Novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije - KRIK i dalje nemaju informaciju o tome zbog čega je Stevan Dojčinović, glavni urednik tog istraživačkog portala, u utorak uveče zadržan na aerodromu u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), nakon čega je, u sredu ujutru, deportovan u Srbiju. Sve što se zna, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vesna Radojević, urednica portala Raskrikavanje koji je deo KRIK-a, jeste da je na nekakvoj "crnoj listi" na koju ga je, kako mu je rečeno, stavila neka druga zemlja.
U međuvremenu je ova vest u Srbiji postala tema tabloida koji je, uz omalovažavanje Dojčinovićevog rada i ličnosti, prenose i uz brojne netačnosti, primećuje urednica Raskrikavanja, portala u čijem je fokusu upravo otkrivanje lažnih vesti.
U takvoj atmosferi koja ovaj slučaj prati, Radojević kaže da ni ne očekuje da će se bilo šta saznati.
"Tužno je što je Stevan bio u Abu Dabiju zadržan 12 ili nešto više sati od toga, a da se nije setio da može da okrene srpsku ambasadu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima", primećuje Radojević u razgovoru za RSE i ocenjuje da je razlog za to "izgubljeno poverenje u institucije".
Radojević: Mi ne verujemo da će nama bilo ko da pomogne, da će se, kada okrenemo broj policije i kažemo ’evo ovde nam ruše naše naselje’, neko javiti sa druge strane i reći – evo šaljemo patrolu. Jer, vi ne verujete da će se to desiti. Vi više ne verujete ni toj policiji, ni pravosuđu, ni zdravstvu, nikome… Toliko da se on nije setio da može da okrene ambasadora. Naravno, mi apsolutno ne znamo da li bi se bilo šta desilo i da li bi neko mogao da mu pomogne dole, ali je to poražavajuće.
Tako da, kada me pitate me šta očekujemo - ne očekujemo ništa.
Vi imate narativ nekoliko poslanika SNS-a (Srpske napredne stranke), koji su prvog dana izašli sa nekakvim malicioznim i ciničnim komentarima. Ne bih ih naravno ni pominjala, da nije stvar ovakva kakva je. (Marjan) Rističević, narodni poslanik, rekao je (za Dojčinovića, dod. aut.) "Evo, nigde ga neće".
Predsednik opštine Obrenovac (Miroslav Čučković), takođe funkcioner SNS-a, rekao je da se zna zašto Abu Dabi hapsi, sigurno su mu našli nekakvu drogu. Vladimir Đukanović (poslanik SNS, dod.aut.), koji je i član Skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, rekao je da se slaže da treba da zatražimo od Emirata "šta je to Stevan skrivio jer je možda on deo neke interesne grupe, neki agent". Šta vi možete onda da očekujete od Ministarstva (spoljnih poslova)?
'Planiramo da ličimo na Rusiju, gde su novinari strani agenti'
Stevan i KRIK jesu trn u oku ljudima koji su ovde na vlasti, ne samo sada, nego i ranije. Akteri naših priča sede u Vladi, to su uglavnom ministri. Da li neko od njih zaista ima želju da pomogne Stevanu Dojčinoviću, da zaboravi njegovo ime, već da kaže da je on građanin Republike Srbije, koji je bez razloga deportovan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Mi živimo u državi koja ne planira da poštuje neke evropske vrednosti. Mi planiramo da ličimo na Rusiju, gde su novinari strani agenti, gde su posmatrani kao špijuni, gde im se zabranjuje rad. Mi želimo da ličimo na tu zemlju. Mogu potpuno da zamislim situaciju, u kojoj će neki zvaničnici, kada budu pričali o nekoj našoj budućoj priči, kada budemo otkrili neku veliku korupciju, najverovatnije nekog ministra, reći da „to kaže onaj, kojem je zabranjen pristup u svim zemljama. Hoće on da nam kaže?“ To je taj narativ.
Zaista je tužno da mi ne možemo da očekujemo da bilo ko pomogne građaninu Republike Srbije, da zaboravimo njegovo ime i da zaboravimo to čime se on bavi.
RSE: Ali ovde ipak govorimo o novinaru, koji je stavljen na nekakvu ’crnu listu’?
Radojević: Tako je, i onemogućen mu je posao. On sutra, kada bi hteo da ide u Kinu na primer, jer ima neki važni izvor tamo, pošto radi neku priču, mislite li da bi se usudio da ode? Ne bi, zato što ne zna šta će mu se tamo desiti.
RSE: Stevan Dojčinović nikada nije saznao ni zbog čega je sprečen da uđe u Rusiju 2015. godine.
Radojević: Tako je, nikada nije saznao. Iz Rusije, kada je deportovan, rečeno je da je deportovan zato što je „pretnja po nacionalnu bezbednost i javno zdravlje“.
Sada je dobio dokument iz Abu Dabija, odnosno dat mu je na aerodromu tamo, u kojem piše da je on na ’crnoj listi’, ali je razlog deportacije tajna. Sigurna sam da nikada nećemo saznati, ne samo zbog toga što se naša zemlja neće mnogo interesovati za taj slučaj, već i zbog toga što je poznato koliko su bliskoistočne zemlje zatvorene, odnosno njihove institucije.
Pitanja bez odgovora
RSE: Od Ministarstva spoljnih poslova smo čuli da je preko ambasade u Abu Dabiju zatražena informacija o razlozima zadržavanja Dojčinovića, ali se u istom saopštenju govori i o diskrecionom pravu država da onemoguće ulazak stranim državljanima. Ovde međutim pričamo o novinaru koji je na nekakvoj ’crnoj listi’. Da li bi državu trebalo da interesuje zašto je novinar, njen državljanin, na nekakvoj ’crnoj listi’ i o kakvoj se to ’crnoj listi’ radi?
Radojević: Sigurna sam da je Ministarstvo to samo forme radi zatražilo. Kada se Stevan vratio, mi smo prvi put objavili vest da je on tamo zadržan. Javnost je reagovala, odnosno naše kolege i vi. Hvala vam na tome jer da nije bilo tog pritiska medija, i naših kolega novinara, sigurna sam da niko ni na kakav način ne bi reagovao, a apsolutno bi trebalo da se zna zašto je neki novinar naše zemlje nađen na crnoj listi.
Ja sam sigurna sam da smo mi svi na nekakvim "crnim listama". Tu govorim i o KRIKU, i o CINS-u, i o BIRN-u, i o Istinomeru, i o Insajderu, o Radio Slobodnoj Evropi, Al Jazeeri, N1... da smo svi smo mi na nekakvim crnim listama PR službi naših državnih institucija. Njima nisu strane te ’crne liste’.
To kažem zato što mi, kada pošaljemo gradu Beogradu pitanja, bilo kakva, normalna pitanja koja se tiču njihovog rada - na šta troše novac, gde je bio gradonačelnik, šta je radio, da nam objasne neke njihove odluke - nikada ne dobijemo odgovor. Da li smo ikada pozvani na neku konferenciju za štampu? Nikada.
Ja se izvinjavam što pravim ovoliku digresiju, ali hoću da kažem da te "crne liste" nisu strane ovim našim političarima, da su oni navikli na njih. Samo očekujem trenutak da se oni pridruže tim ’crnim zemljama’ za prava slobode medija, poput Rusije ili Saudijske Arabije, pa da zabranjuju ulazak u Srbiju nekim stranim novinarima, našim kolegama. Nisam sigurna da smo mi daleko od toga.
Najviše laži u medijima sa najviše čitalaca
RSE: Godina se bliži kraju. Ko su, po analizi Raskrikavanja, ove godine bili "šampioni" lažnih vesti?
Radojević: Bojim se da se šampioni nisu promenili. Kao što je to bilo i ranijih godina, naročito od kada Raskrikavanje prati produkciju, odnosno hiperprodukciju lažnih vesti. Šampioni u laganju su "mejnstrim" mediji, oni mediji koji su najčitaniji. Tu je nažalost, u slučaju Srbije, reč o tabloidima: Alo, Informer, Srpski telegraf i Kurir.
Što se tiče televizije, to su TV Pink i Studio B, koji se tu posebno ističe u hiperprodukciji lažnih vesti i stvaranju ’paralelne stvarnosti’ i narativa kojim se njihovi gledaoci uveravaju da je samo ono što uradi vladajući režim zapravo dobro, a da je sve ono što izgovore neki opozicioni lideri, nešto najstrašnije što bi Srbiju moglo da zadesi.
Rekla bih i da su negde barabar sa tabloidima, podjednako krivi i šampioni, ne možda u stvaranju lažnih vesti, ali u ćutanju o onome šta se događa u Srbiji zaista, javni servisi. Ja više ne bih mogla nazvati javnim servisom ni RTS (Radio televiziju Srbije), ni Radio-televiziju Vojvodine (RTV). To nisu javni servisi, to su servisi vlasti, servisi države. I oni su to i sami, u nekoliko navrata priznali, u poslednjih nekoliko intervjua njihovih čelnih ljudi.
RSE: Pominjete javne servise koji su su mesta gde bi poverenje trebalo da bude najveće
Radojević: U njih bi poverenje trebalo da bude najveće, ali se takav narativ stvara već godinama. Ako bolje razmislimo, nikada taj RTS, čak ni u neko zlatno doba, posle 2000. godine, nije bio mediji kakav građani Srbije zaslužuju, ni Radio-televizija Vojvodine. Možda ću sada neke ljude, koji su tamo radili i stvarali svoje karijere uvrediti, ali moramo se pogledati u ogledalo. To se nikada nije desilo.
RTS je težio da liči na državu, da prenosi samo ono što govore predstavnici vlasti i da ne uzima u obzir neke druge nalaze, da li su to nevladine organizacije ili nezavisni istraživački portali, da li su to obični građani. Kada ste na toj televiziji videli običnog čoveka koji će reći da mu je skupa pašteta, da mu je skupo da kupi hleb "Sava" od 40 RSD, da mu je skupo da plaća račune? Nikada.
Od 19:30 do 20:15 (vreme centralnog Dnevnika RTS, dod. aut.), na Radio televiziji Srbije tog običnog čoveka ne možete da vidite. U prvih 15 minuta vidite samo (predsednika Srbije i lidera SNS) Aleksandra Vučića i njegove ministre. Posle se priča malo o ekonomiji i o tome kako nam nikada nije bilo bolje.
RSE: Prošle godine, na naslovnicama samo tri tabloida, po vašem istraživanju, bilo je čak 700 lažnih vesti. To znači dve lažne vesti dnevno. Kakva je situacija ove godine?
Radojević: Nisam stigla da završim statistiku za celu ovu godinu, ali smo moja koleginica Marija Vučić i ja uradile statistiku za prvih šest meseci ove godine. To smo objavili u julu. Tada je bilo 400 lažnih vesti, u četiri tabloida.
Samo da napomenem da mi tu nismo brojali vesti iz šou-biznisa, koje se pojavljuju na naslovnim stranicama, niti o ubistvu (pevačice) Jelene Marjanović. Nismo, jer nemamo dovoljno kapaciteta da to proverimo i nismo hteli da dovodimo u zabludu naše čitaoce i ljude koje nam veruju. Sva je prilika, da će i na kraju ove godine, kada prebrojimo i drugi deo godine, situacija biti ista. Ništa se tu nije promenilo.
NATO uvek neprijatelj, Putin uvek prijatelj, Tramp negde između
RSE: Na kojim temama se najviše dezinformiše? Gde ima najviše manipulacije, laži, neistina?
Radojević: Tabloidi u svetu sa generalno malo bave politikom. Tabloidi u Britaniji se bave (premijerom, dod. aut.) Borisom Džonsonom, da li ima ljubavnicu, sa kim je sada, ko mu je nova asistentkinja... Naši tabloidi se isključivo bave politikom, tako da je to tema o kojoj se najviše laže.
Ove godine, zbog protesta koji se održavaju, u živi interesovanju tabloida su bili opozicioni lideri. Svaki drugi dan se pojavljuju. I (predsednik SAD, Donald) Tramp je na njihovim naslovnim stranicama. Svaki treći dan se pojavljuje Putin, kao spasilac Srbije i kao neko ko će da nam pomogne u rešavanju pitanja Kosova. Tramp nam malo pomogne, pa malo neće da nam pomogne, malo sprema pakleni plan, pa onda ne sprema.
RSE: Odnos prema Trampu se menjao tokom godine?
Radojević: Da, prema njemu se menja stalno. NATO je stalni neprijatelj, Rusija je stalni prijatelj, ali Tramp je tu negde između. Tramp je izdajica jer nam nije pomogao prve četiri godine i nije nam dao Kosovo, kao što je obećao. To su sve laganja.
Možda smo ove godine malo manje mogli da vidimo državnih udara. U 2018. godini smo svakog meseca mogli da pročitamo u Informeru i Alo-u da se Vučiću sprema neki atentat, da svi hoće da ga ubiju, da mu skinu glavu. Ove godine je bilo manje toga zbog toga što su svu svoju negativnu energiju usmeravali na opozicione lidere.
Kako je Putin uticao na zdravstveno stanje nacije?
RSE: Koju biste laž izdvojili kao laž godine?
Radojević: Laž koju je plasirao portal Telegraf. (Predsednik Rusije) Vladimir Putin je bio 17. januara u poseti Beogradu, u Srbiji. Oni su 18. januara pisali da je Hitna pomoć u Beogradu primila mnogo manje poziva od građana Beograda zbog toga što su se "osećali sigurnije kada je Putin bio tu". Bilo je mnogo manje srčanih problema, nije im bio visok pritisak i slično.
To je bio toliko bizaran tekst. Ne znate ni kako da to proverite. Rekla sam Mariji (Vučić, novinarki) da pozovemo Hitnu pomoć i da ih pitamo da li je istina da su primali mnogo manje poziva. Kada smo pozvali lekare, oni su se smejali i rekli da to apsolutno nije istina. Poslali su nam statistiku u kojoj se tačno vidi da je to izjednačeno i da je u proseku oko 100 poziva dnevno. Kada smo ih pitali, da li možemo da ih citiramo, uz njihova imena, na to nisu pristali.
To je još jedna bizarnost - smejemo se, ne verujemo u lažne vesti, ali kada hoćemo da kažemo da je to lažna vest, da je to glupost, da je izmišljeno, mi ne smemo da kažemo svoje ime i prezime, iako iza nas stoji ozbiljna karijera, ozbiljna diploma i ozbiljan integritet. Sedam godina, nakon dolaska SNS na vlast, nažalost to je tako.
Lažne vesti urušavaju poverenje u medije
RSE: Kakve su posledice organizovanog laganja, namerno plasirani lažnih vesti?
Radojević: Mnogo razmišljam o tome. Koliko god pričate o tome da su neki mediji lažni, upadate u rizik da građane ugurate u potpuno nepoverenje u medije. Nije stvar u tome. Stvar je u tome da kažete građanima da moraju da prepoznaju ko ih laže, a ko ne.
I, eto, to je zapravo rizik, dakle da se to poverenje u medije potpuno izgubi, što na kraju ne znači mnogo nikome, jer su mediji ključ. To Aleksandar Vučić vidi i to bi trebalo tako da vidimo i mi.
'Vlasti ignorišu kritike EU'
RSE: U poslednjem izveštaju Evropske komisije se izražava zabrinutost zbog napada na novinare i zbog uticaja na medije u Srbiji. Ističu se pre svega finansijski pritisci i nasilje. Ovo nije prvi put da iz Evrope stigne takva kritika, ali nije bilo promena. Istovremeno, u konkretnom slučaju, u slučaju ovog izveštaja, nemamo nikakvu reakciju.
Radojević: Oni potpuno ignorišu bilo šta što EU, koliko toliko diplomatskim rečnikom, njima kaže. Apsolutno ih nije briga. Evo i sada, u kontekstu tih dijaloga i dogovora, gde participira i EU, posredstvom nekih njihovih zvaničnika, mi vidimo potpuno odsustvo želje da se tu do nekakvog pravog napretka dođe. Učestvuju u tom dijalogu samo zbog toga da neko ne bi rekao da vlast opstruiše napredak i izlazak na sledeće izbore, već da mogu da kažu da to čini opozicija, koja bojkotuje, kako izbore, tako i taj dijalog.
EU je dozvolila da ih naši zvaničnici ignorišu. Ništa ni oni ne rade po tom pitanju, nikakve packe oni ne dobijaju. Oni dođu ovde, pričaju malo sa nama, pitaju kako nam je. To na svakih šest meseci. Kažu da znaju da nam je teško. Onda odu u Predsedništvo ili u Vladu Republike Srbije, pričaju sa njima i kažu da moraju malo da popuste. Vučić izvuče naslovne strane tabloida, gde se pišu gadosti o njemu, pa kaže - Ovo je sloboda medija. Tako se to vrti u krug. Ništa ne očekujem.
- Novi izveštaj Evropske komisije, stare boljke Srbije
- EK: Srbija napredovala u zakonodavnoj i institucionalnoj reformi, neke oblasti još krši
'Naterani smo da branimo osnovna prava'
Jedini ko može da pomogne medijima smo mi sami, jer nam na čelu tih "mejnstrim" medija, tih televizija, koje zapravo kreiraju javno mnjenje, poput RTS-a, trebaju ljudi od integriteta, ljudi koji su odgovorni prema sebi i prema građanima, prema javnom interesu, a ne poltroni koji su odgovorni samo prema vladajućem režimu.
Mi smo naterani da branimo osnovna ljudska prava, vladavinu prava, institucije jer su one napadnute, oni ne rade svoj posao. Mene briga i za (lidera opozicione Stranke slobode i pravde, Dragana) Đilasa i za (predsednika opštine Stari grad, opozicionog političara Marka) Bastaća, naročito za njih, i za Vučića i za neke druge ljude. Ne treba to da nas zanima. Treba da nas zanimaju javni tužioci, vođe policije, narednici... Oni su ti koji moraju da ovu zemlju čine boljom.
Mediji su ključ. Mi jedini sami sebi možemo da pomognemo.
(Predsednica Vlade Srbije) Ana Brnabić je istrenirana da relativizuje sve što se u izveštaju Evropske komisije nađe. Tako će biti i ubuduće. Ništa me to ne iznenađuje, da nema nikakvih reakcija.
Prošle godine, samo što nisu zapalili novinara (Milana Jovanovića), samo što ga nisu ubili. Čovek ima 70 godina. U sred noći mu je neko bacio Molotovljeve koktele na kuću. On i žena su jedva izvukli žive glave. U januaru prošle godine su ubili čoveka na tlu Evrope, mislim na političko ubistvo Olivera Ivanovića, i ništa.
RSE: Kako, po vašem mišljenju, stvarnost izgleda nekome ko se ne informiše preko društvenih mreža i ko nema pristup malobrojnim medijima koji se trude da rade slobodno?
Radojević: Kada odem u jedno selo pored Čačka, oni mi kažu – "jao, ćuti, kako da ne glasam za ove, pa uzeće mi penziju, ostaću bez penzije". To je taj narativ - ukoliko budete izabrali Đilasa ili nekog drugog, ostaćete i bez penzije, sve će da vam uzmu, sve će da vam pokradu. A zapravo, ko je uzeo penziju 2014. godine? Uzeo je Vučić. Tako da je njihova stvarnost stvarno sumorna, ali oni veruju u to što pročitaju. To je sve strah.
- Protest penzionera u Beogradu: Vratite nam naše penzije
- Pismo zahvalnosti penzionerima u stranačkoj koverti
Bez obzira na sve to, sigurna sam da će, koliko god se ova vlast trudila i koliko god Vučić pričao da će on biti zapamćen po gradnji puteva i ne znam čemu, ostati upamćen po zatočeništvu u koje je stavio i medije i druge institucije.
Facebook Forum