Gradonačelnici Bratislave, Budimpešte, Praga i Varšave udružili su se u savez "slobodnih gradova" koji se zalažu za toleranciju, demokratiju i zelenu politiku, nasuprot neliberalnom trendu u njihovim državama koje često zajedno nastupaju protiv Brisela po pitanjima imigracija ili vladavine prava, pišu svetski mediji.
Otpor nacionalističkim vladama
Gradonačelnici četiri istočnoevropske prestonice su formirali "pakt slobodnih gradova" kao enklavu otpora nacionalističkim centralnim vladama koje su preoblikovale istočno krilo Evropske unije gde su tri decenije posle pada Gvozdene zavese ugrožene demokratske norme, ukazuje Blumberg (Bloomberg).
Liberalni gradonačelnici Budimpešte, Bratislave, Praga i Varšave su u ponedeljak u mađarskoj prestonici potpisali sporazum o zaštiti zajedničkih vrednosti, uključujući "slobodu, ljudsko dostojanstvo, demokratiju, ravnopravnost, vladavinu prava, socijalnu pravdu, toleranciju i kulturnu raznovrsnost".
Dogovor je, kako navodi Blumberg, simbolično potpisan u prostoru Centralnoevropskog univerziteta koji je bio primoran da u Beč izmesti većinu svojih programa pošto je vlada premijera Viktora Orbana pooštrila pravila o akreditaciji univerziteta posle javne kampanje protiv osnivača te visoke škole Džordža Sorosa (George).
Gradonačelnici Bratislave, Budimpešte, Praga i Varšave su poručili da je njihov pakt otvoren i za druge gradove koji dele njihove vrednosti.
Zahtev Briselu za direktno finansiranje
Čelnici prestonica Višegradske četvorke pozvali su Evropsku uniju da zaobiđe nacionalne vlade koje se s prezirom odnose prema demokratskim standardima i da direktno sarađuju s gradskim vlastima koja mogu ostvariti "čuda" u oblastima kao što su klimatska promene, ističe Rojters (Reuters).
Osnivajući novu alijansu s ciljem da se obezbedi direktno finansiranje iz EU, gradonačelnici Varšave, Budimpešte, Praga i Bratislave su rekli da mogu koristiti novac efikasnije od centralnih vlada kojima većinom dominiraju evroskeptični nacionalisti.
EU je poslednjih godina optuživala zemlje Višegradske četvorke da podrivaju vladavinu prava, a neke članice Unije traže da dodela sredstava iz fondova EU za infrastrukturu i druge projekte treba da zavisi od poštovanja demokratskih standarda i vladavine prava, ukazuje Rojters.
Gradonačelnici su rekli da njihovi gradovi – svi u rukama stranaka i političara koji nisu u nacionalnim vladama – ne treba da trpe zbog politika za koje nisu odgovorni, dodaje Rojters. Oni su rekli da populističke vlade često koriste fondove EU da utvrde svoje položaje i obogate prijatelje, zbog čega razvojnu pomoć treba direktno usmeriti gradovima u kojima su najskoncentrisaniji socijalni i ekološki problemi.
"Pitanje je da li Evropa može izaći iz svoje senke i direktno sprovoditi projekte", rekao je gradonačelnik Budimpešte Gergelji Karačonji (Gergely Karácsony) i dodao da "gradovi mogu napraviti čuda u oblastima klimatskih promena i inovacija". Gradonačelnik Varšave Rafal Trzaskovski (Rafal Trzaskowski) je rekao da gradovi nesrazmerno doprinose privredama zemalja, ali da imaju i preveliki karbonski otisak. "Vlade koje uzimaju novac od gradova iz političkih razloga štete celom regionu", rekao je on.
Podela urbano-ruralno
Lideri Višegradske četvorke, koji su se udružili protiv Brisela po pitanju imigracija, klimatskih promena i vladavine prava, sada se suočavaju s novom vrstom opozicije iznutra, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Na sastanku lidera EU prošle nedelje, Poljska, Mađarska i Češka su bili protiv planova predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen (von der Leyen) za karbonsku neutralnost do 2050. Zbog podrivanja vladavine prava protiv Poljske i Mađarske je pokrenuta procedura u Briselu zbog koje bi mogle ostati bez prava glasa u EU, ali su dve zemlje obećale da će uložiti veto na sankcije koje bi pogodile drugu.
Uz to, Mađarska i Češka su pod pažnjom zbog potencijalne zloupotrebe fondova EU i mađarska vlada je zbog lošeg upravljanja pristala da vrati 1,5 milijardi evra u EU ili 10 odsto sredstava koje je dobila za period od 2014. do 2020. Češki premijer Andrej Babiš je pod pritiskom posle medijskih izveštaja da Evropska komisija želi da zemlja vrati evropske subvencije pošto je revizija zaključila da postoji mogući sukob interesa.
Potpisnici "pakta slobodnih gradova" založili su se da zajedno rade u odbrani proevropskog urbanog biračkog tela nasuprot socijalno konzervativnih nacionalnih vlada, kao i za odbranu zelene politike, ističe britanski list.
Njihova inicijativa, ukazuje Fajnenšl tajms na ocene analitičara, mogla bi da pomogne promeni imidža četiri zemlje, ali bi takođe mogla da pojača unutrašnje podele urbano-ruralno, što može odmoći njihovim strankama na nacionalnom nivou.
'Ostrva u iliberalnoj oluji'
Mađarski premijer Orban promoviše centralnu Evropu kao bastion tradicionalnih i konzervativnih vrednosti, ali novi pakt prestonica deluje da ide nasuprot te tendencije, ocenjuje agencija Frans pres (Agence France Presse), ukazujući da su sva četiri gradonačelnika uprkos nacionalnom trendu pobedili na izborima u svojim gradovima.
Rafal Trzaskovski je 2018. u Varšavi pobedio rivala iz vladajuće partije Pravo i pravda. Bratislavu vodi Matuš Vilo (Villo), arhitekta i vođa popularnog rok benda, koji je kao nezavisni kandidat pobedio u novembru 2018. Istog meseca Zdenek Hrib iz Piratske partije je izabran za gradonačelnika Praga.
Njima se u oktobru pridružio predstavnik zelenih Karačonji koji je pobedio kandidata kojeg je podržavao Orban, što je prvi izborni poraz mađarskog premijera otkad je došao na vlast 2010, ukazuje AFP.
Nasuprot vlada Višegradske četvorke koja poslednjih godina deluje kao neliberalna grupa solidarnosti koja se zajedno suočava s pretnjama i ukorima iz Brisela, ujedinili su se potpisnici "pakt slobodnih gradova" kao "ostrva u neliberalnoj oluji", piše londonski Gardijan (The Guardian).
"Naši glasovi više ne mogu biti ućutkivani, ni kod kuće ni u Evropi. Ako jedan od nas bude utišan, ostali će za njega podići svoj glas", rekao je na ceremoniji potpisivanja gradonačelnik Budimpešte, dok je gradonačelnik Praga poručio da zajedno mogu biti jači. "Ako ne budemo uspeli, to će značiti novi talas populizma koji će davati proste i pogrešne odgovore na probleme", rekao je Hrib.
Orban je više puta govorio o blistavoj budućnosti integrisane centralne Evrope. Međutim, vizija "neliberalne demokratije" koju gaje Orban i neki drugi političari u regionu, ističe Gardijan, zasnovana je na posebnom tumačenju "hrišćanskih vrednosti". Vlade koriste polarizujuću retoriku da poseju strah od imigranata i manjina, a LGBT zajednice u regionu, posebno i Poljskoj, mete su desničarskih kampanja.
Nasuprot nacionalnim vladama, četiri gradonačelnika su rekla da podržavaju toleranciju i raznovrsnost. "Naši gradovi će ostati otvoreni, progresivni, tolerantni i najvažnije evropski", rekao gradonačelnik Varšava Trzaskovski.
Ipak, Orbanova stranka Fides i dalje ima veliku podršku u ostatku Mađarske, dok je poljska vladajuća partija Pravo i pravda osigurala drugi mandat u oktobru, podvlači Gardijan i ističe da nije jasno da li su opozicioni političari u regionu našli način da pobede izvan velikih gradova. Štaviše, to može poslužiti da se poveća podela između gradskih elita i ostatka zemlje, koju često koriste populističke vlade, zaključuje list.