Savet Evrope (SE) označio je kao “uznemirujuću” desetogodišnjicu od donošenja presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić - Finci protiv Bosne i Hercegovine, koja do danas nije sprovedena. SE u saopštenju navodi da nakon 10 godina izostanka napretka, postoje nove nade za rešenje do sledećih izbora u BiH 2022. godine.
“Kako bi ova ozbiljna situacija bila prevaziđena, Komitet ministara SE je već prošlog proleća uputio poziv ministru nove vlade koja bi bila izabrana posle izbora 2018. godine, da dođe u sedište SE u Strazburu kako bi razgovarali o strategiji neophodnoj da se ustavni i zakonodavni aranžmani uspostave pre oktobra 2021., odnosno godinu dana pre sledećih izbora 2022. godine”, navodi SE u saopštenju povodom deset godina od donošenja presude i dodaje da je ovaj sastanak više puta odlagan zbog poteškoća u formiranju nove vlade u BiH nakon izbora 2018. godine.
- HRW: U Bosni i Hercegovini etnička diskriminacija ključna prepreka
- Može li se prisiliti BiH da provede presude Evropskog suda?
“Te poteškoće su nedavno prevaziđene i dugo očekivano obnavljanje neophodnih političkih i pravnih procesa se očekuje uskoro. Preliminarni kontakti između političkih lidera (u BiH) i Saveta Evrope već su uspostavljeni, posebno preko Kancelarije Saveta Evrope u Sarajevu i Odeljenja za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava”, navodi se u saopštenju i dodaje da “nužnost efikasnog delovanja naglašava činjenica da bi Konvencija (o ljudskim pravima), kako je navedeno u Ustavu BiH, trebalo da bude iznad svih zakona u zemlji, te da bi svi ljudi trebalo da uživaju zajamčena prava i slobode, uključujući i one na političkom polju”.
Iako su Dervo Sejdić i Jakob Finci pred Evropskim sudom za ljudska prava dobili presudu protiv Bosne i Hercegovine, Ustav te države i dalje im ne dozvoljava da se kao pripadnici romske, odnosno jevrejske manjine kandiduju za Predsedništvo BiH i Dom naroda Parlamentarne skupštine.
Prema Ustavu BiH i Izbornom zakonu, samo pripadnici konstitutivnih naroda (Bošnjaci, Hrvati i Srbi) mogu biti izabrani u Predsedništvo BiH i Dom naroda Parlamentarne skupštine.
Savet Evrope navodi da, uprkos brojnim naporima, potrebne reforme nisu usvojene, a Komitet ministara SE je situaciju okarakterisao kao očito kršenje bezuslovnih obaveza BiH prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, a samim tim i njenih obaveza kao države članice Saveta Evrope.
“Ova presuda potvrdila je diskriminatorsku prirodu izbornog sistema u Bosni i Hercegovini, sprečavajući sve one koji nisu voljni ili sposobni da se pripoje konstitutivnom narodu (Bošnjacima, Hrvatima ili Srbima) ili ne ispunjavaju kombinaciju zahteva etničkog porekla i mesta prebivališta – da se kandidiraju za izbor u Predsedništvo (BiH) i Dom naroda (Parlamentarne skupštine)”, navodi se u saopštenju Saveta Evrope.
