Nenamerno iransko obaranje ukrajinskog putničkog aviona u kojem je poginulo 176 ljudi, uključujući mnoge Irance, prizvalo je sećanja na sličnu tragediju: američko obaranje iranskog aviona 1988. iznad Ormuskog moreuza u kojem je poginulo svih 290 ljudi u avionu, uključujući 66 dece, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Prethodne tri decenije, iranski klerikalni establišment često je koristio tu katastrofu – koja se desila usred tenzija između Teherana i Vašingtona – kao propagandno oruđe protiv, kako naziva, američkog "državnog terorizma" i njegovog nepoštovanja ljudskih života, sugerišući da je Mornarica SAD namerno oborila let 655 Iran era (Iran Air).
Međutim, kažu analitičari, narativ Teherana o vazdušnoj tragediji 1988. protiv SAD je narušen posle obaranja ukrajinskog aviona 8. januara usled "ljudske greške" Islamske revolucionarne garde (IRGC).
"To pokazuje da se takve greške mogu pojaviti u obučenoj vojsci, čak i iranskoj. Greške u ratu se mogu desiti čak i kod najboljih vojski – oba incidenta pokazuju koliko takve greške mogu biti razorne", rekao je Afšon Ostovar (Avshon), profesor za pitanja nacionalne bezbednosti u Mornaričkom postdiplomskom fakultetu (Naval Postgraduate School) u Kaliforniji.
Sanam Vakil, zamenik direktora programa za Bliski istok i severnu Afriku u Četam hausu (Chatham House) u Londonu kaže da obaranje ukrajinskog aviona dovodi u pitanje "iranski trodecenijski narativ žrtve u vezi s istim američkom akcijom 1988. godine".
Obaranje ukrajinskog aviona izazvalo je gnev u Iranu zbog optužbi o bezobzirnosti iranskih vlasti i nebrige o običnim Irancima u vreme eskalacije tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Incident je usledio nekoliko sati pošto je Teheran pokrenuo raketni napad na dve iračke baze s američkim trupama kao odmazdu zbog američkog ubistva visokog vojnog komandata Kasema Solejmanija 3. januara.
Mnogi su postavili pitanje zašto je civilnim avionima dozvoljeno da lete kada su vazdušne snage bile u stanju pripravnosti zbog potencijalne odmazde SAD, dok su takođe kritikovali što je Teheran odlagao priznanje krivice koje je usledilo tek tri dana posle tragedije pod sve većim pritiskom Zapada.
Ostovar kaže da od sada iranska vlada ne može iznositi američko obaranje leta 655 Iran era a da Iranci takođe ne pomisle kako je njihova vlada oborila ukrajinski avion.
"Obaranje (ukrajinskog) leta PS752 ne samo što je zasenilo svaku propagandu pobede raketnog napada IRCG-a (na baze SAD u Iraku), već je pomračilo svaku simpatiju stečenu ubistvom Solejmanija", rekao je on za RSE.
Ipak, Reza Akbari, program menadžer u Institutu za izveštavanje o ratu i miru (Institute for War and Peace Reporting), rekao je da pripadnici tvrde linije u iranskom establišmentu pokušavaju da svale krivicu na Sjedinjene Amerike Države.
"Komentatori s tvrde linije na državnoj televiziji pokušavaju da spinuju incident kao ratni gubitak – nižu cenu za osiguravanje granica zemlje. Insajderi u režimu i zvaničnici IRCG-a počeli su da skreću krivicu ka SAD tvrdeći da je Trampova (Donald Trump) administracija počela ciklus eskalacija", rekao je on.
Iranski predsednik Hasan Rohani je prošle nedelje obećao istragu o "neoprostivoj grešci" dok je portparol sudstva Gholamhosein Esmaili rekao da je bilo hapšenja, mada nije izneo detalje.
Akbari kaže da su nasuprot tvrdoj liniji, Rohani i njegova vlada prihvatili pristup prihvatanje krivice, sugerišući da je stav Teherana drugačiji od SAD koje se nikada formalno nisu izvinile za obaranje aviona 1988.
"Javno su se izvinili i veruju da njihovo priznanje krivice pokazuje odgovornost i hrabrost", dodao je Akbari.
Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei – nasuprot – pozvao je na nacionalno jedinstvo i brani oružane snage zemlje posle gnevnih protesta zbog tragičnog incidenta.
"Iranski narod voli i želi otpor svetskim silama a ne kapitulaciju", rekao je 80-godišnji lider kada se obratio na molitvi u petak, prvi put posle osam godina.
Hamnei je optužio neprijatelje Irana da koriste pad aviona kako bi doveli u pitanje Islamsku Republiku i njene oružane snage, uključuju elitnu Revolucionarnu gardu, za koju je rekao da "održava bezbednost" Irana.
Obaranje aviona Iran era 3. jula 1988. dogodilo se u poslednjim danima iransko-iračkog rata i šokiralo je zemlju, u kojoj su mučne slike mrtvih i njihovih ožalošćenih rođaka u agoniji objavljeni u medijima i ponovo se prikazuju svake godine tokom komemoracije.
Sjedinjene Američke Države su prvo negirale da imaju ikakvo saznanje o incidentu.
Kasnije je Mornarica SAD saopštila da je iranski putnički avion – Erbas (Airbus) na ruti za Dubai od iranskog lučkog grada Bender Abas – pogrešno identifikovan kao borbeni avion F-14 i da je oboren dvema raketama ispaljenim s američke krstarice "Vinsenes" (USS Vincennes) koja je prethodno razmenila vatru s iranskim brodovima u Perzijskom zalivu.
Sjedinjene Američke Države nisu izrazile žaljenje zbog poginulih u avionu dok su branile procenu kapetana "Vinsensa" Vilijema Rodžersa (William C. Rogers). SAD su takođe optužile Teheran da je dozvolio "civilnom avionu punom putnika da ide putem iznad vojnih brodova u borbi".
Kapetan Rodžers je posle dobio orden Legija za zasluge, što je razgnevilo Iran i zacementiralo ubeđenje Teherana da je napad bio upozorenje da je Vašington spreman da otvoreno stane na stranu Iraka u razornom osmogodišnjem ratu.
"Ako je to bila greška zašto ste mu dali orden? Ako je to bila greška, trebalo je da ga kaznite. Prema tome, lažete", rekao je predsednik iranskog parlamenta Ali Laridžani na obeležavanju 31. godišnjice tragedije.
Izveštaj međunarodnog panela stručnjaka za avijaciju nekoliko meseci posle tragedije 1988. zaključio je da je niz grešaka mornarice SAD dovelo do obaranja iranskog aviona.
Sjedinjenje Američke Države kasnije su platile porodicama žrtava desetine miliona dolara pošto je Teheran podneo žalbu Međunarodnom sudu pravde.