Sastanak između predsednika pokreta Samoopredeljenje Albina Kurtija i prvog čoveka Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ise Mustafe održan je u sredu (11. decembar) i nije rezultovao konkretnim dogovorom.
Besian Mustafa iz DSK saopštio je nakon sastanka da su se dva lidera složila da intenziviraju sastanke narednih dana do postizanja konačnog dogovora.
Kako je dodao, sledeći sastanak održaće se, ako ne u četvrtak (12. decembar), onda u petak (13. decembar).
Pokret Samoopredeljenje i DSK pokušavaju da reše preostalo sporno pitanje za dogovor o formiranju vlasti nakon izbora – pozicija budućeg kosovskog predsednika, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE).
Dok DSK insistira da u okviru sporazuma o formiranju nove vlasti bude predviđen i izbor predsednika Kosova, Pokret Samoopredeljenje želi da se o tome odlučuje kada aktuelnom predsedniku Hašimu Tačiju istekne mandat 2021. godine. Prema Ustavu, predsednika bira Skupština Kosova dvotrećinskom većinom.
Erzen Vraniqi iz Pokreta Samoopredeljenje izjavio je za RSE da se "očekuje još jedan sastanak predsednika dve partije, Albina Kurtija i Ise Mustafe, i da se nada da će doći do konstruktivnog sporazuma". Ova partija, međutim, ne želi da pregovara o poziciji predsednika sada, i po cenu novih izbora na Kosovu.
Dogovoreno sve ostalo
Sve do potvrđivanja konačnih rezultata sa prevremenih, parlamentarnih izbora 6. oktobra, prvorangirani Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova tvrdili su da su postigli saglasnost po svim pitanjima vladajućeg programa i da se postizanje konačnog sporazuma može očekivati odmah nakon potvrđivanja izbornih rezultata. Dogovora o zajedničkoj vladi, međutim, još nema, iako je Centralna izborna komisija potvrdila izborni rezultat.
Dve partije su se, tvrde, složile 100 odsto po pitanju vladajućeg programa od preko 30 stranica, kao i oko toga da dobiju po pet ministarstva, a da još preostala dva, kako je i Ustavom predviđeno, pripadnu manjinskim zajednicama na Kosovu.
Pored toga, pozicija premijera pripada pokretu Samoopredeljenje, a predsednika Skupštine bi pripala Demokratskom savezu Kosova. Zapelo je, međutim, na poziciji predsednika Kosova.
Pritisak na Samoopredeljenje
Kosovski analitičar Artan Muhaxhiri navodi da su problemi u pregovorima između Samoopredeljenja i DSK-a bili očekivani, budući da se radi o dvema partijama sa velikim političkim, konceptualnim i ideološkim razlikama, te je zbog toga potrebno više vremena za usaglašavanje njihovih stavova.
On smatra i da početne izjave da postoji potpuna saglasnost o vladajućem programu nisu bile potpuno iskrene, što dokazuje i aktuelna situacija.
"Smatram da je DSK u jednoj komotnijoj situaciji zato što je pritisak građana mnogo veći na Pokret Samoopredeljenje, kao pobednika izbora, koji treba da učini veće kompromise ukoliko želi da vodi buduću vladu Kosova", kaže Muhaxhiri.
"Pozicija predsednika može da bude problem, ali nije nešto što se ne može prevazići zato što se ta pozicija ne kosi sa pozicijom premijera, na koju cilja Kurti. Tako da mislim da i u slučaju da se ta pozicija ustupi DSK-u, politički nema težinu koliko ima premijerska pozicija", dodao je on.
Pozicija predsednika
Novi izbori, naglašava Muhaxhiri, sasvim su nerealni, budući na sve veći pritisak za formiranje Vlade i za okončanje procesa dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom. S druge strane, i izborni rezultat bi u takvom slučaju bio približno jednak.
Za jednu vladu mnogo su važniji program i transparentnost nego rukovodeće pozicije, smatra politolog Ramuš Tahiri. On ocenjuje da je pozicija predsednika trenutno nije ni aktuelna, a ni važna.
"Sada deluje da je predstavljanje vladajućih programa tokom izborne kampanje bilo samo u cilju dobijanja glasova, ali glavni problem izgleda da je raspodela pozicija, i to ne onih za koje su održani izbori, već i ostalih, kao što je pozicija predsednika", smatra on.
Inače, pokret Samoopredeljenje je na izborima 6. oktobra osvojio 29 poslaničkih mandata, a DSK 28. Za formiranje Vlade potreban je 61 poslanički glas u Skupštini Kosova. Podršku Albinu Kurtiju u međuvremenu pružili su i poslanici bošnjačke, turske, romske i aškalijske zajednice.
I Samoopredeljenje i DSK su u prošlom sazivu bili u opoziciji.
Formiranje Skupštine i Vlade
U međuvremenu, sledi konstituisanje Skupštine. Na osnovu Ustava Kosova, Skupština se bira na mandat od četiri godine, počevši od dana konstitutivnog sastanka koji se održava u roku od 30 dana od objave izbornih rezultata.
Predsednik Kosova Hashim Thaci sazvao je prvi sastanak sedmog saziva Skupštine Kosova za 24. decembar u 9 sati ujutru.
Kako je saopšteno iz predsedništva Kosova, predsednik i predsedništvo šestog saziva će u skladu sa zakonodavstvom pripremiti predlog dnevnog reda za prvi sastanak novog saziva Skupštine.
Na osnovu Ustava Kosova, Skupština se bira na mandat od četiri godine.
Skupština iz svojih redova bira predsednika i pet potpredsednika Skupštine, a predsednika Skupštine predlaže najveća parlamentarna grupa.
Što se izbora Vlade tiče, predsednik Kosova nakon konsultacija sa političkim partijama ili koalicijama koje imaju neophodnu skupštinsku većinu za formiranje Vlade, predlaže Skupštini kandidata za premijera. Taj kandidat ima 15 dana od imenovanja da predstavi sastav Vlade Skupštini, u cilju izglasavanja.
Ukoliko sastav ne dobije većinu, predsednik Kosova u roku od 10 dana imenuje drugog kandidata, na osnovu iste procedure. Ukoliko se ni u drugom pokušaju ne izabere Vlada raspisuju se novi izbori.
Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu, nakon ostavke premijera Ramuša Haradinaja zbog poziva Specijalnog suda u Hagu, održani su 6. oktobra.
Facebook Forum