Aplikacija za merenje kvaliteta vazduha AirVisual u više navrata svrstala je Beograd i još nekoliko gradova u Srbiji na listu najzagađenijih na svetu, a prekomerno zagađenje u prvim danima 2020. godine beleže i merne stanice republičke Agencije za zaštitu životne sredine.
Dok Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokreće kontrolu nad ministarstvom zaštite životne sredine, jer kako navodi, to ministarstvo "u dužem vremenskom periodu nije sprovelo nijednu konkretnu meru“ povodom žalbi građana na prekomernu zagađenost vazduha, resorni ministar Goran Trivan poručuje da nema kratkoročnih rešenja da se situacija što pre promeni.
„Moramo unaprediti postojeće sisteme nadgledanja koji će omogućiti bolju procenu stanja i uticaja na kvalitet vazduha. Moramo težiti čistijem transportu, manje zagađujućim industrijama, korišćenju goriva visokog kvaliteta, promeni ponašanja i održivim sistemima grejanja domaćinstava", rekao je Trivan, nakon što je skupštinski odbor dao pozitivno mišljenje na pregovarački okvir Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom za Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine i klimatske promene.
Šta (ni)je Srbija uradila?
„Može golim okom da se vidi dokle smo stigli. Nije potrebno udubljivati se u strateška dokumenta, propise ili tu takozvanu pregovaračku poziciju koju niko nije ni video, pa i ne znamo šta se u njoj nalazi. Vazduh se vidi golim okom. Činjenica da odgovorne institucije ne rade gotovo ništa se vidi golim okom“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Mirko Popović iz nevladinog Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI).
Ministar Trivan je na novogodišnjoj konferenciji za novinare za 2020. godinu najavio donošenje zakonskih rešenja o vazduhu, a Popović ističe da država do sada nije obezbedila ni primenu postojećih propisa.
„Država je imala zadatak usvoji nacionalni plan za smanjenje emisija iz velikih ložišta, odnosno termoelektrana. Taj plan je trebalo da obezbedi da se svake godine smanjuju emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija, i trebalo je da počne da se primenjuje 1. januara 2018. Taj plan nije usvojen, on je izrađen. Ne znam kako da nazovem formu u kojoj taj plan trenutno postoji. Vladinom Uredbom o emisijama iz velikih ložišta je utvrđeno da se taj plan primenjuje, međutim, taj plan se ne primenjuje“, kaže Popović.
Šta je država uradila da operatera, odnosno Elektroprivredu Srbije (EPS) privede poznaniju prava – ništa.Mirko Popović
Izveštaj mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu "Bankwatch", predstavljen 10. decembra u Evropskom parlamentu, pokazao je da su ukupne emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji bile čak šest puta više nego što je bilo dozvoljeno u Nacionalnom planu za smanjenje emisija koji je dostavljen Sekretarijatu Energetske zajednice (EZ) sa sedištem u Beču.
Na nivou pojedinačnih termoelektrana, najveći zagađivači su termoelektrana „Kostolac B“ u istočnoj Srbiji, čija je emisija sumpor-dioksida bila čak 14 puta viša nego što je dozvoljeno, a na drugom mestu je termoelektrana „Nikola Tesla B“, nadomak Beograda.
„Šta je država uradila da operatera, odnosno Elektroprivredu Srbije (EPS) privede poznaniju prava – ništa. I na taj način je pokazala da ne poštuje svoju međunarodnu obavezu, budući da je to bila obaveza u okviru ugovora o osnivanju Energetske zajednice“, napominje Popović.
Naš sagovornik podseća i da Srbija više od pet godina kasni sa usvajanjem strategije o zaštiti vazduha.
„Dakle, opet nije uradila ono što je bio njen zadatak. Da li se promenio kvalitet vazduha? Imali smo 2017. godine osam anglomeracija u kojima je vazduh bio ocenjen trećom kategorijom, odnosno prezagađen. Šta se desilo 2019. godine – imali smo nove ekološke akcidente u Boru, u gradu gde je situacija bila sređena. Šta je država uradila? Država je očigledno omogućila investitoru da se lagodno odnosi prema propisima u oblasti zaštite životne sredine“, kaže Popović.
Protest protiv zagađenog vazduha u Beogradu
Protesti Beograđana
Prema podacima aplikacije za merenje kvaliteta vazduha AirVisual, koncentracije štetnih čestica bile su tokom poslednjih meseci 2019. godine i u prvim danima 2020. godine višestruko veće od propisanih granica, te se Beograd više puta našao u vrhu liste najzagađenijih na svetu.
Nažalost, institucije nastavljaju da bukvalno bojkotuju inicijative građana i da ne rade ono što im je osnovna svrha postojanja. Nismo dobili ništa, nikakav odgovorVladimir Radojčić
Na problem aerozagađenja u glavnom gradu mesecima ukazuje Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, iz koje je predložen set kratkoročnih i dugoročnih mera za rešenje problema zagađenja u glavnom gradu Srbije.
„Pre svega, kratkoročne mere se odnose na mere zaštite i informisanja stanovništva. A dugoročne se odnose na one mere koje treba preduzeti da bi se otklonili uzroci zagađenja. Nažalost, institucije nastavljaju da bukvalno bojkotuju inicijative građana i da ne rade ono što im je osnovna svrha postojanja. Nismo dobili ništa, nikakav odgovor“, ističe Vladimir Radojčić iz te inicijative.
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je 13. januara uputila i otvoreno pismo gradonačelniku Beograda u kojem se navodi vazduh u glavnom gradu "truje i ubija".
Predstavnici gradskih i republičkih institucija su u više navrata podatke mobilne aplikacije AirVisual označavali kao nepouzdane, a prema rečima Vladimira Radojčića to pokazuje „kako se vlast odnosi prema problemu“.
„Njihov čitav odnos možete videti i u izjavi predsednika Vučića početkom novembra koji je rekao da Srbija ima problem sa aero zagađenjem dan-dva godišnje i da on nema vremena time da se bavi. Vrlo je problematično i to što se u danima kada imate zagađenje vazduha gase čak i te merne stanice koje postoje, niko ne zna razlog zbog čega. Oni pokušavaju da predstave da problem ne postoji, a imate podatke Svetske zdravstvene organizacije koja kaže da Srbija na godišnjem nivou izgubi preko 6.000 građana koji stradaju od posledica zagađenja vazduha“, naglašava Radojičić.
Bor u oblacima dima
Od dolaska kineske kompanije Ziđin u rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor krajem 2018. godine i povećanja proizvodnje, građani se žale na povećanje zagađenja vazduha. U junu 2019. godine u ovom gradu, oko 250 kilometara udaljenom od Beograda, počeli su protesti i redovna okupljanja udruženja građana ispred uprave rudnika.
Koncentracije sumpor-dioksida i ostalih zagađujućih materija u vazduhu su rasle uprkos protestima, pa su merne stanice beležile zagađenje više desetina puta veće od dozvoljenog.
„Mi smo se pre prvog protesta obraćali institucijama i tražili odgovore. Nismo ih dobili, pa su protesti bili jedini način, vaninstitucionalni, koji smo našli da se čuje naš glas“, priča nam Irena Živković iz udruženja građana "Izbor postoji" u Boru, koje je jedan od organizatora protesta.
Deca nam idu u školu po tom dimu, a kad dođu u školu i izađu na veliki odmor pa padne veći dim, učiteljica ih zove da uđu unutraIrena Živković
Ona dodaje da su 2019. godinu u Boru obeležili „oblaci dima“.
„To izgleda tako da u centru grada, pošto je nama dimnjak u centru, tik uz zelenu pijacu, tu bude više ogromnih oblaka dima. Nekad tamnijih, nekad to bude svetlo. Ponekad se sa delova grada, gde je malo uzvišenje, uopšte ne vidi centar. Ljudi se tad sklanjaju sa ulice, beže kući, zatvaraju prozore. To najčešće bude rano ujutru ili kasno noću, pa je onda manje ljudi na ulicama. Međutim, dešava se i tokom dana da bude. To su satna prekoračenja, ne bude ceo dan. Dešava se i da ne bude svaki dan. Deca nam idu u školu po tom dimu, a kad dođu u školu i izađu na veliki odmor pa padne veći dim, učiteljica ih zove da uđu unutra“, priča Irena Živković.
Krivične prijave
Zbog toga krajem decembra 2019. godine organizatori protesta odlučuju da podnesu krivičnu prijavu protiv Ziđina, ali i protiv gradonačelnika Bora Aleksandra Milikića i ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana.
Ziđin je, objašnjava Irena Živković koja je među podnosiocima krivične prijave, prijavljen zbog „zagađenja životne sredine i ugrožavanja života ljudi“.
„A oglašavali su se do sada dva puta saopštenjima gde kažu da su svesni da problem postoji, da su nasledili probleme, i da će da ih reše do 2022. godine“, kaže ona.
Gradska uprava u Boru nije donela akcioni plan za smanjenje zagađenja vazduha, za koji je rok bila 2013. godina, i to je osnov za krivičnu prijavu protiv gradonačelnika, ističe Živković.
Radiju Slobodna Evropa je u gradskoj upravi u Boru rečeno da je kineska kompanija u više navrata iskazala „posvećenost smanjenju zagađenja“, kao i da je u lokalnoj samoupravi u toku izrada kratkoročnog Akcionog plana koji bi u budućnosti trebalo da osigura brže i efikasnije delovanje ekološke inspekcije.
Irena Živković ističe da predstavnici udruženja građana nisu zadovoljni sadržajem kratkoročnog plana.
„On treba da pokaže kako ćemo mi da rešimo taj problem zagađenja, a u planu stoji kako ćemo mi da živimo uz zagađenje. Recimo, naveli su da će da nam svira sirena za vazdušnu opasnost, da se tad sakrijemo u kuće, da će da peru ulice uveče kako bi ujutru bilo manje udisanje tih teških metala i slično“, ističe naša sagovornica.
Prema rečima Irene Živković, ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu se na teret stavlja da "svesno i sa namerom nije preduzeo propisane mere zaštite preko inspektora u Boru koji je trebalo da izvrši nadzor i sprečavanje rada izvora zagađenja".
„Inspekcija ima nadležnost da u slučaju prekoračenja zagađenja naloži privremeno obustavljanje rada. Ona ima niz mera koje može da naloži operateru. Zašto to država nije uradila – moje mišljenje je da država favorizuje određene investitore i privlači ih time što im omogućuje da se ne pridržavaju mera u oblasti zaštite životne sredine“, objašnjava Mirko Popović.
Gradonačelnik Bora i ministar energetike Aleksandar Antić su, međutim, proteste u tom gradu označili kao „političke“. Organizatori protesta suočavaju se sa „spinom da hoće da gase fabriku“, a građanima se priča da „dim nije ništa strašno“, kaže Irena Živković.
„Znate, ovde u Boru postoji ta izreka: ’Dok se dimi, dobro je’. Ljudi su tako ovde naučeni, jer kad se dimi znači da se radi, biće radnih mesta, ima od čega da se živi. Mi smo rudarsko-industrijski grad, ovde nikad nije bila banja, niti očekujemo da bude. Ali da se koliko-toliko to svede u neke granice – to je prvo humano, a drugo, po zakonu je. Ovde se već skoro godinu dana krši zakon države Srbije i nijedna institucija ne reaguje na to“, ističe naša sagovornica.
Zbog toga organizatori protesta najavljuju obraćanje evropskim i međunarodnim institucijama:
„Nekome koga bi naša država poslušala da stane zagađenje ili da se bar smanji, pošto očigledno nas ili ne čuju, ili ne vide, ili žele da nas žrtvuju“, kaže Irena Živković.
Dodaje i da je problem lako rešiv, ali da je mala verovatnoća da će do toga doći.
„Treba samo da se smanji proizvodnja, što će nekog da udari po džepu. Ali eto između čega se ovde vaga - između nečijeg džepa i nečijeg zdravlja. Svi koji ovde živimo, svi smo tome izloženi. I mi i naša deca. Ali to nije samo problem Bora. Ne postoji nacrtana linija preko koje vazduh ne može da pređe. To je ekološka katastrofa za celu okolinu“, naglašava ona.
U Valjevu se teško diše
Valjevo na zapadu Srbije nalazi se na na vrhu lestvice gradova u kojima se tokom zimskih meseci teško diše.
„Baš je zagađeno, ima dana kada je katastrofa i ponekad ne može da se diše, ponekad ni prozor ne mogu da otvorim“, kaže Dobrila, koja živi u centru, u staroj valjevskoj čaršiji Tešnjar.
Njen sugrađanin Miloš Petrović kaže da nema komentar za „toliku nebrigu gradskih vlasti i ministarstva“.
„Mi smo u situaciji da ne možemo da otvorimo prozor u stanu, a o šetnji po gradu da ne pričam. Došli smo do toga da ne znamo kako da preživljavamo ni mi ni deca. Krajnje je vreme da se nešto preduzme“, ističe Petrović.
Biljana Mladenović iz Zavoda za javno zdravlje, zadužena za praćenje parametara aerozagađenja u gradu, upozorava da su po zdravlje najnepovoljnije PM10 čestice koji dopiru u najdublje slojeve pluća.
„Granična vrednost za PM10 čestice je 50 mikrograma po kubnom metru, a u pojedinim danima ove vrednosti su u Valjevu bile i do 7 do 8 puta veće, vrednosti su išle i do 350 mikrograma“, upozorava Mladenović.
Zoran Živković, predsednik gradskog Saveta za zdravlje kaže da Valjevo „ima dijagnozu, ali ne i adekvatnu terapiju“ za aerozagađenje. Registrovani su najveći zagađivači, a među njima je na prvom mestu holding korporacija „Krušik“ u kojoj se i dalje kao energent koristi lignit.
„Ne smemo zaboraviti da je dnevna potrošnja lignita u Krušiku od 50 do 70 tona. Pri tome se koristi lignit koji je nisko kaloričan i čiji su produkti sagorevanja apsolutno štetni po zdravlje ljudi i ekološku sredinu“, navodi Živković.
On kaže da su više puta, tim povodom, obavili razgovor sa rukovodstvom „Krušika“ ali da nema odgovora iz resornog ministarstva odbrane koje upravlja Krušikom.
„Lokalna samouprava nema ingerencije nad „Krušikom“ bez dozvole Ministarstva vojske. Mi smo ovom ministarstvu uputili zahtev tokom juna prošle godine ali do dana današnjeg još nismo dobili nikakav odgovor“, kaže Živković.
Stopa smrtnosti od zagađenja na Balkanu
Smederevo 10 puta više zagađeno
Nikola Krstić iz nevladinog pokreta "Tvrđava" u Smederevu kaže da merne stanice u centru grada očitavaju zagađenje deset puta veće od dozvoljenog.
"To su neosporni podaci, a i bez njih građani mogu da vide i osete neku vrstu veštačke magle od koje svi imamo probleme sa disanjem, posebno deca i ljudi sa zdravstvenim tegobama i oboljenjima respiratornih organa“.
Zbog zagađenosti vazduha koju produkuju kineska kompanija HIBIS, privatna ložišta i sedam većih kolektivnih kotlarnica, pokret "Tvrđava" pokrenuo je akciju Protivvazdušna odbrana kako bi građane Smedereva upozorio na opasne posledice zagađenja, ali im i ukazao na potrebu korišćenja ekološki prihvatljivijih goriva u svojim domaćinstvima.
U Kragujevcu sami mere zagađenje
"Građani u Kragujevcu su se sami organizovali i kupili precizne instrumente za merenje“, kaže za RSE inicijator te ideje, poslanik u Skupštini iz opozicione Stranke moderne Srbije Nenad Božić, koji svakodnevno na svom Fejsbuk profilu objavljuje podatke o vrednostima PM 2,5 čestica.
Prema njegovim rečima, zbog kašnjenja informacija o zagađenosti vazduha odlučio se da samoinicijativno nabavi dva uređaja za precizno merenje, postavio ih je na dve lokacije u gradu i u oktobru počeo sa merenjima.
Na sumnjičavost gradske uprave u verodostojnost njegovih merenja i motive koji ga pokreću, Božić odgovara da nema nameru da uznemirava javnost i šire paniku, već da pozove lokalne vlasti širom Srbije da što efikasnije reaguju na probleme aerozagađenja i da blagovremeno izveštavaju građane o kvalitetu vazduha koji udišu.
Nove obaveze za Srbiju
U 2020. očekuje nas samit u Glazgovu, u okviru Konferencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv klimatskih promena. Srbija će na tom samitu imati status potpredsednika Konferencije, a sve države učesnice do održavanja samita treba da dostave obavezujući plan za smanjenje ugljen-dioksida (CO2).
Srbija je 2015. godine obećala da će do 2030. da smanji emisije ugljen-dioksida za 9.8 odsto u odnosu na 1990. godinu. Cilj zemalja članica Evropske unije je višestruko veći.
„Da nije tužno i bezobrazno, bilo bi smešno“, ističe Mirko Popović.
„Tužno je zato što je to jadan doprinos za smanjenje emisija, a strašno je zato što se do tog procenta došlo tako što su za 1990. godinu uračunate emisije termoelektrana kojima Srbija više ne upravlja. To su termoelektrane na Kosovu. Dakle, malo smo se igrali političke geografije i došli do toga da ćemo mi lako smanjiti emisiju. Zbog toga smo mi navodno smanjenje postigli već 2013. godine, a drugi razlog je smanjenje privredne aktivnosti“, kaže Popović.
On dodaje i da je Evropska komisija u svom novom programu „Green deal“ (Zeleni dogovor) naglasila da namerava da uvede takse na emisiju ugljen-dioksida za zemlje koje se nalaze van Evropske unije.
„Šta to znači za Srbiju i za zemlje u regionu? To znači da bi oni proizvodi za čiju se proizvodnju koristi energija koja uzrokuje emitovanje CO2 mogli biti dodatno oporezovani. Dakle, to ne znači da ćemo imati samo takse na emisiju ugljen-dioksida iz termoelektrana, nego ćemo imati taksu i na druge proizvode. To je jasan signal šta treba da se radi“, kaže Popović, ali izražava sumnju da će Srbija promeniti „svoj politički kurs u energetskoj politici“.
A promenu „kursa“ energetske politike tražiće Evropska unija. Iako je utvrđen predlog pregovaračke pozicije, Srbija će još sačekati na otvaranje Poglavlja 27.
Ministar Trivan izjavio je da je pregovaračka pozicija „veoma kompleksan dokument“ na čijoj izradi se radilo više od dve godine, kao i da je bilo uključeno 28 institucija i oko 150 ljudi. Osim teksta pregovaračke pozicije, kako je naveo Trivan, dokument sadrži i 14 strateških dokumenata, navodi se u saopštenju ministarstva.
Mirko Popović, međutim, naglašava i da su tokom utvrđivanja predloga pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 nevladine organizacije i stručna javnost u Srbiji bili „povremeno obaveštavani o napretku i dobijali mrvicu informacija“.
„Pregovaračka pozicija nikada javno nije bila dostupna. Ministarstvo će reći da je tu obavezu nametnula Evropska unija, ali to nije tačno. Da se vode opsežni društveni pregovori i razgovori o tome kako ta pregovaračke pozicija treba da izgleda, ja ne vidim prepreku za to“, kaže Popović.
Otvaranjem poglavlja počeće proces usvajanja pravnih tekovina u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena koje Srbija treba da preuzme u određenom vremenskom periodu.
Tu, prema mišljenju Mirka Popovića, nema mnogo prostora za „kreativnost i maštovitost“. Ali ističe da je potrebno da se unutar društva, a ne samo unutar administracije, vode razgovori o tome koje prelazne periode će Srbija da traži za usklađivanje sa evropskim normama.
„To znači da ćemo još godinama i decenijama biti izloženi zagađenju zato što Srbija smatra da nema kapaciteta da primenjuje zakonodavstvo Evropske unije. A onda imate politički motivisane nastupe neodgovornih političara koji kažu – mi smo spremni da uđemo u Evropsku uniju. To bi sve bilo simpatično i smešno, da se to ne prelama preko naših leđa, i u ekonomskom i u zdravstvenom i u svakom drugom smislu“, ističe Popović.
Kaže da rešenje problema zagađenja „nije lako, ali je jednostavno“.
„To znači da treba doneti odluku da Srbija ulazi u energetsku tranziciju. Odnosno, utvrditi jedan realan datum kada će u Srbiji ugalj prestati da bude strateški resurs za proizvodnju struje. To se nije dogodilo 2012. kada je Srbija počela da izrađuje novu energetsku strategiju koja sada važi, pa je ona trenutno kamen temeljac fosilne energetske politike u državi. Vrlo su jasne poruke i Energetske zajednice i Evropske unije i međunarodne zajednice“, naglašava Popović.
Do objave ovog teksta Ministarstvo zaštite životne sredine nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa kako reaguju na optužbe građana i stručne javnosti da nisu preduzeli ništa kako bi se smanjilo zagađenje vazduha.
(Saradnici na temi: Milena Kuzmanović iz Valjeva i Branko Vučković iz Kragujevca)
Facebook Forum