Američki ambasador u Evropskoj Uniji Gordon Sondlend (Sondland) izjavio je u sredu u svedočnju pred Odborom Predstavničkg doma za obaveštajna pitanja da je sa ličnim advokatom predsednika Donalda Trampa Rudijem Đulijanijem delovao u Ukrajini po "njegovim naređenjima".
Sondlend je istakao da je Đulijanijev napor da privoli ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog da pokrene istragu Trampovog političkog rivala bila "usluga za uslugu za organizovanje posete (Zelenskog) Beloj kući".
Naime, po rečima Sondlenda, Trampova administracija je odbijala telefonski razgovor sa Zelenskim i organizovanje njegove posete Beloj kući, koju je želeo, sem ako javno obeća da će pokrenuti pomenutu istragu koja bi Trampu išla politički u prilog.
Ovaj iskaz je u suprotnosti da glavnom tačkom Trampove odbrane da nije bilo eksplicitnih usluga između SAD i Ukrajine.
"Da li je to bila usluga za uslugu? Kao što sam prethodno svedočio, u slučaju traženog telefonskog razgovora i sastanka u Beloj kući, odgovor je - da," precizirao je Sondlend.
"Sekretar Rik Peri (doskorašnji ministar energetike), (bivši izaslanik za Ukrajinu) Kurt Volker i ja smo radili sa Đulijanijem u Ukrajini prema direktnim naređenjima predsednika SAD. Mada se nismo slagali sa Đulijanijevim mešanjem, nismo smatrali da je njegova uloga neprimerena. Radili smo sa njim jer smo mislili da ćemo, ako odbijemo, izgubiti priliku da učvrstimo odnose između SAD i Ukrajine. I zato smo sledili naređenja predsednika...Nismo vodili nikakvu 'odmetničku' diplomatiju," precizirao je Sondlend.
On je rekao da su Đulijanijevi zahtevi bili da Zelenski javno kaže da je pokrenuo istragu o kompaniji "Burisma" (u kojoj je radio sin demokrate Džoa Bajdena) i navodnom mešanju Ukrajine u američke izbore 2016, kako bi dobio termin za sastanak u Beloj kući sa Trampom.
Sondlend je kazao da je američki državni sekretar Majk Pompeo bio u potpunosti upućen i u "potpunosti podržavao" njihove aktivnosti u Ukrajini.
Ovaj bogati hotelski preduzetnik, mogao bi da bude ključni svedok.
On je bio jedan od najvažnijih aktera u neformalnoj kampanji predsednika SAD Donalda Trampa da privoli Ukrajine da pokrene istragu protiv njegovog rivala Džoa Bajdena (Joe Biden), vodećeg pretedenta za predsedničkog kandidata Demokratske stranke na izborima 2020. Sondlend je izjavio da u početku nije uvideo da bi meta pomenute istrage mogao biti bivši potrpredsednik SAD.
Za razliku od drugih ličnosti bliskih Trampu, Sondlend je prihvatio saradnju sa istragom u postupku impičmenta koji je pokrenuo Predstavnički dom. Međutim, njegov iskaz nije bio konzistentan i razlikovao se u pojedinim delovima u odnosu na izjave drugih svedoka.
On je kazao prošlog meseca na saslušanju iza zatvorenih vrata da ne vidi vezu između Trampovog zahteva Ukrajini za istragom Bajdena i zamrzavanjem američke vojne pomoći Kijevu u iznosu od 391 milion dolara.
Međutim, sedam dana kasnije u dodatnom svedočenju rekao je kongresmenima da se seća da je rekao administraciji ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog da verovatno neće dobiti vojnu pomoć osim ako se javno ne obaveže da će pokrenuti pomenutu istragu.
Sondlend takođe nije pomenuo kongresmenima svoj razgovor sa Trampom mobilnim telofonom iz restorana u Kijevu 26. jula, dan nakon razgovora telefonskog razgovora predsednika SAD i Ukrajine, a što je pomenuo drugi svedok.
Zaposleni u američkoj ambasadi Dejvid Holms (David Holmes), koji je bio u restoranu sa Sondlendom, kazao je da je obavestio Trampa da će Zelenski sprovesti traženu istragu.
Nakon što je Sondlend završio razgovor, kazao je da Trampa interesuju samo "velike stvarf" kao što je "Bajdenova istraga," kazao je Holms.
Tramp: Nisam ništa tražio od Ukrajine
Tramp je rekao, držeći ispred Bele kuće beleške, da nije ništa nije tražio od Ukrajine.
"Sondlend me je pitao da li nešto želim od Ukrajine... I ja sam mu odgovorio da ne želim ništa. I to sam rekao dvaput. Ne tražim nikakvu uslugu za uslugu. Recite Zelenskom da uradi pravu stvar...Onda on kaže: ovo je konačna poruka predsednika SAD – da ne želi ništa“.
Tramp je dodao da "ne poznaje Sondlenda baš dobro, ali da deluje kao fin čovek".
Sondlend je dao milion dolara za Trampovu inauguraciju zbog čega je kasnije izabran za ambasadora. U oktobru ga je Tramp nazvao "veoma dobrim čovekom", ali nakon Sondelendovog svedočenja u Kongresu iza zatvorenih vrata u oktobru, rekao je da se "jedva poznaju", piše Rojters.
Šif: Bela kuća opstruiše istragu
Predsedavajući Odbora za obaveštajna pitanja Adam Šif (Schiff) otvorio je sednicu ovog tela upozorenjem Trampovoj administraciji ističući da Predstavnički dom "nije dobio nijedan dokument" iz Bele kuće otkako je počela istraga o Ukrajini.
Šif je istakao da su Tramp i Pompeo čine "usaglašene i svestrane napore" da opstruiraju istragu i "to rade na sopstvenu štetu".
Lider republikanske manjine u Predstavničkom domu Devin Nunjes je optužio demokrate da istrajavaju na "lažnim" optužbama.
On je rekao da republikanci traže obavezujuće saslušanje Hantera (Hunter) Bajdena, Džoovog sina, i "zviždača" koji je obelodanio čitav slučaj.
Republikanci ne mogu da izdejstvuju obavezujuće saslušanje (subpoena), ali njihov zahtev pokazuje dubinu partijskih podela u ovom slučaju, ocenjuje Rojters.
Kurt Volker, bivši diplomata koji je učestvovao sa Sondlendom u pregovorima u Ukrajini, kazao je tokom svedočenja u utorak: "Ambasador Sondlend je velika ličnost i ponekad kaže stvari koje su veće od života".
Saslušanje u Odboru Predstavničkog doma za obaveštajna pitanja može dovesti do formalnog podizanja optužnice i Trampovog opoziva, međutim, mala je verovatnoća da tu odluku potvrdi i Senat u kome republikanci imaju većinu.
Lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel (Mitch McConnell) je odbacio u utorak tu mogućnost kao "nezamislivu".
Tramp je odbacio optužbe da je učinio bilo šta nezakonito, nazivajući istragu u Predstavničkom domu "lovom na veštice".
Prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa, 46 procenata Amerikanaca podržava Trampov opoziv dok je 41 odsto protiv.
