Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije bi trebalo da do daljeg obustavi uvođenje sistema za pametan video nadzor, jer njihova Procena uticaja novog sistema na prava građana ne zadovoljava minimum propisanih zakonskih elemenata, saopštila je u ponedeljak grupa nevladinih organizacija iz Srbije.
SHARE Fondacija, Partneri za demokratske promene i Beogradski centar za bezbednosnu politiku analizirali su Procenu uticaja novog sistema nadzora na prava građana i zaštitu podataka o ličnosti i zaključili da da Procena uticaja MUP-a “ne ispunjava ni formalne ni materijalne uslove propisane zakonom”.
“Shodno tome, Ministarstvo unutrašnjih poslova bi trebalo da do daljeg obustavi uvođenje sistema za pametan video nadzor”, navode ove tri organizacije u zajedničkom saopštenju.
“Procena uticaja ne ispunjava minimum propisanih zakonskih elemenata: metodologija izrade i struktura Procene uticaja nisu usaglašeni sa zahtevima zakona; ne postoji sveobuhvatan opis predviđenih radnji obrade ličnih podataka; nisu procenjeni rizici po prava i slobode građana; nisu opisane mere koje se nameravaju preduzeti u odnosu na postojanje rizika; delimično su opisane tehničke, organizacione i kadrovske mere u cilju zaštite ličnih podataka”, pokazala je analiza koju su sprovele ove organizacije.
Kako se navodi u saopštenju, sporan je pravni osnov za masovno korišćenje sistema pametnog video nadzora, dok su pozitivni efekti na smanjenje kriminaliteta izneti u Proceni uticaja precenjeni usled činjenice da su relevantna istraživanja i uporedna praksa korišćeni selektivno.
“Takođe, Procenom uticaja nije utvrđeno da je upotreba pametnog video nadzora neophodna zarad javne bezbednosti, niti da je upotreba ovako invazivne tehnologije proporcionalna, imajući u vidu rizike po prava i slobode građana”, saopštile su SHARE Fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Partneri za demokratske promene.
Dodaje se da Procena uticaja sadrži primere zemalja koje se umnogome oslanjaju na video nadzor, ali se zanemaruje rastući trend zabrane ili ograničavanja ovakvih sistema u svetu, zbog prepoznatih rizika.
Podsetimo, početkom 2019. godine, ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Nebojša Stefanović i direktor policije Vladimir Rebić najavili su u izjavama za medije postavljanje 1000 sigurnosnih kamera na 800 lokacija u Beogradu. Javnost je tada saznala da će kamere nove generacije imati mogućnost korišćenja softvera za prepoznavanje lica i registarskih tablica vozila.
Takođe iz izjava, javnost je saznala i da je partner u ovom projektu kineska kompanija "Huawei" koja se inače nalazi na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država upravo zbog sumnje da kineskim obaveštajcima olakšava digitalnu špijunažu.
Civilni sektor ali i Radio Slobodna Evropa tražili su od MUP-a uvid u informacije od javnog značaja koji se tiču nabavke opreme od kineske kompanije. Međutim u više navrata MUP je odbio da dostavi tražene informacije uz obrazloženje da su svi dokumenti u vezi sa tom javnom nabavkom zaštićeni stepenom tajnosti “poverljivo”.
U analizi koju je objavila SHARE fondacija, navodi se ipak da je deo MUP-ove procene u vezi sa tehničkim merama najdetaljniji i najzadovoljavajući.
Iz njega se saznaje da će mesto skladištenja materija i podataka biti u data centru Komandno operativnog centra Policijske uprave Beograd u Bulevaru despota Stefana. Navedeno je da će taj data centar biti pod video nadzorom a da će pristup sistemu imati predstavnici tehničke službe Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije.
„Kompanija Huawei trenutno razvija sistem kriptovanja koji bi zaštitio izmenu rezultata analitike. Snimci se čuvaju u skladu sa rokovima predviđenim zakonom i bez sistemskog prenosa na spoljne medije osim u određenim izuzetnim situacijama“, navode u svojoj analizi civilne organizacije.
U okviru projekta „Video nadzor u saobraćaju“ tokom prve faze u Beogradu je na 61 lokaciji instalirano 59 pokretnih Huawei kamera i 47 fiksnih kamera visoke rezolucije, objavio je MUP u Proceni.
Kroz drugu fazu predviđeno je da se u naredne tri godine kamere postave na više od 800 novih lokacija, navode u MUP-u dodajući da će u okviru te faze analitika biti unapređena novim alatima među kojima je i automatsko prepoznavanje lica oko kojeg je projekat i izazvao najviše podozrenja u javnosti.
