Ispred Hrama svetog Save u Beogradu održan je "molitveni skup" u organizaciji Srpske parvoslavne crkve (SPC) povodom događaja u Crnoj Gori zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.
Episkop remezijanski SPC Stefan poručio je okupljenima da Srbi u Crnoj Gori "30 godina nemaju slobodu, ali da ipak opstaju". U molebanu su se, između ostalog, pomolili da "neprijatelji odustanu od nasilja prema našim hramovima i grbovima" i da "ne proteruju narod".
"Neka da Bog da nas ova molitvena tišina okuplja i ubuduće i u još većem broju i da našoj braći u Crnoj Gori da snage i volje jer 30 poslednjih godina nema slobode za naš narod u Crnoj Gori. Da se u Crnoj Gori desi čudo, pa da se i tamo branimo kao u Banjaluci i kao što želimo da se branimo na Kosovu", izjavio je za govornicom ispred Hrama episkop SPC Stefan.
Građani, okupljeni na poziv SPC, stigli su do Hrama nakon šetnje centrom Beograda. Na čelu kolone učesnici su razvili transparent na kojem je pisalo "Vreme je Božije pravde".
Među okupljenima su bili i direktor Kancelarije za Kosovo Marko Đurić, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković i ministar u Vladi Srbije zadužen za inovacije Nenad Popović.
Okupljeni su nosili crkvene i državne zastave, ikone i transparente na kojima je pisalo "Bez Kosova smo kao čovek bez srca" i "Ništa im nije sveto - Milo zločinac" i uzvikivali "Ne damo svetinje", "Crna Gora i Srbija - to je jedna familija", "Kosovo je srce Srbije". Iako bez navijačkih obeležja, prisutni su bili i navijači sportskog kluba "Crvena zvezda" koji su pevali navijačke pesme.
SPC je saopštila da organizuje "molitveni skup podrške srpskom stradalnom narodu u Crnoj Gori, na Kosovu i svim srpskim krajevima", u danu kada je stupio na snagu novi Zakon o veroispovesti u Crnoj Gori, koji je SPC okarakterisala kao "pokušaj otimačine crkvene imovine u Crnoj Gori", a koji su oštro kritikovali i zvaničnici i deo opozicije u Srbiji.
Za SPC sporna je pre svega formulacija zakona po kojoj će "svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore prije gubitka njene nezavisnosti 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u vlasništvo neke verske zajednice, biti prepoznati kao državna imovina i upisani kao kulturno blago".
Skup je organizovan dan nakon Božića, koji je u Crnoj Gori protekao bez incidenata, dok su Srpska pravoslavna crkva i Crnogorska pravoslavna crkva badnjak palile odvojeno.
Litija i u Čačku
U Čačku su u sredu uveče svešenici SPC održali moleban, a nakon toga organizovana je litija u znak podrške SPC u Crnoj Gori.
Litiju su predvodili svi sveštenici čačanske crkve, a na njenom početku je bio i gradonačelnik Čačka Milun Todorović i predsednik lokalne Skupštine Igor Trifunović.
Okupljeni su nosili transparent na kome je pisalo "Hristos se rodi, braćo u Crnoj Gori Čačak je uz vas", veliki krst, crkvene barjake, ikone, zastave Grada Čačka i Srbije.
Čačanska crkva ranije je saopštila da organizuje moleban i litiju "u znak molitvene podrške bratskom narodu i Srpskoj parvoslavnoj crkvi u Crnoj Gori", uz blagoslov episkopa žičkog Justina.
Crnogorski zakon i srpski protesti
Od usvajanja zakona 27. decembra 2019. protesti vernika se, osim u Crnoj Gori, održavaju i u gradovima Srbije.
Istog dana kada je zakon usvojen, nekoliko stotina ljudi protestovalo je ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu u Knez Mihailovoj ulici. Skup je zvanično organizovao Studentski klub Pravnog fakulteta u Beogradu, a tokom protesta okupljeni su uzvikivali poruke protiv predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, ispaljujući pirotehniku i gađajući raketama za vatromet zastavu Crne Gore koja se nalazi na najvišem spratu zgrade. Vrata zgrade u kojoj se nalazi ambasada gađana su jajima.
U Novom Sadu protest je 30. decembra organizovala navijačka grupa „Firma“, a podršku protestu dalo je i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve koje je predvodio vladika Irinej Bulović. On se nije obratio okupljenima, ali je bio na čelu protestne kolone.
Drugog dana 2020. organizovan je drugi protest ispred crnogorske ambasade, ovog puta u režiji navijača beogradskog kluba Crvena Zvezda. Navijači su ispred ambasade uzvikivali uvredljive parole protiv crnogorskog predsednika, pevali su nacionalističke pesme i ponovo pirotehnikom pokušali da zapale zastavu Crne Gore.
U organizaciji SPC skupovi su organizovani i u Nišu, Kruševcu, Kragujevcu, Kraljevu, Prijepolju, Priboju i Vršcu.
Zakon kao 'jabuka razdora'
Patrijarh SPC Irinej je 27. decembra 2019. kada je zakon usvojen u Skupštini Crne Gore uputio poziv crnogorskim vlastima „da prekinu sa nasiljem i otimanjem crkvene imovine“. Povodom dešavanja u Crnoj Gori sastao se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i to dva puta – 31. decembra 2019. i 4. januara 2020.
Do sastanka je došlo dan pošto je ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović, po instrukcijama Ministarstva spoljnih poslova (MSP), odbio da primi protestnu notu crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova zbog pokušaja paljenja zastave te države i grafita uvredljivog sadržaja koji su ispisivani ispred prostorija ambasade. Gotovo istovremeno je i otpravnik poslova Ambasade Crne Gore u Srbiji odbio da primi notu srpskog MSP-a koje je protestovalo zbog „navoda crnogorskih zvaničnika da je Srbija odgovorna za krizu u Crnoj Gori“.
Tada je Vučić izjavio da je odustao od planirane posete Crnoj Gori za Božić zbog toga što bi, kako je rekao “njegovu privatnu posetu vlast u Crnoj Gori iskoristila da kaže da je reč o napadu na nezavisnost i ustavni poredak te zemlje“.
"Mi poštujemo njihovu nezavisnost, ma šta ja mislio o lenjosti i gluposti vlasti u Srbiji 2006. godine. Doneo sam odluku da ne idem i sa tim se saglasio (patrijarh) Irinej", kazao je tada Vučić.
O ovoj temi, međutim, prema sopstvenom priznanju, Vučić nije razgovarao sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem.
"Kad god Đukanović bude želeo da razgovara, ja sam za razgovore spreman. On uvek ima otvoren poziv da poseti Srbiju", izjavio je Vučić za medije 6. januara u Beogradu i dodao da ne bi isključio mogućnost da kosovske vlasti usvoje zakon sličan crnogorskom o slobodi veroispovesti.
“Vidim to kroz pripremu, kroz njihove udžbenike. Kampanja je već više godina, govori se o kosovskoj baštini koja treba da bude različita od srpske, a ulaziće u tu baštinu i islamski spomenici i katoličke crkve i pravoslavne i govoriće da je čuvena porodica Gaši izgradila Dečane. Tako da ne isključujem tu mogućnost (usvajanja sličnog zakona), ali naš narod kada je jedinstven tvrd je orah i žilav u nemari da očuva svoje", rekao je Vučić novinarima u Beogradu.
Povodom novog zakona oglasio se i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je 5. januara pozvao Crnogorce koji žive u Srbiji da se izjasne o ovom pitanju jer, kako je naveo, "onaj ko je sve što ima stekao u Srbiji ima obavezu da ne ćuti bar po ovom pitanju, a da je pitanje da li oni koji podržavaju crnogorski režim i dalje treba da imaju srpsko državljanstvo".
Podele u Srbiji
Na dan usvajanja zakona u Crnoj Gori došlo je do fizičkog sukoba između šefa poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića i lidera opozicionog pokreta „Dveri“ Boška Obradovića, kada je Martinović pokušao da otme transparente Obradoviću i poslaniku „Dveri“ Ivanu Kostiću na kojima je pisalo „Milo lopove, ne damo ti svetinje“, „Zašto ćutiš Srbijo“, "Vučić-Milo braća blizanci".
Prethodno su Obradović i Kostić ušli sa tim transparentima u skupštinsku salu, u kojoj je bilo u toku zasedanje parlamenta, protestujući što vlasti u Srbiji nisu reagovale na usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori.
Apel za apelom
Tri dana po usvajanju Zakona u Crnoj Gori, grupa intelektualaca sa prostora bivše Jugoslavije obratila se apelom međunarodnoj javnosti od koje je zatražila da osudi "političku, crkvenu i medijsku kampanju" iz Beograda kojom se "ugrožavaju mir i stalbilnost" u Crnoj Gori i regionu.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji saopštava da je apel do danas potpisao oko 800 ljudi, među kojima su i brojni političari, intelektualci i javne ličnosti.
Cilj apela koji, između ostalih potpisuju, istoričarka Latinka Perović, bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, prvi predsednik Slovenije Milan Kučan, Haris Silajdžić, bivši predsedavajući Predsedništva BiH, je da se zaustave pokušaji destabilizacije i izazivanja oružanog sukoba u Crnoj Gori, za šta potpisnici optužuju vlast u Srbiji, SPC i najveće opozicione partije u Srbiji.
Nekoliko dana kasnije pojavio se i drugi apel – za “odbranu SPC u Crnoj Gori”. Inicirao ga je saradnik Cetinjske bogoslovije Vasilj Jovović, a oko 100 predstavnika akademske zajednice i aktivista zatražilo je da se što pre pristupi izmenama Zakona o slobodi veroispovesti koje bi proistekle iz dijaloga države i predstavnika svih tradicionalnih verskih zajednica u Crnoj Gori.
Među potpisnicima ovog apela su, pored ostalih, predsednik Srpske akademije nauka Vladimir Kostić, profesori beogradskog i stranih univerziteta, književnici, glumci, te sveštenici, među kojima mitopolit crnogorsko-primorski SPC Amfilohije.
Šta na sve kažu u EU?
Regulisanje verskih prava je unutrašnje pitanje svake zemlje i u tom smislu Evropska Unija nema nikakvu nadležnost, poručili su evropski zvaničnici 6. januara, povodom dešavanja u Crnoj Gori i odnosima na relaciji Beograd – Podgorica, dok je Ana Pisonero, portparolka Evropske Komisije izjavila da Evropska Unija pridaje veliki značaj dobrosusedskim odnosima i stvaranju klime koja omogućuje dijalog, “uključujući ovde i sensibilna pitanja poput Zakona o verskim slobodama”.
“Jasno smo stavili do znanja da su sva pitanja verskih sloboda, u nacionalnoj nadležnosti svake zemlje”, poručila je Pisonero.
Ona je takođe izjavila da bi ugrožavanje dobrosusedskih odnosa, naročito u zemljama koje pregovoraju o članstvu, moglo uticati na integracijske procese.
Facebook Forum