Jedan značajan sporazum iz hladnog rata o oružju je propao. Drugi, koji ima za cilj razvijanje poverenje između SAD, Rusije i drugih zemalja, pod velikim je pritiskom. Vašington i Moskva modernizuju svoje arsenale, praveći novo i naprednije oružje, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Sjedinjene Američke Države i Rusija su, po većini procena, na ivici nove trke u naoružanju, ako već nisu u njoj.
Prošlog meseca se, međutim, dogodilo nešto neobično: inspektori SAD su otputovali u Rusiju da ispitaju novi projektil za koji Moskva tvrdi da je superbrz. Demonstracija je "imala za cilj da olakša napore da se osiguraju održivost i efikasnost Novog START-a", [START - Sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja] saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Taj potez je naveo stručnjake koji prate kontrolu naoružanja da se pitaju da li, uprkos zatrovanim odnosima, Moskva i Vašington zapravo mogu naći način da produže najveći – i poslednji – značajni sporazum o oružju koji ograničava vlasnike dva najveća nuklearna arsenala na svetu.
Dmitrij Stefanovič, istraživač u Ruskom savetu za međunarodne odnose, rekao je da je ta inspekcija oružja, koje su ruski vojni konstruktori nazvali "Avangard", bila demonstracija želje Moskve da produži Novi START.
"To je više kao ponuda: Vidite, daćemo (vam) transparentnost kod nekog novog oružja i verovatno još više u budućnosti, ali moramo da produžimo sporazum da bi to funkcionisalo", rekao je on za RSE. "I očekujemo isto od vas, kada vaša modernizacija strateškog oružja donese plodove".
Veliki arsenali
Novi START, koji su 2010. potpisali predsednici Barak Obama (Barack) i Dmitrij Medvedev, limitira nuklearne arsenala SAD i Rusije ograničavanjem broja sistema za isporuku – bombardera dugog dometa, projektila sa zemlje i projektila s podmornica – kao i razmeštenih bojevih glava.
Prema podacima Stejt departmenta, Rusija je 1. septembra imala 513 razmeštenih strateških lansera sa 1.426 bojevih glava. Prema tim podacima, SAD su postavile 668 strateških lansera sa 1.376 bojevih glava.
Uzevši zajedno, dva arsenala su veća od kombinovanih arsenala drugih šest država koje zvanično imaju nuklearno oružje, navela je Federacija američkih naučnika, istraživačka organizacija iz Vašingtona. To ne uključuje nedeklarisane nuklearne države: Izrael i Severnu Koreju.
Sporazum ističe u februaru 2021. godine, mada odredbe omogućavaju da se produži pet godina, ako se obe strane saglase.
S nešto više od godinu dana do isteka, neizvesno je da li će se to dogoditi. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) poslao je mešovite signale o svojim namerama za Novi START, dok je stavio do znanja da bi voleo sporazum koji takođe ograničava nuklearne arsenale drugih zemalja, posebno Kine.
Na konferenciji za novinare u Londonu s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) 3. decembra, Tramp je kazao da je s Putinom razgovarao o tom pitanju.
"Takođe, u pogledu nuklearnog oružja, razgovarao sam s predsednikom Putinom, komunicirao sam s njim", rekao je Tramp. "On prilično želi, a takođe i mi, da se napravi neka vrsta sporazum o nuklearnom oružju koji bi verovatno onda uključio Kinu u nekom trenutku, a i vas, uzgred budi rečeno. Ali će uključiti Kinu i neke druge zemlje".
Ranije ove godine, Sjedinjene Američke Države su se povukle iz drugog ključnog sporazuma o kontroli naoružanja – Sporazuma o nuklearnim projektilima srednjeg dometa (INF) – pošto su godinama optuživale Rusiju da razvija, a onda i da razmešta oružje koje krši taj sporazum.
U okviru tog povlačenja, SAD su krenule da testiraju svoje projektile koji bi takođe kršili sporazum INF. Kongres je 2018. godine odobrio 48 miliona dolara za razvoj takvog oružja, a prošle nedelje, 12. decembra, Pentagon je isprobao takve balističke projektile.
Ipak, novi zakon o odbrambenoj politici koji je dan ranije usvojio Kongres uz dvostranačku podršku zabranjuje Trampovoj administraciji da pravi takve projektile.
Saveznici Vašingtona u Evropi su uglavnom podržavali SAD u sporu oko INF-a, iako je nekoliko njih izrazilo određene strahove da bi mogli biti meta ruskog naoružanja.
"Posle odluke da se okonča INF sporazum, moramo da napravimo nešto novo. Zato što je sada opasno za Nemačku, Francusku i mnoge evropske zemlje da imaju nove projektile koji dolaze iz Rusije, da budemo izloženi", rekao je Makron na konferenciji za novinare s Trampom u Londonu.
Rusija je u međuvremenu naznačila da je otvorena za produženje Novog START-a i sugerisala da će, ako se to ne desi, SAD biti krive.
"Rusija je spremna da odmah, što je pre moguće, do kraj ove godine, bez preduslova, produži Novi START", rekao je Putin 5. decembra na sastanku s visokim vojnim zvaničnicima i predstavnicima odbrambene industrije. "Da ne bude daljih (pogrešnih tumačenja) naše pozicije, kažem to sada zvanično".
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je ponovio tu izjavu 11. decembra tokom posete Vašingtonu, gde se sastao s Trampom.
"Rusija je ponovo potvrdila svoju ponudu da donese odluku o produžetku tog sporazuma. Predsednik Putin je izrazio tu poziciju, ponovo je potvrđujući u govoru u javnosti", rekao je on.
Novo nuklearno oružje
Dok su Putin i drugi ruski zvaničnici naznačili želju da produže Novi START, ruski konstruktori oružja su napredovali u razvoju sofisticiranih novih oružanih sistema.
"Mislim da je Kremlj zaista zainteresovan za produženje Novog START-a, ali trenutno koristi spoticanje Trampove administracije po tom pitanju", rekao je za RSE Hans Kristensen, dugogodišnji stručnjak za nuklearno oružje u Federaciji američkih naučnika.
"Putin potpuno koristi Trampovu nesposobnost da prihvati nešto što je Obama potpisao igrajući dobrog momaka", rekao je Kristensen. "Radeći to, Kremlj nastoji da kapitalizuje Trampovo povlačenje iz INF-a i protivljenje Novom START-u kao način da predstavi Rusiju kao dobrog momka, a SAD kao pretnju međunarodnoj bezbednosti".
Jedna od glavnih tačaka za SAD je zahtev da se novo rusko oružje uključi u nastavak sporazuma.
Novi sistemi koji mogu nositi nuklearne bojeve glave za koje je Vašington zabrinut uključuju balistički projektil koji se lansira iz vazduha poznat kao "Kinžal"; torpedo na nuklearni pogon "Posejdon"; krstareću raketu na nuklearni pogon poznatu kao "Burevestnik" i "Avangard" za koji se Putin javno hvalio u svom govoru o stanju nacije u martu 2018.
Taj sistem, koji može nositi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave, napravljen je da bude lansiran s interkontinentalnog projektila i da leti do svoje mete hipersoničnom brzinom.
Inspektori SAD su 24. novembra ispitali "Avangard", prema pravilima postavljenim Novim START-om. Inspekciju, formalno poznatu kao izložba, potvrdio je Stejt department u izjavi za RSE.
"Rusija je organizovala izložbu po Novom START sporazumu", rekao je portparol. "SAD su iskoristile svoje pravo po sporazumu da učestvuju na izložbi. I SAD i Rusija nastavljaju sprovođenje sporazuma. Ne možemo govoriti o detaljima imajući u vidu poverljivu prirodu izložbe".
Dok je Bela kuća slala mešovite signale o svojoj zainteresovanosti za produženje Novog START-a, drugi vojni i civilni zvaničnici su iznosili snažnije argumente o njegovoj potrebi.
Najviši američki komandanti su izrazili podršku odredbi o inspekcijama Novog START-a, navodeći da bi obaveštajne službe SAD izgubile pristup dragocenim informacijama koje sakupljaju u inspekcijama.
Sporazum je "obezbedio dragoceni uvid u ruske, u ovom slučaju, kapacitete", rekao je komandant američkih nuklearnih snaga, admiral Čarls Ričard (Charles Richard) na saslušaju u Senatu u oktobru. "Daje nam osećaj njihove veličine, kapaciteta, sposobnosti".
Ali sporazum "ne pokriva velike kategorije oružja koje nije ograničeno sporazumom", dodao je on. "To je samo na Rusiji i oni razvijaju nove sisteme".
Na drugom saslušanju u Senatu početkom decembra, Kristofer Ford (Christopher), pomoćnik državnog sekretara za neširenje nuklearnog oružja, izneo je mešovitu procenu kako se Rusija pridržava sporazuma.
"Procenjujemo da Rusija i dalje ispunjava svoje obaveza iz Novog START-a, ali njeno ponašanje u vezi s većinom drugih sporazuma o kontroli oružja – i ne samo zlosrećnog sporazuma INF – nije ništa drugo do užasno", rekao je Ford.
Dejvid Tračtenberg (David Trachtenberg), koji je u julu 2019. otišao s mesta podsekretara za odbranu, rekao je da pravila za inspekcije Novog START-a nisu dobra kao ona iz prethodnih sporazuma. On je ponovio Fordovu tvrdnju da Moskva "selektivno ispunjava" neke sporazume.
"Umesto produženja Novog START-a pod izgovorom da je bolji nego ništa, možda je vreme da se razmotri novo pregovaranje sporazuma koji bi zaista služio američkim odbrambenim interesima", naveo je on komentaru u časopis Ril klir difens (Real Clear Defense). "Kontrola naoružanja nije cilj sam za sebe... Novi START ne bi trebalo gledati izdvojeno od opšteg ponašanja Rusije u kontroli naoružanje i aktivnostima s nuklearnim oružjem".
Poverenje, ali verifikovano
Tračtenbergov argument o manjku poverenja u Rusiju je jedan od osnovnih razloga što je INF propao, kažu stručnjaci: nemogućnost da se potpuno verifikuju ili opovrgnu tvrdnje SAD o ruskim projektilima koji su navodno kršili sporazuma.
Kad je taj spor kulminirao 2017. godine, zvaničnici SAD su ruskim kolegama izneli dokaze da podrže svoje tvrdnje i sugerisali da im bude omogućeno da ispituju sporni projektil.
Rusija je isprva odbila da čak prizna postojanje tog projektila: "Kako možete verifikovati nešto što ne postoji?", rekao je za RSE jedan američki zvaničnik pokušavajući da objasni rusku poziciju.
Kada je Rusija potvrdila postojanje projektila, tvrdila je da se projektil saglasan sa sporazumom, pa da nema potrebe za američke inspekcije.
Sudbina drugog verifikacionog sporazuma Otvorena neba (Open Skies) dovedena je u pitanje zbog posredno povezanih razloga.
Dogovor dozvoljava zemljama članicama da izvode letove nad teritorijama drugih za osmatranje stvari poput vojnih baza ili razmeštenih jedinica. Neki američki zvaničnici i nekoliko istaknutih republikanca su optužili Rusiju da izvodi nelegalne nadlete, a da blokira slične letove nad strateškom ruskom teritorijom.
Trampova administracija je u septembru naznačila da se priprema za povlačenje iz tog sporazuma, ali su analitičari u Vašingtonu rekli za RSE da je odložena konačan odluka o povlačenju.
Godišnji budžet za odbrambenu politiku SAD naložio je administraciji da poslanike obavesti 120 dana ranije ako namerava da se povuče iz Otvorenih neba ili Novog START-a.