Poslanici Skupštine Srbije raspravljaće u četvrtak (6. februar) na predlog vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), o zakonskim izmenama kojima se predviđa smanjenje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto.
Time je umesto rada na poboljšanju izbornih uslova, na čemu su insistirali opozicija i evropski posrednici, u prvi plan stavljena promena izbornih pravila koja nisu bila predmet višemesečnog dijaloga između vlasti i opozicije.
Izmena Zakona o izboru narodnih poslanika dolazi uoči parlamentarnih izbora koji su najavljeni za 26. april. Bojkot tih izbora najavio je deo opozicije čiji predstavnici smatraju da nema uslova za fer i slobodne izbore.
Koliko se odmaklo u pokušaju da se stvore ti uslovi?
U sadašnjoj situaciji nema uslova za demokratske izbore u Srbiji, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivo Vajgl, doskorašnji član Delegacije za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije i izvestilac liberalnih partija za Srbiju.
"Izbori u trenutnim uslovima demokrature u Srbiji ne mogu da budu demokratski, već samo potvrda vlasti u njenoj autoritarnosti. Odnosno, potvrda toga da vlast u Srbiji nema nikakvo razumevanje demokratije i da zapravo misli da će na svakim izborima samo potvrditi taj svoj monopol vlasti", ocenjuje Vajgl.
Kao rezultat međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, koji je vođen uz posredstvo evropskih parlamentaraca, Skupština Srbije je usvojila četiri zakona koji ograničavaju funkcionersku kampanju i upotrebu javnih resursa u izbornim procesima. Dogovoren je i izbor pet novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Šta se očekuje?
Evropski parlamentarci Vladimir Bilčik i Tanja Fajon izjavili su po okončanju tog dijaloga, sredinom decembra, da očekuju unapređenje rada regulatornih tela koja učestvuju u izbornom procesu, te jednak pristup javnim emiterima.
Međutim, Ivo Vajgl smatra da sastanci u okviru dijaloga nisu imali nikakav efekat jer u Srbiji ne postoji iskrena želja da se takvim razgovorima dođe do nekakvog rezultata.
"Vlast se oseća toliko sigurnom da uopšte nije spremna na suočavanje sa opozicijom i njenim argumentima. Mediji u Srbiji izgledaju katastrofalno. Danas je Srbija na nivou nekih prosečnih diktatura", ocenjuje Vajgl.
Upravo u danu kada poslanici počinju da razmatraju izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, koje pored spuštanja cenzusa predviđaju i novu proceduru priznanja statusa listama koje predstavljaju nacionalne manjine, u Beograd stižu komesar za proširenje Oliver Varhelji, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik i šefica Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon.
- Nova EU metodologija: Moguće zaustavljanje pregovara i vraćanje na početak
- Bilčik za RSE: Razmotrićemo inicijativu za snižavanje izbornog cenzusa u Srbiji
- Fajon za RSE: EU komesar za proširenje 6. i 7. februara u Beograda
Kao najveće probleme o kojima će razgovarati sa zvaničnicima u Srbiji, Bilčik je naveo korupciju, pravosuđe i slobodu medija.
"Ove godine nas očekuju važni parlamentarni izbori u Srbiji i Crnoj Gori koji će pokazati u kolikoj meri su demokratije na Balkanu u stanju da izađu na kraj sa domaćom političkom krizom kada deo opozicije bojkotuje osnovne institucije parlamentarne demokratije", rekao je Bilčik slovačkom nedeljniku Plus7dni.
Ivo Vajgl, međutim, kaže da bi Evropa trebalo mnogo aktivnije da se postavi prema "izrugivanju demokratskim normama" u Srbiji.
"Nažalost, dolaze visoki predstavnici Evropske unije i državnici raznih zemalja članica pa kada posete Skupštinu Srbije prave se da ne vide da su klupe opozicije prazne, kao da je to neki pravi parlament a ne samo tribina autoritarne vlasti države koja po tome nikako ne bi smela da bude kandidat za članstvo u EU", navodi Vajgl.
Šta je do sada urađeno?
Dve ključne stvari – mediji i funkcionerska kampanja – nedovoljno su rešene, stav je CRTE, nevladine organizacije čiji su predstavnici učestvovali u međustranačkom dijalogu.
Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora CRTE, kaže za RSE da izborni uslovi nakon izmena i dopuna zakona jesu nešto bolji, ali da ne može da se kaže da je sada sve u redu i da nema sumnje da će izbori biti fer i slobodni.
"Nije rešeno pitanje prisustva i reprezentativnosti svih relevantnih aktera u medijskoj sferi. I drugo su vrste zloupotreba koje se ponavljaju kroz izborne cikluse, tu pre svega mislim na zloupotrebu javnih resursa i funkcionersku kampanju. Jeste došlo do određenih zakonskih unapređenja, ali ne u dovoljnoj meri. I dalje nemamo apsolutnu zabranu funkcionerske kampanje", navodi Dimitrijević.
Sumirajući šta je ispunjeno od onoga što je dogovoreno u međustranačkom dijalogu, Dimitrijević kao važnu promenu navodi uvođenje roka Agenciji za borbu protiv korupcije od pet dana da tokom izborne kampanje donese odluku po prijavama koje se odnose na funkcionersku kampanju i zloupotrebu javnih resursa.
"Uvedena je odgovornost za rukovodioce u javnim preduzećima ukoliko podstiču ili učestvuju u bilo kakvoj vrsti pritisaka na birače", podseća Dimitrijević.
On navodi da su uvedene i promene koje se odnose na izbornu administraciju u smislu obuke za potencijalne članove biračkih odbora, kao i na transparentniji rad Republičke izborne komisije.
Efekti promena
Međutim, efekti usvojenih izmena i dopuna zakona, po oceni našeg sagovornika, biće na ispitu upravo na narednim izborima.
"Mi ne znamo da li će institucije na adekvatan način, pravovremeno i efikasno, iskoristiti sve te mehanizme", primećuje Dimitrijević.
Deo opozicije je započeo je proteklog vikenda kampanju bojkota parlamentarnih izbora usvajanjem Deklaracije o bojkotu parlamentarnih izbora.
Za bojkot izbora do sada su se izjasnile stranke okupljene u opozicionom Savezu za Srbiju (Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Pokret Dveri, Narodna stranka, Pokret za preokret i Zajedno za Srbiju) i Pokret slobodnih građana, navodeći da nisu ispunjeni uslovi da izbori budu organizovani na demokratski i fer način.
Fer i slobodnim izborima neće doprineti promena cenzusa na ovakav način, van priče o samom izbornom sistemu i bez dijaloga, neće doprineti fer i slobodnim izborima, smatra Pavle Dimitrijević iz CRTE.
Upravo je i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio da se "Venecijanska komisija izjasnila da u godini pre izbora ne treba menjati izborno zakonodavstvo" i da je taj stav Venecijanske komisije ponovila i Evropska unija.
Facebook Forum