Širenje koronavirusa u Kini pored zdravstvenog predstavlja i politički izazov za kineske vlasti i predsednika Si Đinpinga koji je suočen s najsnažnijim izlivima nezadovoljstva otkad je došao na čelo zemlje (2012.), dok jačaju pozivi za većom slobodom govora, posebno posle smrti lekara koji je ućutkan pošto je u decembru upozorio na pojavu novog opasnog virusa, pišu svetski mediji.
Sijeva borba na dva fronta
Si je zbog širenja koronavirusa mobilisao ogromnu državnu mašineriju s ciljem da se pobedi bolest, ali i da dobije bitku na drugom frontu – protiv najintenzivnijih udara javnog nezadovoljstva otkad je došao na vlast 2012. godine, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Kina je cele gradove stavila pod karantin, napravila bolnice za nekoliko dana i angažovala vojne lekare i članove Komunističke partije na prve linije, u naporu koji je Si uporedio s vojnom kampanjom, ukazuje američki list, dodajući da je kineski predsednik objavio "narodni rat" protiv virusa s upozorenjem da će biti kažnjen svako ko ne poštuje naređenja vlade.
Kineski lider je, međutim, kako navodi Volstrit džuranl, suočen s gnevom i frustracijom zbog reagovanje vlade na širenje bolesti, posebno emocijama posle smrti mladog lekara Lija Venlianga koji je bio kažnjen zbog ranog dizanja uzbune posle pojave koronavirusa. Mada je, ističe list, većina gneva nacije usmerena ka lokalnim vlastima u Vuhanu, mnogi su takođe svoj bes usmerili ka cenzuri i rigidnoj, centralizovanoj vlasti koju je Si pojačao poslednjih sedam godina.
Si je već bio pod kritikama delova kineske političke i poslovne elite zbog odnosa prema ekonomskom usporavanju, trgovinskom ratu sa SAD i protestima u Hongkongu, ali je, podvlači Volstrit džurnal, epidemija koronavirusa drugačija, budući da se mnogi Kinezi osećaju direktno ugroženi, što podstiče krizu koja udara u srž Sijevih pretenzija na snažno liderstvo, kao i u autoritarni sistem koji preporučuje kao model za svet.
Brzo okončanje bolesti bi ograničilo njene političke posledice, ali nastavak širenja koronavirusa preti planovima Sija da vlada beskonačno i moglo bi Komunističkoj partiji doneti ozbiljan gubitak podrške javnosti, zaključuje list.
Zdravstvena i politička kriza
Kineski predsednik se povukao iz fokusa javnost dok se zemlja suočava s najgorom krizom u više godina, što odražava političke rizike, ako propadnu napori za obuzdavanje virusa, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times) i ukazuje da bi promene koje je Si uveo otkad je došao na vlast, mogle otežati da izbegne krivicu zbog rada vlade.
Epidemija koronavirusa od kojeg je do nedelje u Kini umrlo više od 800 ljudi u Kini, ne samo što je zdravstvena kriza, ona je i politička, ističe njujorški list i ocenjuje da je ona temeljni test autoritarnog sistema koji je Si napravio oko sebe u poslednjih sedam godina – kako je Si konsolidovao moć marginalizovanjem ili uklanjanjem rivala, ima malo ljudi koji bi mogli biti okrivljeni ako nešto krene naopako.
Ipak, dok se intenzivira kineska borba s koronavirusom, Si je postavio drugog čoveka u zemlji, premijera Li Kećianga, da predvodi grupu zvaničnika u vanrednoj situaciji, čime ga je praktično pretvorio u javno lice reakcije vlade, ukazuje list. S druge strane, predsednik Kine se na nekoliko dana povukao iz javnosti, što, prema rečima pojedinih analitičara, ukazuje na pokušaje Sija da se distancira od kampanje koja bi mogla posrnuti i izazvati bes javnosti.
Mada nema naznaka da se Si suočava s ozbiljnim izazovom unutar partijskog rukovodstva, kriza je ipak umrljala imidž Kine kao nove supersile – efikasne, stabilne i snažne – koja bi eventualno mogla biti rival SAD, ocenjuje Njujork tajms.
Koliko bi kriza mogla da podrije političku poziciju Sija ostaje da se vidi, ali bi ga mogla oslabiti na duži rok dok se priprema za verovatno treći mandat generalnog sekretara Komunističke partije 2022. Ako Si iz ove krize izađe politički nesiguran, posledice su nepredvidive – mogao bi biti otvoreniji za kompromis s partijskom elitom, ali bi takođe mogao pojačati metode kojim je postao najmoćniji kineski lider u poslednjim generacijama.
Pozivi na reformu i slobodu govora
Smrt uzbunjivača, lekara Li Venlianga koji je ukoren zbog upozorenja na novi koronavirus podstakla je retke pozive na političku reformu i slobodu govora u Kini, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse), ali su i ti apeli naišli na cenzuru na kineskim mrežama.
Li je umro u petak, više od mesec dana pošto je u Vuhanu prvi put digao uzbunu zbog virusa koji liči na SARS. On je bio među osam lekara koje je kaznila policija Vuhana zbog "širenja glasina".
Međutim, pošto je njegova smrt pogodila javnost, više akademika je javno tražilo veće slobode u Kini i najmanje dva otvorena pisma sa zahtevom za slobodom govora kružila su na mreži Vajbo (Weibo), kineskoj verziji Tvitera (Twitter).
Pismo koje je potpisalo 10 profesora u Vuhanu i koje je, kako navodi AFP, cenzurisano na mreži Vajbo, traži "kraj ograničenja slobode govora" i "otvoreno izvinjenje" Liju i drugim lekarima koji su kažnjeni zbog rasprave o pojavi novog virusa u decembru. Drugo pismo, koje je anonimno potpisala grupa bivših studenata s prestižnog pekinškog univerziteta, traži od vlasti da "garantuje ustavna prava građana".
Ta pisma predstavljaju retke pozive na političke reforme u Kini gde se disidenti često zatvaraju, a kritike vlade brzo ućutkuju, ocenjuje AFP i ukazuje da su spominjanja ta dva pisma do nedelje uklonjena s Vajboa.
Dok su Svetska zdravstvena organizacija i drugi stručnjaci hvalili Kinu navodeći da je preduzela odlučne korake za suzbijanje virusa, kritičari kažu da je izgubljeno dragoceno vreme zbog nedelovanja lokalne vlade, ukazuje AFP i dodaje da je Li krajem januara na Vajbou naveo da ga je lokalna policija primorala da potpiše izjavu da pristaje da više neće izvoditi akcije koje krše zakone.
Nenaučena lekcija
Smrt Li Venlianga je izazvala snažne emocije širom Kine, piše u Gardijanu (The Guardian) autorka Verna Ju iz Hongkonga, ukazujući da su društveni mediji preplavljeni postovima žalosti zbog smrti lekara koji je pokušao da podigne uzbunu zbog koronavirusa ali je umesto toga odveden u policijsku stanicu zbog "širenja lažnih glasina" i "remećenja javnog reda".
Žalost je brzo prerasla u gnevne zahteve za slobodom govora, ali je tema "želimo slobodu govora" s linkovima na popularnu pesmu s protesta u Hongkongu, što je privuklo milione pregleda, policija brzo cenzurisala, navodi Ju i ističe da je kineskim vlastima potpuno jasno da bi gnev i sirove emocije mogle da proključaju i da se preliju na ulice.
Kao i u prošlosti kada bi izbili zdravstveni ili bezbednosni skandali, kineska vlada će verovatno otpustiti nekoliko lokanih zvaničnika da smanji gnev javnosti, ali ta mera neće rešiti osnovni problem – manjak slobode govore, navodi autorka u "Mišljenjima" u Gardijanu, dodajući da Kina izgleda nije naučila lekciju od epidemije SARS-a pre 17 godina kada je od te bolesti zaraženo više od 8.000 hiljada, a umrlo oko 800 ljudi u 17 zemalja, pošto je kineska vlada mesecima prikrivala izbijanje bolesti.
Uprkos bujanju društvenih medija, u Kini su sada informacije više nego ikada pod čvrstom kontrolom i u poređenju sa 2003. kada je bila epidemija SARS-a, kineski građani imaju manje prava na slobodu govora i izražavanja, ocenjuje Ju, ukazujući da je lekar Li priveden par dana pošto je na grupi na društvenim medijima objavio da je nekolicini ljudi dijaganostifikovana bolest slična SARS-u.
Da je Li živeo u društvu gde građani mogu slobodno govoriti bez straha i da je obraćena pažnja na njegova upozorenja, virus je mogao biti obuzdan, ističe se u tekstu i ocenjuje da mada deluje da ljudska prava u Kini imaju malo veze s ostatkom sveta, sadašnja katastrofa pokazuje šta se dešava kada Kina krši slobodu svojih građana. Zaista je vreme da međunarodna zajednica to pitanje ozbiljnije shvati, zaključuje autorka iz Hongkonga.
