Sudsko veće Višeg suda u Beogradu osudilo je prvostepenom presudom Aleksandra Zdravkovića na 10 godina zatvora za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka pre pet godina, dok je Maja Adrovac oslobođena.
Beko je teško ranjen u novembru 2014. godine kada je upucan ispred porodične kuće na Senjaku u Beogradu.
Milan Beko se nije pojavio na izricanju presude.
U obrazloženju presude navodi se da je Zdravković pokušao da liši života Beka i da je ugrozio život njegovog vozača. Beko je bio pogođen sa tri projektila. Zdravković je osuđen i pored toga što ga niko od neposrednih svedoka nije prepoznao sa stopostotnom sigurnošću, ali je Beko ukazao da bi po građi i konstituciji to mogao biti on. Beko je takođe ukazao da ga je smirenost Zdravkovića u sudnici podsetila na smirenost i hladnokrvnost izvršioca.
Navedeno je i da je na jednoj čauri pronađen Zdravkovićev DNK.
Zbog iskazane bezobzirnosti, hladnokrvnosti i uporosti napadača, kao i zbog postojanja mogućnosti da bi mogao ponovo da pokuša delo, nije bilo moguće odrediti kaznu ispod zakonskog minimuma, navedeno je u obrazloženju.
Maja Adrovac po drugi put oslobođena
Maja Adrovac, optužena da je pomagala u pokušaju ubistva Milana Beka, po drugi je oslobođena prvostepenom presudom. Apelacioni sud je prethodno vratio predmet na ponovno suđenje.
Iako je utvđeno da je imala kontakte sa okrivljenim Zdravkovićem i pored toga što je na četiri čaure sa lica mesta pronađen njen DNK, u obrazloženju presude se navodi da nije utvrđen i umišljaj.
„Nismo mogli da utvrdimo da je ona dala metke. Nismo zaključili da je imala svest da mu (Zdravkoviću) pomaže, odnosno da učestvuje u pokušaju teškog ubistva. Zbog toga je oslobođena", rekla je predsednica sudskog veća Marina Anđelković.
Takođe je rečeno da su na licu mesta kada je pucano na Beka bile dve muške osobe, a da nije bila prisutna i ženska osoba.
Na ovu presudu postoji pravo žalbe.
Tužilaštvo je prethodno predložilo kazne zatvora ne manje od po 15 godina i za Maju Adrovac i Aleksandra Zdravkovića, a advokati odbrane zatražili su oslobađajuće presude.
Maja Adrovac je tokom istrage bila osumnjičena da je pucala na Beka, ali je kasnije optužena da je pomagala nepoznatoj osobi tako što joj je obezbedila municiju.
Kako je u međuvremenu Aleksandar Zdravković optužen da je pucao u Beka, u aprilu 2016. godine izručen iz Belgije u Srbiju, optužnice su spojene u jedinstven postupak u aprilu 2017. godine.
Zdravković je bivši član zemunskog kriminalnog klana i 2003. godine je bio optužen za učešće u otmici, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
"Ko stoji iza ovoga sumnjam onoliko koliko smem da sumnjam", rekao je Beko pre dve godine na sudu, navodeći da bi možda, uz neko hrabrije tužilaštvo, on bio hrabriji, a i da bi se svedoci setili svega što je bitno.
- Slučaj "Beko": Amateri, smene i loša istraga
- Istraga pokušaja ubistva Beka: Od amatera do organizovanog kriminala
Sporne privatizacije
Beko je tokom 2000-ih učestvovao direktno ili posredno u nekoliko privatizacija, a portal Istinomer piše da su ga te privatizacije često smeštale u centar afera za koje „nije uspeo da se oslobodi javnih sumnji da su njegovi poslovni potezi imali veze sa političkim kontaktima, koje je gajio finansirajući većinu važnijih stranaka.“
U martu 2015. godine Beko je saslušan u Specijalnom sudu na suđenju bivšem ministru privrede i privatizacije Predragu Bubalu i ostalim optuženima za zloupotrebe prilikom prodaje paketa državnih akcija u Luci Beograd preduzeću Milana Beka "Vorldfin" iz Luksembruga.
Luka Beograd je na spisku 24 sporne privatizacije.
Politička karijera
Beko je 1997. godine postao ministar za vlasničku transformaciju kada je kao nestranački stručnjak ušao u Vladu Mirka Marjanovića. 1999. godine je prešao u Saveznu Vladu Momira Bulatovića (Vlada Savezne Republike Jugoslavije.)
Istinomer navodi da se Beko pamti kao autor Zakona o privatizaciji koji je važio do 2001. i po prodaji 49 odsto vlasništva Telekoma grčkom OTE-u i italijanskom STET-u.
Facebook Forum