U Beogradu je održan antivladin protest, ovoga puta pod sloganom "U bojkot 2020".
Protest je organizovao Građanski otpor, grupa u kojoj su aktivisti i članovi opozicionih stranaka koje su proglasile bojkot parlamentarnih izbora.
Jedna od organizatorki skupa Aleksandra Puškić poručila je na protestu da "neće izdati građane i ideju bojkota lažnih izbora".
Ona je na Platou kod Filozofskog fakulteta rekla da je to mesto "simbol borbe za slobodu" i pozvala građane na solidarnost.
Okupljenima se obratila i profesorka iz Užica Biljana Crnić koja je ostala bez posla, kako su rekli organizatori, zbog političkog progona.
"Imam troje dece, član sam samo biblioteke i sada više ne radim. Javno sam progovorila da trpim pritiske novog direktora, zatim sam podržala koleginicu koja je dobila otkaz, a pre toga je radila 22 godine na određeno vreme", rekla je Crnić.
Rekla je da su ona i koleginica dobijale savete da se učlane u vladajuću stranku (Srpska napredna stranka, SNS) kako bi ostale na poslu.
"Mi to nismo učinile zato što smatramo da preporuka za rad u školi ne sme da bude članstvo u stranci i zato što imamo preporuke koje smo stekle dobrim i časnim radom. Smatram da ova zemlja i radna prava pripadaju i nama koji nismo članovi vladajuće stranke", rekla je profesorka iz Užica.
Na protestu su bili i opozicioni političari - predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, predsednik opštine Stari grad i član Stranke slobode i pravde Marko Bastać, predsednik pokreta Zajedno za Srbiju i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
Protestna kolona je centralnim gradskim ulicama prošetala do sedišta Republičke izborne komisije (RIK) u Ulici kralja Milana.
Organizatori su ispred RIK-a ostavili "praznu glasačku kutiju", u koju su okupljeni ubacivali papiriće na kojima je zaokruženo "bojkot". To je, kako su objasnili, "poruka vlastima šta misle o njihovim lažnim izborima".
Članovi udruženja "1 od 5 miliona", koje je od decembra 2018. godine svake subote organizovalo antivladine proteste u Beogradu, saopštili su 28. januara da će učestvovati na parlamentarnim izborima i da "protest predaju političarima, da brane bojkot na ulici, kako dolikuje".
- Fajon: Za medijski pluralizam i poštene izbore u Srbiji
- Čomić: Sa osmehom ću snositi posledice prekida bojkota Skupštine
- Izbori u Srbiji: Cenzus pre uslova
Skupom u Beogradu 1. februara počela je kampanja bojkota parlamentarnih izbora. Tada je deo opozicije usvojio zajedničku Deklaraciju o bojkotu.
U tekstu Deklaracije navodi se da "samo izbori na kojima građani imaju mogućnost da budu informisani i na kojima glasaju slobodno i bez pritisaka jesu pravi izbori".
Potpisnici se Deklaracijom obavezuju, između ostalog, na to da će "svaki pokušaj formiranja vlasti na osnovu rezultata 'lažnih izbora' smatrati aktom rušenja ustavnog poretka" i "da će nastaviti borbu za slobodne medije i slobodne i poštene izbore svim raspoloživim legalnim sredstvima".
Za bojkot izbora do sada su se izjasnile stranke okupljene u opozicionom Savezu za Srbiju (Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Pokret Dveri, Narodna stranka, Pokret za preokret i Zajedno za Srbiju) i Pokret slobodnih građana.
