U Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome da li će Milorad Dodik postati apsolutni gospodar političke scene u Republici Srpskoj. Sagovornici su bili dva politička analitičara iz Banjaluke - Srđan Puhalo i Velizar Antić.
Bilo je riječi o tome zašto je Dodik krenuo da razbija svoje vjerne koalicione partnere - Demokratski narodni savez (DNS) i Socijalističku partiju, kako je nakon izbora 2018. godine uspio da na svoju stranu privuče nekoliko istaknutih opozicionih lidera, zašto je Mićo Mićić, potpredsjednik najveće opozicione partije - Srpske demokratske stranke (SDS), išao na sastanak s Dodikom, a da o tome nije obavijestio predsjednika te stranke Mirka Šarovića, da li će Dodik pokušati da nađe pristalice u Partiji demokratskog progresa (PDP), zašto Dodik tako lako kupuje opozicione političare, da li će Dodiku naškoditi kampanja koju dio opozicije vodi protiv njega optužujući ga da je izdao Republiku Srpsku zato što je, kao član Predsjedništa Bosne i Hercegovine, pristao da se u Brisel pošalje dokument koji Bosni i Hercegovini otvara put u NATO pakt, kao o tome da li Dodika može da obori samo veći nacionalista od njega.
Omer Karabeg: Dodik je zajedno sa svojim koalicionim partnerima, prije svega Demokratskim narodnim savezom i Socijalističkom partijom, imao ubjedljivu većinu u Narodnoj skupštini. Zašto je krenuo da razbija te stranke i postavlja svoje ljude na njihovo čelo?
Srđan Puhalo: To na prvi pogled jeste paradoks. Ali moramo imati na umu da Dodik sada ima sigurnu većinu u Narodnoj skupštini. Ne samo sa Socijalističkom partijom i Demokratskim narodnim savezom, već i sa nekim malim političkim partijama. To mu daje mogućnost da razbija pomenute partije, a da ne izgubi vlast. Jer, da ima nesigurnu većinu - ne bi smio da radi takve eksperimente. Pošto sada ima rezervne političke partije, koje će mu obezbijediti većinu, on može da radi šta hoće.
Omer Karabeg: Da li je Dodiku smetalo što je Demokratski narodni savez na posljednjim izborima osvojio 100.000 glasova, pa se uplašio da bi ta partija mogla postati relevantna snaga?
Velizar Antić: Upravo se o tome radi. Ta partija je toliko ojačala da je na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima dobila 100.000 glasova i 12 mandata u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Postali su takozvani veto igrač, od njih praktično zavisi skupštinska većina, a samim tim i vlada, odnosno vlast u Republici Srpskoj. To Dodiku nikako nije odgovaralo.
Njegov sukob sa DNS-om počinje još pre dve, tri godine kada je zbog protivljenje te partija propala privatizacija rudnika Ljubija. Tu se videlo da je predsednik DNS-a Marko Pavić toliko ojačao da je bio u stanju da se suprotstavi Dodiku.
To je bila crvena lampica za vladajuću stanku da krene u razbijanje Demokratskog narodnog saveza. Nisu to smeli da urade pre izbora 2018. godine, jer da su to tada uradili vrlo verovatno bi izgubili vlast. Sačekali su da zajedno sa DNS-om osvoje vlast i onda su krenuli u razbijanje te političke partije i njeno svođenje na njima prihvatljivu varijantu.
Preletači
Omer Karabeg: Dodik je nakon posljednjih izbora uspio da dobrim dijelom razbije opoziciju. Uspio je da privuče nekoliko jakih opozicionih lidera na svoju stranu. Na njegovu stranu su prešli Dragan Čavić, lider Narodne demokratske partije, i dva istaknuta funkcionera Srpske demokratske stranke Obren Petrović i Nenad Stevandić. Kako ih je pridobio? Šta im je ponudio?
Srđan Puhalo: Mislim da svakog od tih likova treba analizirati posebno. Dragan Čavić je bio svjestan da će Narodna demokratska partija nestati, ako on ne uđe u vlast i ne ponudi nešto svojim partijskim drugovima. Kad je ušao u vlast, on je obećavao da će se boriti za određene ciljeve, ali vidimo da od toga nije bilo ništa. Što se tiče Obrena Petrovića, gradonačelnika Doboja, Doboj je dugo je bio neosvojiva tvrđava Srpske demokratske stanke. On je u jednom trenutku osjetio da će ostati bez vlasti, ako ne promijeni stranu.
Pragmatični Dodik je to shvatio i dao mu dobru ponudu, pa se Petrović prodao. Što se tiče Stevandića, on je od Dodika dobio političku partiju - Ujedinjenu Srpsku, a samim tim i moć. Ono što u svemu ovome fascinira je sposobnost Dodika da prepozna šta je svakome o njih važno i da im to ponudi. Ali Dodik i ne mora baš mnogo da se trudi, opozicioni političari se i sami nude, jer imamo podmitljivu i potkupljivu opoziciju.
Velizar Antić: Mislim da je Dragan Čavić napravio ogromnu grešku. Ulaskom u vlast on je uništio svoju stranku. Kada bi Narodna demokratska partija samostalno izašala na izbore, ne verujem da bi dobila više od jedan posto glasova. Ako na sledećim izborima ne bude ušla u neku koaliciju, zaista može da se ugasi. A Ujedinjena Srpska je, naravno, bila projekt Milorada Dodika. U tu stranku je uloženo mnogo i resursa i medijskog prostora.
Dogovor u kafani
Omer Karabeg: Kada se nakon izbora Mirka Šarovića za predsjednika Srpske demokratske stranke, ta stranka malo konsolidovala, Dodik je krenuo da pravi savez sa potpredsjednikom te stranke i gradonačelnikom Bijeljine Mićom Mićićem. Dodik je otvoreno izjavio: “Dogovorio sam se sa Mićićem da eliminišemo Šarovića”. Da li će mu to uspjeti?
Velizar Antić: Sastanak Miće Mićića i Dodika koji je bio uveče u kafani zaista budi sumnju. Naravno, to ne mora da znači da Mićić odmah prelazi na stranu Dodika. Mičić jako dobro zna da bi prelaskom na stranu Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) verovatno izgubio Bijeljinu. Jer, kada pređete iz jedne stranke u drugu, ne nosite sve birače sa sobom. Zato sumnjam da će Mićić barem do sledećih lokalnih izbora preći na stranu SNSD-a.
Mislim da bi se prelazak mogao očekivati tamo negde 2022. Ne verujem u brzi prelazak, ali, kao što sam rekao, sastanci uveče u kafani, zaista izazivaju sumnju. Mićić je rekao da su razgovarali o infrastrukturnim projektima. Zna se kako se o tome razgovara - u po bela dana i u kabinetu. Da je bilo tako - ne bi bilo prostora za sumnju.
Srđan Puhalo: Vi ste, gospodine Karabeg, citirali Dodika, ali trebali ste citirati i Miću Mičića koji je rekao da će poštivati stavove svoje partije. Tako da je velika enigma o čemu su Dodik i Mićić pričali i šta su se dogovorili. Inače, ne vjerujem da bi, ako Mičić pređe u SNSD, njegovi birači ostali u Srpskoj demokratskoj stranci, kao što kaže kolega Antić. U Republici Srpskoj lokalni šefovi kontrolišu najveći dio svojih birača. Vidjeli smo šta se desilo u Doboju.
Onoga trenutka kad je Obren Petrović prešao u SNSD, Srpska demokratska stranka više nije imala šta da traži u Doboju. Mićo Mićić ima veoma važan adut. On drži Bijeljinu, on je jedan od rijetkih pobjednika u Srpskoj demokratskoj stranci i to je veliki kapital naspram svih luzera iz te stranke. To mu i omogućava da se tako ponaša. Zbog toga njegova riječ ima težinu.
A što se tiče njegovog sastanka sa Dodikom, samo oni znaju šta su se dogovarali. Ja mislim da nije bilo toliko riječi o prelasku koliko o fer odnosu na predstojećim lokalnim izborima. To bi bilo vjerovatnije. Šta god mi mislili o Mići Mićiću, prelazak na stranu SNSD-a ne bi mu mnogo donio. Ne bi mu trebalo da pred kraj karijere bude upamćen kao neko ko je izdao svoju partiju.
Omer Karabeg: Ali Mičić je sve to radio iza leđa Šarovića. Kao potpredsjednik nije obavijestio svog predsjednika da ide na večernji sastanak sa Dodikom.
Velizar Antić: O tome je reč. Da je Milorad Dodik došao u gradsku skupštinu Bijeljine i sastao se sa Mićom Mičićem - to zaista ne bi bio nikakav problem. Vlast na lokalnom nivou mora da sarađuje sa vlašću na nivou Republike Srpske. Međutim, senku i sumnju na čitav taj sastanak baca činjenica da je on održan uveče u nekoj kafani. Ipak, sumnjam da će Mićić preći u SNSD pre lokalnih izbora. Mislim da bi time mnogo više izgubio nego dobio.
Kvarljiva roba
Omer Karabeg: Da bi Dodik potpuno zagospodario političkom scenom on bi morao da razbije Partiju demokratskog progresa. Do sada nije bilo nagovještaja da on to uopšte pokušava. Može li tamo nekoga kupiti?
Srđan Puhalo: To se nikad ne zna. Vjerovatno da može. Samo je pitanje treba li mu to u ovome trenutku. Jer, Partija demokratskog progresa je dokaz da u Republici Srpskoj postoji višepartijski sistem, da ovdje u politici ima ljudi koji drugačije misle. PDP je u stvari pokazatelj demokratičnosti ovoga društva. Šta bi Dodik dobio ako razbije i PDP? On je već potčinio sve koalicione partnere, a opozicija se svela na PDP i neke novoformirane pokrete. Zašto bi se onda bavio razbijanjem Partije demokratskog progresa?.
Milorad Dodik je jako dobar trgovac.
Velizar Antić: Milorad Dodik je jako dobar trgovac. On je do sada uspevao da kao na pijaci kupi veliki broj opozicionih poslanika, pre svega one koji su mu bili potrebni da nanese štetu pre svega SDS-u kao najvećoj opozicionoj partiji. Da li će neku dobru ponudu dobiti neki poslanik iz PDP-a i da li će preći na Dodikovu stranu - to u ovom trenutku zaista ne možemo da kažemo. Ne verujem da bi i predsjednik te stranke Branislav Borenović mogao sa sigurnošću da tvrdi za nekog svog funkcionera da neće preći u SNSD.
Omer Karabeg: Znači da su opozicioni poslanici i funkcioneri kvarljiva roba.
Velizar Antić: Ne samo opozicioni. Verujem da bi mnogi poslanici iz vladajuće partije prešli u opozicione redova kada bi dobili dobre ponude. Nažalost, naša politička scena se svela na trgovinu. Obični ljudi su, naravno, kivni na to što se događa, oni vide da političari rade za svoj interes, a ne za interes naroda. To poštene ljude udaljavaju od bavljenja politikom, a to i jeste cilj vladajućih - da narod omrzne politiku, da kaže da je tamo sve prljavo, a onda oni sami ostaju da nesmetano vladaju.
Dodik i NATO
Omer Karabeg: Dio Srpske demokratske stranke, vjeran Mirku Šaroviću, i Partija demokratskog progresa vode oštru kampanju protiv Dodika optužujući ga da je kao član Predsjedništva Bosne i Hercegovine pristao da se u Brisel pošalje dokument koji otvara put Bosni i Hercegovini u NATO pakt. Pale su teške rječi, opozicija je optužila Dodika za izdaju Republike Srpske. Da li je ta kampanja naškodila Dodiku?
Srđan Puhalo: Nisam siguran da mu je naškodila. Mi u stvari još uvijek ne znamo šta se dešava sa Akcionim planom za članstvo u NATO paktu. To je borba riječima. Postavlja se pitanje kome povjerovati - Srpskoj demokratskoj stranci ili SNSD-u, opoziciji ili onima na vlasti. Na osnovu dokumenata ništa ne možemo zaključiti. Sve se svelo na riječ. Ipak, čini mi se da je moć uvjeravanja na strani Dodika. Ne samo što mu narod više vjeruje, već i zato što ima institucije i medije koji kao papagaji ponavljaju ono što on kaže.
S druge strane, kad pogledate odnos Srbije prema Dodiku i prema opoziciji, vidite da vlast u Srbiji ima mnogo bolje odnose sa Dodikom što daje uvjerljivost njegovim tvrdnjama da Republika Srpska neće u NATO jer prati Srbiju.
Velizar Antić: Ja mislim da je oko ovog pitanja najviše štete Milorad Dodik naneo sam sebi. Zašto je to tako? On i njegovi saradnici su godinu dana uporno odbijali da potpišu bilo kakav papir koji bi otišao u Brisel, u sedište NATO pakta. Tvrdili su da bi slanje bilo kakvog dokumenta značilo približavanje NATO savezu. Da su oni u decembru 2018. potpisali taj dokument, tokom cele 2019. godine imali bi na nivou Bosne i Hercegovine premijera iz vlastite stranke. Svojim biračima mogli bi da serviraju istu onu priču koju ima pričaju sada.
Međutim, oni su godinu dana tvrdili da ništa neće potpisati i da ništa neće otići u Brisel, tako da im je sada mnogo teže vlastitim biračima objasniti zašto su promenili stav i potpisali taj dokument. To je bila greška Milorada Dodika i sada opozicija vešto koristi tu temu. Ukoliko bi uspeli da je drže u fokusu, ne samo samo do lokalnih nego i do opštih izbora, mislim da kod određenog broja glasača SNSD-a može doći do promene stava o Miloradu Dodiku.
Infografika: Hronologija puta BiH ka NATO-u
Tako da ja mislim da kampanja, koju vode SDS i PDP, može naštetiti Dodoku, može mu otkinuti deo glasača - i to onih koji su u njemu videli bespogovornog protivnika NATO pakta. Naravno, da njemu niko ne može oduzeti glasače koje lični interes vezuje za SNSD. Oni će biti uz Milorada Dodika šta god da on uradi, jer imaju koristi od njegove političke partije. Ali oni ljudi, koji su poverovali u priču Dodikovih medija da je on glavna brana ulasku Bosne i Hercegovine u NATO pakt, postaviće pitanje šta to Dodik radi.
Najveći zaštitnik Srba
Omer Karabeg: Dodik stalno igra na nacionalnu kartu i dobija. Po nekim mišljenjima Dodika mogu da pobijede samo veći nacionalisti od njega.
Srđan Puhalo: Pazite, više ne prolazi priča koja je prolazila do posljednjih parlamentarnih izbora kada su SDS i PDP imali ministre u Sarajevu u vladi Bosne i Hercegovine. Tada je SNSD njih proglašavao izdajicama, a sebe predstavljao kao branioca Republike Srpske. Sada je ta priča malo drugačija, jer SNSD ne samo da kontroliše sve u Republici Srpskoj, nego ima i svog premijera i ministre u vladi u Sarajevu.
Postavlja se pitanje koliko sada pije vode ta nacionalna priča kada SNSD sve kontroliše i kada su mu koalicioni partneri SDA (Stranka demokratske akcije) i HDZ (Hrvatska demokratska zajednica BiH). Ali činjenica je da je Dodik sebe pozicionirao kao zaštitnika Srba i u tome mu mnogo pomaže Srbija.
Nedavno je dobio i neku svetosavsku nagradu od Srba iz Sjeverne Makedonije, što u principu ništa ne znači, ali to se tumači kao simbolička poruka o tome koliko se on zalaže ne samo za Srbe u Republici Srpskoj, nego i na cijelom Balkanu. Pozicija zaštitnika nacionalnih interesa Srba je lagodna pozicija i nešto što Dodiku donosi korist. Ali on nema odgovor na pitanje zašto hiljade ljudi napušta Republiku Srpsku, zašto nema posla, zašto su plate male, zašto nam je ovakvo zdravstvo i školstvo.
Forsiranjem priče o ugroženosti nacije Dodik skreće pažnju sa tih tema i to dosta dobro radi. U tome ima dobre saveznike u Bakiru Izetbegoviću i Draganu Čoviću. Taj trilinig je izgleda našao magičnu formulu kako da vlada Bosnom i Hercegovinom.
Omer Karabeg: Vi, znači, mislite da se ne mogu pojaviti veći nacionalisti od Dodika, da njega niko ne može da tuče na tom terenu?
Srđan Puhalo: U Republici Srpskoj nema desničarskih pokreta koji bi mogli biti ekstremniji od njega. To govori koliko Dodik suvereno vlada političkom scenom. Mislim, međutim, da je to pogrešna strategija jer mi više nemamo od koga da se banimo kada Dodik i njegova partija kontrolišu sve u Bosni i Hercegovini. Zato bi opozcija morala da nametne teme na koje Dodik nema odgovor.
Velizar Antić: Ja na to gledam drugačije. Da li je Milorad Dodik uopšte nacionalista? Ja mislim da je on pre svega jako pragmatičan političar koji se okreće kako vetar duva. On je uspeo da pređe put od daška svježeg vetra na Balkanu, kako ga je svojevremeno nazvala Medlin Olbajt, do ekstremno ruskog čoveka. Međutim, sada vidimo da opet vuče poteze iz vremene kada je bio dašak svežeg vetra, poteze koji ga odvlače od Rusije.
Mislim da bi Dodik sutra sklopio dogovor sa Zapadom i bio im verni saveznik samo kada bi ga podržali da ostane na vlasti. Dodik jednostavno voli vlast, on uopšte nije nacionalista. Da li možemo nazvati nacionalistom čoveka koji interes svoje političke partije stavlja iznad interesa Republike Srpske? Takvog čoveka teško možemo nazvati nacionalistom. On je samo video da je ta tema isplativa i zato jaše na njoj.
Omer Karabeg: Da li iko od opozicije može da ga pobijedi na tom terenu?
Velizar Antić: Tu se opozicija nije najbolje snašla. Zahvaljujući kontroli koju ima nad Radio Televizijom Republike Srpske Dodik sebe predstavlja kao zaštitnika nacionalnih interesa Srba i stvara utisak da - ako njega ne bude na vlasti - neće biti ni Republike Srpske, što je glupost. Ipak, jako veliki broj ljudi veruju da će Republika Srpska preko noći biti ukinuta ukoliko Milorad Dodik izgubi vlast.
Međutim, sada, kada Dodik ima svoje ljude u vlasti na na nivou Bosne i Hercegovine, stvari se menjaju. Sada upravo on sarađuje sa Džaferovićem, a znamo šta je sve pričao o njemu i o ljudima koji su sarađivali sa njim. Tako da mislim da bi mogao izgubiti veliki deo svojih glasača.
'Dodikizacija' Republike Srpske
Omer Karabeg: U zaključku, da li će Dodik uspjeti u svojoj namjeri da u potpunosti zagospodari političkom scenom u Republici Srpskoj? Neki to zovu 'dodikizacijom' Republike Srpske. Hoće li se to desiti?
Srđan Puhalo: To će se desiti u onoj mjeri koliko mu to bude odgovaralo. Sadašnju situaciju u Republici Srpskoj bih ovako opisao: višepartijski sistem pod kontrolom jednog čovjeka.
Velizar Antić: Ako uzmemo u obzir ono što sada dešava na političkoj sceni, mogao bih dati potvrdan odgovor. Međutim, dosta toga može da se promeni na sledećim lokalnim izborima, pogotovo u Banjaluci. Na poslednjim parlamentarnim izborima 2018. godine SNSD i Milorad Dodik su pretrpeli zaista veliki poraz u Banjaluci.
Ukoliko se taj trend nastavi, pa na ovogodišnjim lokalnim izborima izgube Banjaluku, a mislim da su ovi lokalni izbori samo uvod u opšte izbore 2022. godine, kockice bi mogle drugačije da se poslože.
Dodik je toliko vešt političar da može da stvori privid da ima 70 procenata glasova, a nema ih.
Ne treba zaboraviti da SNSD ima svega 31 do 32 posto glasačkog tela. Čak i sa svojim vernim saveznicima - Socijalističkom partijom i Ujedinjenom srpskom - oni ne mogu da formiraju vlast. Ali Milorad Dodik je toliko vešt i iskusan političar da može da stvori privid da ima 70 procenata glasova, a nema ih. Sa svojim saveznicima ne prelazi 50 posto.
Zbog toga ne bih unapred proglašavao veliku pobedu SNSD-a. Ta partija ima veliku mašineriju i najjaču infrastrukturu u Republici Srpskoj, ali se sve više sužava prostor za zapošljavanje članova SNSD-a u javim preduzećima. Sistem u Republici Srpskoj ne može da izdrži sve ono što su oni napravili za prethodnih 14 godina vlasti.
Facebook Forum