Zemlje Zapadnog Balkana su u poslednjih 10 godina ostvarile napredak u opštem prosperitetu, ali uglavnom zaostaju po pitanju napretka u ličnim slobodama, društvenoj koheziji i životnoj sredini, pokazuje godišnji Indeks prosperiteta Instituta Legatum iz Londona.
Na globalnom nivou, navodi se u izveštaju, prosperitet nastavlja da se poboljšava i svet je prosperitetniji nego što je ikada bio. S druge strane, jaz između zemalja s najboljim i najgorim rezultatima nastavlja da se širi, dok stagnacija institucija zadržava dalje poboljšanje globalnog prosperiteta.
"Veoma dobra vest je da indeks pokazuje da prosperitet nastavlja da raste u svetu, i tokom prošle godine i konzistentno od 2007", rekla je Filipa Straud (Philippa Stroud), direktorka Instituta Legatum.
Ona je, međutim dodala da su dalja poboljšanja u globalnom prosperitetu usporena slabljenjem ličnih sloboda, kao i u oblasti upravljanja.
Na ovogodišnjoj list Indeksa prosperiteta, Danska je zamenila Norvešku na prvom mestu, a Severna Amerika ostaje najprosperitetniji region, mada se zbog stagniranja prosperiteta u tom delu sveta, smanjuje razlika u odnosu na zapadnu Evropu.
Od zemalja Zapadnog Balkana, najvišu poziciju na listi Indeksa prosperiteta zauzima Crna Gora – 50. mesto. Sledi Srbija na 52. mestu, Severna Makedonija na 54. mestu, Albanija na 65. mestu i BiH na 70. mestu. Kosovo je, prema navodima Instituta Legatum, među zemljama koje nisu uključene u Indeks prosperiteta zbog nedovoljnog pristupa podacima.
Kao i većinom u istočnoj Evropi i zemlje Zapadnog Balkana su u Indeksu prosperiteta lošije rangirane po pitanju ličnih sloboda, društvenog kapitala i prirodne okoline. Društveni kapital meri koliko je neko društvo kohezivno u smislu poverenja, poštovanja i pomaganja među njegovim članovima, kao i u odnosu prema institucionalnim strukturama.
Zapadni Balkan
Crna Gora, koja je ove godine na 50. mestu, prošle godine je bila na 51, a pre 10. godina na 52. Po pojedinačnim kriterijumima najbolje je plasirana po pitanju Sigurnosti i bezbednosti (46), Investicionog okruženja (49) i Upravljanja (50). Po kriterijumu Ličnih sloboda je na 55. mestu, Društvenog kapitala na 73, Ekonomskom kvalitetu na 80, Zdravlja na 91, a Prirodnog okruženja na 105. mestu.
Srbija je zadržala 52. mesto u odnosu na prošlu godinu, ali je pre 10 godina bila na 61. Najbolje je plasirana po kriterijumima Sigurnost i bezbednost (44), Obrazovanje (44) i Uslovima življenja (47). U Ličnim slobodama je na 77. mestu, Zdravlju na 72, Društvenom kapitalu na 96, a Prirodnom okruženju na 99. mestu.
Severna Makedonija je na 54. mestu, što je jedno mesto lošije nego pre godinu dana i jedno bolje nego pre 10 godina. Najbolje je plasirana u kriterijumima Uslovi življenja (50), Investiciono okruženje (52), Zdravlje (56) i Uslovi za preduzetništvo (56). S druge strane, najgore je rangirana u Obrazovanju (86), Društvenom kapitalu (84), Ličnim slobodama (82) i Prirodnom okruženju (80).
Albanija je 65. mestu, dok je prošle godine bila na 64, mada je pre 10 godina bila na 71. mestu. Najbolja mesta ima u Obrazovanju (50), Sigurnosti i bezbednosti (62) i Tržišnom pristupu (63). Najlošije je rangirana u kriterijumu Društveni kapital (120), Ekonomski kvalitet (113), Uslovi življenja (90) i Lične slobode (75).
Bosna i Hercegovina je na 70. mestu, dok je prošle godine bila na 73, a pre 10 godina na 69. mestu. Najbolje je plasirana po kriterijumu Uslovi življenja (48), Sigurnost i bezbednost (51) i obrazovanje (65). Najlošije je rangirana po pitanju Prirodnog okruženja (122), Uslovi za preduzetništvo (111), Upravljanja (101), Zdravlja (93) i Ličnih sloboda (92).
Albanija i Srbija su među zemljama koje su imala najveća poboljšanja u poslednjih pet godina. Najveći rast je imao Mijanmar – skok od 19 mesta, mada se u izveštaju ističe zabrinutost zbog postupanja prema muslimanskoj manjini Rohindže.
U poslednjih pet godina, Srbija se pomerila za 13 mesta na listi, a Albanija za osam.
Najveće poboljšanje u Srbiji se od 2014. dogodilo po pitanju uslova za preduzetništvo usled olakšanja poslovanja. Društveni kapital je takođe imao značajno poboljšanje s jačanjem porodičnih i drugih mreža u društvu, kao i poverenja u strance i institucije, navodi se u izveštaju.
Prosperitet Albanije je konzistentno poboljšavan poslednjih pet godina, usled otvaranja njene ekonomije. Turizam je imao ključnu ulogu u albanskom ekonomskom rastu, donoseći, kako se procenjuje, 1,5 milijarde evra godišnje. Pored ekonomskog rasta, u Albaniji je povećan broj započetih i završenih školovanja na svim nivoima obrazovanja.
Istočna Evropa
Iz istočne Evrope najviše mesto na listi Indeksa prosperiteta ima Estonija – 21. mesto. Slede Slovenija (27), Češka (28), Slovačka (32), Litvanija (33), Letonija (35), Poljska (36), Hrvatska (45), Mađarska (46), Rumunija (47) i Bugarska (49). Na dnu liste istočnoevropskih zemalja su Belorusija (73. na globalnoj listi), Rusija (74), Moldavija (81), Azerbejdžan (92) i Ukrajina (96).
U proteklih 10 godine sve istočnoevropske zemlje su, prema Institutu Legatum, zabeležile poboljšanje pristupa tržištu i tržišne infrastrukture, kao i u uslovima življenja.
Takođe, društveni kapital, koji je generalno bio slab u istočnoj Evropi, poboljšao se u 17 od 23 država regiona, pri čemu je BiH imala najveće poboljšanje.
S druge strane, lične slobode u istočnoj Evropi su pogoršane više nego u bilo kom regionu, sa samo osam od 23 zemlje koje su imale poboljšanje od 2009. Mađarska je zabeležila najveće pogoršanje od svih zemlja, značajano smanjujući slobode okupljanja, udruživanja i govora.
Mada je istočna Evropa imala ukupno pogoršanje u bezbednosti i sigurnosti u protekloj deceniji, u 18 od 23 zemlje je došlo do poboljšanja. Pogoršanje u regionu po tom pitanju je uglavnom posledica rata na istoku Ukrajine
Globalni razvoj prosperiteta
Prvih deset zemalja po Indeksu prosperiteta su Danska, Norveška, Švajcarska, Švedska, Finska, Holandija, Novi Zeland, Nemačka, Luksemburg i Island. Te zemlje su bile u vrhu i pre 10 godina, mada je u međuvremenu Velika Britanija ušla u prvih 10, ali i ispala.
Poslednjih 10 su Sudan, Burundi, Eritreja, Somalija, Demokratska Republika Kongo, Avganistan, Čad, Centralno Afrička Republika, Jemen i Južni Sudan.
Na listi regiona, iza severne Amerike, koja obuhvata samo SAD i Kanadu, slede zapadna Evropa, istočna Evropa, Latinska Amerika i Karibi, azijsko-pacifički region, Bliski istok i severna Afrika i na začelju je podsaharska Afrika
Prema Institutu Legatum koji za sebe navodi da je posvećen iskorenjivanju siromaštva i ostvarivanju prosperiteta jačanjem otvorene ekonomije, inkluzivnih društava i osnaživanjem ljudi, od 167 zemalja obuhvaćenih indeksom, 148 država – u kojima živi 88 odsto svetske populacije – imalo je napredak u prosperitetu od 2009. godine.
Poboljšanje u globalnom prosperitetu je vođeno otvorenijim ekonomijama i poboljšanjima u doživljenim iskustvima ljudi. Ekonomije su sada otvorenije usled poboljšanja u investicionom okruženju i digitalnoj povezanosti, kao i zbog smanjivanja administrativnih barijera. Pored toga, doživljena iskustva ljudi su se poboljšala usled bolje zdravstvene zaštite, obrazovanja i uslova življenja.
S druge strane, ističe se u izveštaju, stagniranje institucija zadržava dalje poboljšanja globalnog prosperiteta.
Lične slobode su se pogoršane u poslednjoj deceniji u svim regionima osim u zapadnoj Evropi i Latinskoj Americi. Kvalitet upravljanja je pao, s najgorim pogoršanjima u podsaharskoj Africi, na Bliskom istoku i Severnoj Africi.
Ljudi su tolerantniji prema drugim društvenim grupama, posebno prema LGBT zajednici, pri čemu stanovnici 111 zemalja pokazuju veću toleranciju nego pre jedne decenije, ukazuje izveštaj Instituta Legatum. Međutim, sloboda govora, okupljanja i udruživanja je ograničenija širom sveta u proteklih 10 godina, sa pogoršanjem u 122 zemlje.
Dok je svih sedam svetskih regiona doprinelo rastu globalnog prosperiteta, azijsko-pacifički region je imao najveće poboljšanje i pokriva većinu globalnog povećanja.
Ukupno 19 zemalja je imalo pogoršanje u prosperitetu u poslednjoj deceniji, od kojih je 15 u podsaharskoj Africi ili na Bliskom istoku i severnoj Africi. Sirija i Venecuela su imale najveće padove – 23 i 27 mesta na listi.
Takođe su zabeležene veće razlike po pitanju pojedinih oblasti, što je najupadljivije u Sigurnosti i bezbednost gde je najbezbedniji region, odnosno zapadna Evropa, imao najveće poboljšanje, dok je region Bliskog istoka i Severne Afrike, najslabiji po tom kriterijum, imao najveće pogoršanje.
Lične slobode su pogoršane u poslednjoj deceniji u svim regionima osim u zapadnoj Evropi i Latinskoj Americi. Kvalitet upravljanja je pao, s najgorim pogoršanjima u podsaharskoj Africi, na Bliskom istoku i Severnoj Africi.
SAD su na 18 mestu i jedna od 19 zemalja u kojima je došlo do pogoršanja u prosperitetu od 2009, pre svega, usled opadanja mentalnog i fizičkog zdravlja, kao i povećanja gojaznosti stanovništva.
Kina je na 57. mestu, osam pozicija bolje u odnosu na 2009, usled poboljšanja uslova za preduzetništvo i uslova življenja. Procenat onih koji žive u apsolutnom siromaštvu je, ističe se u izveštaju, dramatično smanjen sa 19 odsto stanovništva u 2009. na manje od jedan odsto ove godine. Na lošu poziciju Kine utiče i to što je 159. mestu po ličnim slobodama i 147. mestu po prirodnom okruženju.