Proterivanje dvoje ruskih diplomata iz ambasade u Nemačkoj posle sumnji da je Moskva povezana s ubistvom bivšeg čečenskog pobunjenika usledilo je u nezgodnom trenutku za odnose Nemačke i Rusije i dok pojedine evropske zemlje nastoje da poboljšaju odnose s Rusijom, ali i produbilo strahove za ubistva u Evropi naručena iz Rusije, pišu svetski mediji.
Proterivanje
Nemačka vlada proterala je dvoje ruskih diplomata iz ambasade u Berlinu, pošto su federalni tužioci preuzeli slučaj ubistva bivšeg čečenskog pobunjenika s gruzijskim državljanstvom zbog sumnji o umešanosti Rusije.
Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je saopštilo da je pribeglo proterivanju dvoje zaposlenih ruske ambasade zato što ruske vlasti, uprkos ponovljenim zahtevima o saradnji, nisu dovoljno učestvovale u istrazi ubistva Zelimhana Hangošvilija.
Hangošvili, koji se borio na strani separatista u ruskoj republici Čečenija, dva puta je upucan u glavu u berlinskom parku Klajner Tirgarten 23. avgusta, posle čega je ubrzo uhapšen ruski državljanin osumnjičen za ubistvo.
Nemački mediji su ranije ove nedelje javili da federalni tužioci preuzimaju slučaj pošto su sakupljeni dokazi da "strana obaveštajna služba" stoji iza ubistva.
Slučaj je već ranije poređen s trovanjem nervnim agensom bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Velikoj Britaniji 2018. godine, za šta je Rusija negirala umešanost kao i u slučaju ubistva bivšeg čečenskog komandanta.
Federalni tužilac je rekao da postoji dovoljno činjeničnih osnova da se sugeriše da je ubistvo izvedeno u ime državnih službi Rusije ili u ime Čečenske Republike koja je deo Ruske Federacije.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je odgovorilo da su proterivanja "neosnovana" i da će Moskva preduzeti uzvratne mere. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao novinarima da ne postoji ozbiljna sumnja o umešanosti ruskih vlasti i da je ne može biti, preneo je Rojters (Reuters). "Kakve to veze ima s ruskim vlastima?", upitao je Peskov.
Navodi o ruskoj umešanosti, ukazuje Rojters, potencijalno bi mogli dodatno oštetiti veze Rusije s Nemačkom i Zapadom koje su napete zbog niza pitanja, među kojima je trovanje Skripalja i njegove ćerke u Velikoj Britaniji prošle godine.
Ubistvo po obrascu
Hangošvili je učestvovao u Drugom čečenskom ratu 1999-2002, protiv ruskih snaga uz komandanta Šamila Basajeva i bio je navodno blizak Aslanu Mashadovu koji je kratko bio predsednik Čečenije. On je pobegao u Nemačku pošto je preživeo pokušaj ubistva u gruzijskoj prestonici 2015. U Nemačkoj je tražio azil koji mu nije bio odobren u trenutku smrti.
Ubistvo Hangošvilija se uklapa u obrazac ubistava čečenskih separatista koji su se borili protiv ruskih snaga, ocenjuje Gardijan (The Guardian) i dodaje da ta ubistva obično nose znake umešanosti ruske države.
Nemački federalni tužilac je, kako ističe britanski list, rekao da je ruska obaveštajna služba klasifikovala Hangošvilija kao člana terorističke organizacije "Kavkaski emirat". Tužilac je takođe rekao da nema naznaka da je ubistvo naložio nedržavni akter i da istraga nije ustanovila lične motive, povezanost s terorizmom ili organizovanim kriminalom.
Osumnjičeni za ubistvo je putovao s pasošem na ime Vadim Sokolov, ali je već 30. avgusta, sedam dana posle ubistva, zajednička istraga nemačkog Špigla (Der Spiegel), ruskog Insajdera i britanske istražne grupe Belingket (Belliingcat) taj pasoš povezala s ruskom obaveštajnom službom GRU.
Mada tada nije ustanovljen pravi identitet osumnjičenog, Belingket je u saopštenju 3. decembra naveo da je osumnjičeni zapravo Vadim Krasikov koji je osumnjičen za ubistvo ruskog biznismena u Moskvi 2013. Dva ubistva su, po navodima Belingeta, u mnogim pogledima slična – ubica je meti prišao na biciklu, pucao pištoljem s male distance i otišao na biciklu.
Belingket je u utorak saopštio da je Rusija izdala međunarodnu poternicu za Krasikovim 2014. godine, da bi je tiho povukla kasnije te godine, kao i da je uklonila njegov dosije iz državne baze.
Drugi detalj koji je izazvao sumnju nemačkih istražitelja, ukazuje Gardijan, bila je radna viza osumnjičenog. On je pre ubistva u Berlinu došao avionom iz Moskve u Pariz s vizom u kojoj se tvrdi da radi kao građevinski inženjer za kompaniju ZAO RUST iz Sankt Peterburga. Istraga nemačkih tužilaca je ustanovila da kompanija pod tim imenom ima jednog zaposlenog i broj faksa povezan s ruskim Ministarstvom odbrane.
Nemačka i Rusija
Diplomatski spor je došao u nezgodno vreme za obe zemlje, budući da se sledeće nedelje očekuje važan samit o Ukrajini na kojem će učestvovati lideri Nemačke, Rusije, Francuske i Ukrajine, ocenjuje BBC.
Reakcija Nemačke na ubistvo istaknutog Čečena u Berlinu kritikovano je kao kilavo i sporo, posebno u poređenju sa snažnim odgovorom britanskih vlasti na slučaj Skripalj, ali je proterivanje ruskih diplomata usledilo posle temeljne istraga, ukazuje kolumnista Blumberga (Bloomberg) Leonid Beršidski.
Odnos Nemačke s Rusijom daje daleko manje prostora za snažan odgovor, imajući u vidu da je Berlin usamljen nasuprot čvrstom protivljenju izgradnji gasovoda Severni tok 2.
S druge strane, ukazuje Beršidski, Nemačka je odgovorna za oko 36.000 Čečena koji su tražili azil u toj zemlji, većinom zakleti neprijatelji ruskog predsednika Vladimira Putina ili Ramzana Kadirova kojeg je postavio na čelo Čečenije.
Nemačka je rešila tu dilemu na "najnemačkiji" način – sledeći pravila i metodičnom istragom, ocenjuje kolumnista Blumberga i dodaje da je utoliko nečuvenije insistiranje Rusije da je slučaj "politizovan", pošto je odmerena reakcija Berlina usledila posle temeljne istrage i strpljivih zahteva za dodatnim informacijama o osumnjičenom na šta Moskva nije odgovarala.
Proterivanje ruskih diplomata je došlo u trenutku kada nekoliko evropskih država pokušava da rebalansira odnos s Rusijom posle nedavne inicijative francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Nemačka nastoji da sačuva privredne veze s Rusijom, pre svega da zaštiti snabdevanje energentima, navodi američki list uz ocenu da je nemačka vlada dosad izbegavala da okrivi Rusiju za ubistvo Hangošvilija.
Slučaj su na početku istraživali lokalni tužioci u Berlinu kao običan zločin, iako je američka vlada tada navela da Rusija stoji iza ubistva. Volstrit džurnal podseća da je u septembru pisao da je vlada SAD tada verovala da je Rusija odgovorna za ubistvo i da su službe SAD podelile svoje obaveštajne podatke o slučaju s nemačkim kolegama.
Zabrinutost za ubistva u Evropi
Saopštenje nemačkih vlasti da je Rusija osumnjičena da stoji iza ubistva u Berlinu, produbila je zabrinutost za ubistva u Evropi naručena iz Rusije, posle prošlogodišnjeg trovanja bivšeg ruskog špijuna Skripalja, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).
Zapadne zemlje su na slučaj Skripalj reagovale proterivanjem više od 100 ruskih diplomata iz svojih zemalja i nemački poslanici, kako ukazuje američki list, pozivaju na sličan evropski odgovor na ubistvo u Berlinu.
Proterivanje špijuna iz ruske ambasade u Berlinu je najozbiljnija mera preduzeta koju je protiv Moskve preduzela neka evropska sila otkada su Velika Britanija i njeni saveznici masovno proterali ruske diplomate zbog napada u Solsberiju, piše londonski Tajms (The Times).
Britanski list ističe da su se takođe pojavili navodi da su zapadne obaveštajne agencije pronašle bazu u francuskim Alpima koju su koristili ruski špijuni za kretanje po Evropi i ulazak u Veliku Britaniju.
Navodi se da je 15 špijuna koji su boravili u toj bazi pripadali elitnoj ruskoj obaveštajnoj agenciji GRU. Među njima su i dvojica agenata koji su optuženi da su pod lažnim imenima Aleksander Petrov i Ruslan Boširov ušli u Veliku Britaniju da otruju Skripalja.