Viši ruski zvaničnici su javno osudili ubistvo najmoćnijeg iranskog vojnog komandanta u akciji SAD, pridruživši se stranim liderima u upozorenju da će to dovesti do eskalacije tenzija u već nestabilnom regionu Bliskog istoka, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ipak, Kremlj bi možda mogao biti u poziciji da kapitalizuje kontroverzni napad na svog saveznika Teheran, ako to bude dovelo do dubljeg razdora u strateškim odnosima Vašingtona s evropskim saveznicima, kažu analitičari.
Eskalacija bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu mogla pružiti sjajnu priliku da pokaže globalno liderstvo radeći na rešenju, kažu oni.
"Putin bi voleo da prigrabi ulogu posrednika za smanjenje tenzija, ali takođe da ojača svoj imidž na Zapadu", rekao je Džonatan Kac (Jonathan Katz), viši saradnik Nemačkog Maršalovog fonda u (The German Marshall Fund) Vašingtonu.
General Kasem Sulejmani, moćni šef elitnih snaga Kuds Revolucionarne garde Irana, ubijen je u američkom vazdušnom napadu u susednom Iraku 3. januara, u danima pošto su proiranski ekstremisti napali ambasadu SAD u Bagdadu.
Državni sekretar SAD Majk Pompeo (Mike) rekao je kasnije da je ubistvo imalo za cilj da predupredi "pretnju" po američke živote.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da napad SAD "flagrantno krši" međunarodne principe. Rusko ministarstvo odbrane nazvalo je to "kratkovidim" korakom koji bi mogao dovesti do većih nemira u regionu.
Saveznici SAD u Evropi – koji nisu bili upoznati s napadom pre nego što je izveden – takođe su izrazili zabrinutost zbog napada u regionu iz kojeg dolazi značajan deo svakodnevne svetske proizvodnje nafte.
Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas (Heiko Maas) rekao je da, uprkos nizu "opasnih provokacija" Irana, odgovor SAD "nije olakšao smanjenje tenzija".
Britanska ministarka spoljnih poslova u senci Emili Tornberi (Emily Thornberry) iz opozicione Laburističke partije kritikovala je politiku predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) kao i njegovu tajnu operaciju protiv Sulejmanija.
"Dve godine sam upozoravala na Trampovo lakomisleno teturanje ka ratu s Iranom. Napad prošle noći nas je još više približio ivici", rekla je ona.
Tramp je razljutio evropske lidere kada je 2018. povukao SAD iz međunarodnog sporazuma koji je potpisao njegov prethodnik Barak Obama (Barack) i koji ograničava iranske nuklearne aktivnosti u zamenu za popuštanje sankcija.
Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija, Kina i Evropska unija su ostali potpisnici sporazuma. Tramp je počeo da vraća sankcije Iranu kasnije te godine, što je doprinelo nevoljama privrede te zemlje.
Tramp je izazivao nezadovoljstvo evropskih lidera nizom drugih pitanja, kao što su potrošnja na odbranu ili klimatske promene, povećavajući bojazni o snazi transatlantskih odnosa.
Putinova pobeda?
Propuštanjem da obavesti evropske partnere o napadu na Sulejmanija, Tramp je uručio "pobedu Putinu u smislu ponovnog slabljenja transatlantskih odnosa", rekao je Kac iz Nemačkog Maršalovog fonda.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) pozvao je Putina posle ubistva Sulejmanija 3. januara. Dva lidera su izrazila zabrinutost zbog američkog napada, i takođe razgovarala o krizama u Siriji i Libiji, kao i o bilateralnim odnosnima.
Makron nastoji da popravi evropske odnose s Rusijom, jednim od najvećih trgovinskih partnera Evropske unije.
Brisel je, zajedno s Vašingtonom, uveo sankcije Rusiji zbog destabilizacije Ukrajine, uključujući aneksiju Krima. Sankcije su uticale i na evropski i ruski rast. Kako se bude produbljivao politički rascep u transatlantskim odnosima, tako će slabiti odlučnost da se zadrže sankcije Rusiji, rekao je Kac.
Uloga svetskog državnika
Rusija se suočila s izolacijom na Zapadu pošto je anektirala ukrajinsko Krimsko poluostrvo 2014. i podržala separatiste u Donbasu. Te godine su Vašington i Brisel izbacili Rusiju iz Grupe osam industrijskih zemalja.
Ipak, ruska vojna intervencija u Siriji godinu dana kasnije za podršku predsedniku Bašaru al Asadu primorala je zapadne lidere da sednu za pregovarački sto s Putinom da razgovaraju o miru u toj zemlji.
Sa snažnim vezama Kremlja s Teheranom, Putin bi opet mogao odigrati ključnu ulogu dok se budu povećavale tenzije između SAD i Irana.
"Putin traži prostor u kojem bi mogao igrati ulogu velike sile – gde bi mogao pokazati da nije diplomatski izolovan. Ako može pomoći izlasku iz velike krize na Bliskom istoku, svakako će nastojati da to uradi", rekao je Pol Stronski (Paul), analitičar za Rusiju u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace) u Vašingtonu.
"I ako udovolji Evropi, utoliko bolje".
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei upozorio je da "surova odmazda čeka" Sjedinjene Američke Države.
A iranski ministar odbrane Amir Hatami je obećao "razorni odgovor" svim "zločincima" umešanim u Sulejmanijevo ubistvo. Nekoliko analitičara je reklo da će Iran verovatno silovito reagovati na ubistvo, potencijalno izazivajući dalje napade SAD.
"Ako je iko u stanju da spreči da ovo ode u nešto gadno, Rusi su verovatno najbolje pozicionirani da urade to", rekao je Džef Mankof (Jeff Mankoff), analitičar za Rusiju u Centru za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies) u Vašingtonu.