodne zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova počinjene nad etničkim manjinama i političkim rivalima koji se pominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011. čiji je autor švajcarski senator Dik Marti.
Specijalizovano veće ima mandat za navodne zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela koji se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija, a koji su počinjeni u periodu od januara 1998. do decembra 2000.
Na Kosovu mnogi su se protivili formiranju ovog suda budući da se bavi samo navodima iz izveštaja Dika Martija, u kojem se ne pominju i srpski zločini na Kosovu.
Pred tužilaštvom u Hagu od januara prošle godine traju ispitivanja bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, bilo u svojstvu osumnjičenih ili u svojstvu svedoka.
Na razgovor su do sada bili pozvani bivši premijer Ramuš Haradinaj, te ostali rukovodioci OVK-a Azem Sulja (Syla), Sami Ljuštaku (Lushtaku), Rustem Mustafa, Šukri Buja a početkom decembra na razgovor je pozvan i Kadri Veselji, predsednik Demokratske partije Kosova i bivši predsednik Skupštine Kosova.
Bojazan od zastrašivanja svedoka jedan je od razloga zašto se sud nalazi u Hagu, a ne na Kosovu.
Veterani OVK u nekoliko navrata su i protestvovali, a krajem 2017. u Skupštini Kosova je čak izvršen neuspeli pokušaj ukidanja suda, na šta je međunarodna zajednica oštro reagovala.
Protivljenja su bila i 2015. kada je Skupština Kosova, u drugom pokušaju, usvojila ustavni amandman i zakonodavstvo za funkcionalizaciju ove sudske institucije.
U Specijalnom tužilaštvu ne žele da komentarišu.
