Novom metodologijom Evropske komisije (EK) omogućuje se zaustavljanje ili povratak na početak u pristupnim pregovorima u slučajevima kada zemlje kandidatkinje ne napreduju u bilo kojem polju koje se obuhvata u pristupnom procesu, navodi se u dokumentu u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji predstaviće u sredu (5. februar) u Briselu revidiranu metodologiju procesa pristupanja EU.
Države članice Evropske unije (EU) će imati više moći da iniciraju suspenziju pristupnih pregovora.
Ova metodologija se neće primenjivati na Srbiju i Crnu Goru, ali ostaje otvorena mogućnost da i te dve države obuhvate novim pristupom, ukoliko se te dve zemlje slože.
Ovo su ključni elementi nove metodologije EK kojom će se promeniti pristup u pregovorima o članstvu za zemlje koje će tek otpočeti ovaj proces.
"Iako napredak u reformama treba podsticati i opipljivije nagrađivati, jednako tako postoji potreba i za odlučnijim merama koje bi proporcionalno sankcionisale svaku ozbiljnu ili dugotrajnu stagnaciju ili čak zaostajanje u provođenju reformi i ispunjavanju zahteva procesa pristupanja", stoji u nacrtu dokumenta.
Akcenti iz novog dokumenta
Moguća stagnacija ili preokret pregovaračkog procesa trebalo bi da bude saopštena godišnjom procenom EK.
Ostavlja se mogućnost i državama članicama EU da doprinesu ovom procesu tako što će Komisiji dojavljivati bilo kakvu stagnaciju ili ozbiljno zaostajanje u procesu reformi:
- Omogućiće se državama članicama EU da odluče da se pregovori oko određenih oblasti ne održe, ili u najozbiljnijim slučajevima, obustave u celini;
- Već zatvorena poglavlja mogu se ponovo otvoriti ili resetovati ako probleme treba preispitati;
- Opseg i intenzitet finansiranja iz EU može se prilagoditi naniže (umanjiti), sa izuzetkom podrške civilnom društvu;
- Prednosti bliže integracije, npr. pristup programima EU, jednostrane koncesije za pristup tržištu mogu se zaustaviti ili povući.
Predviđeni podsticaji
Uslovljavanje neće biti nenagrađivano, navedeno je. Tako će EK insistirati i na jasnim uslove od samog početka.
Spominje se u dokumentu da je važno da zemlje kandidatkinje "poznaju referentne vrednosti na osnovu kojih će se meriti njihov učinak i da države članice EU dele jasno razumevanje šta se tačno traži od kandidata".
"Ako zemlje dovoljno pređu na reformske prioritete dogovorene u pregovorima, to bi trebalo da dovede do bliže integracije zemlje sa EU, radu na ubrzanoj integraciji i 'postupnom uvođenju' u pojedinačne politike EU, tržišta EU i programe EU, uz obezbeđivanje ravnopravnih uslova", ističe se u nacrtu nove metodologije.
Predviđaju se i povećana financijska sredstva i investicije, uključujući instrument pretpristupne podrške, zasnovan na performansama i na reforme za bližu saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se podržala podrška.
O Srbiji i Crnoj Gori
Od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, Crna Gora je otvorila 34, a privremeno zatvorila tri. Srbija je otvorila 18 poglavlja, a privremeno zatvorila dva, od ukupno 35.
Pregovaračka poglavlja biće grupisana u tematskim klasterima, ukupno šest njih.
Ovi klasteri obuhvataju široke teme kao što su upravljanje, unutrašnje tržište, ekonomska konkurentnost i povezanost. Omogućit će da se utvrde najvažnije i najhitnije reforme po sektorima a pregovori o svakom klasteru biće otvoreni u celini - nakon ispunjavanja početnih merila.
Iako se predviđa da se metodologija primeni samo za one zemlje koje će tek otpočeti pristupne pregovore, ostaje otvorena mogućnost da i Srbija i Crna Gora, koje su duboko u ovom procesu, uključe u ovaj način pregovaranja, ali za tu mogućnost je potrebna njihova saglasnost.
"Da bi se u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom uneo veći dinamizam, rad na poglavljima može se organizovati i oko klastera, uz poštovanje postojećih pregovaračkih okvira i uz dogovor ovih zemalja", navodi se.
U nacrtu nove metodologije se ističe da bi to omogućilo veću političku usredsređenost na ključne sektore i politički zamah u zemljama oko ključnih pitanja koja su neophodna za usklađivanje.
Nova metodologija zadovoljava zahteve Francuske
Metodologija u pristupnom procesu se formalno menja nakon 17 godina. Poslednji put je ovo učinjeno 2003. godine uoči najvećeg proširenja u istoriji EU, 2004. godine kada je evropski blok odjednom primio deset novih članica.
Promenu pristupa je inicirala Francuska, koja je ovo uslovljavala otvaranjem pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Francuska je prva izašla sa njenim idejama kako treba da se vode budući pregovori o pristupu. Posle nje su i ostale zemlje članice doprinele predlozima. Nova metodologija u većini zadovoljava francuske zahteve, ali u nekim elementima ima u obzir i predloge ostalih zemalja.
Usvojenu metodologiju bi trebale podržati zemlje članice EU. Tek nakon toga se može ponovo razmatrati pitanje otvaranja pristupnih pregovora sa Skopljem, odnosno Tiranom. To će se najverovatnije dogoditi na samitu koji će biti održan krajem marta u Briselu.
Facebook Forum