Širenje dezinformacija i lažnih vesti je deo ruske taktike za destabilizaciju Zapada, jedna je od poruka sa panela o uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu, održanog u okviru sedme međunarodne konferencije „Beogradska NATO nedelja“.
Učesnici panela istakli su da Rusija svoj uticaj u regionu ne širi samo plasiranjem dezinformacija, već i, kako kažu, jačanjem veza na tržištu energenata, ali i održavanjem tinjajućih konflikta u zemljama Zapadnog Balkana koji bi onemogućili njihovo članstvo u NATO savezu ili Evropskoj uniji.
Prema rečima Gordona Duguida, zvaničnika Biroa za evropska i evroazijska pitanja u američkom Stejt Departmentu, dezinformacije se zasnivaju na teorijama zavere i lažnim optužbama.
„To je pretnja po naša društva, jer je cilj da se uništi poverenje građana u vlade, stvori sumnja i razočaranje u vlast, nestabilnost na unutrašnjem planu, kako bi se državama otežala međusobna saradnja. Rusija to koristi kao simetrično oružje protiv NATO saveznika i država članica Evropske unije“, rekao je Duguid.
On dodaje da su "dokazivanje činjenica i izgradnja poverenja" alati u borbi protiv širenja tih dezinformacija, ali da zapadne zemlje „ne rade to dovoljno dobro“.
Maksim Samorukov, zamenik urednika u moskovskom Karnegi centru, ocenjuje da pokretač ruskog ponašanja na Zapadnom Balkanu nisu ni ekonomija, niti ideološka bliskost ili verske i istorijske veze sa ovdašnjim državama. Kaže da Rusija ovaj region posmatra kao „geopolitičko igralište“.
„Glavni cilj ruskog prisustva je održavanje zamrznutih konflikta u ovom regionu, jer zemlje koje nisu rešile ta otvorena pitanja ne mogu u NATO, niti u Evropsku uniju“, ističe Samorukov i navodi primere kao što su zastoj u dijalogu Srbije i Kosova i nemogućnost formiranja vlasti u Bosni i Hercegovini.
- Hibridni rat dezinformacijama nad Balkanom
- Rusija na Balkanu: Lažna vijest ubojitija od teške artiljerije
- Ruski korak ka 'internjetu'
„Rusija, formalno tvrdi da nema ništa protiv proširenja EU, ali ako pogledate šta zaista radi, ona kritikuje Uniju kroz propagandu. Rusija ne želi nove države u EU, jer bi to bilo poniženje za nju na geopolitičkom planu, a dokle god imate tinjajuće konflikte na Balkanu, to skreće pažnju Zapada sa postsovjetskog prostora“, smatra Samorukov.
Gotovo dve trećine ispitanih građana Srbije smatra da je Rusija „iskren prijatelj koji ne vrši pritisak na Srbiju, poštuje njene interese i da će prihvatiti svaki kompromis koji dogovore Srbija i Kosovo sa Zapadom, a verifikuju Ujedinjene nacije“, pokazalo je istraživanje koje je sproveo organizator konferencije, nevladin Centar za evroatlanske studije u saradnji sa Cesidom (Centar za slobodne izbore i demokratiju).
Skoro trećina ispitanika smatra da Rusija "ima svoje interese koje želi da postigne, zbog kojih će sprečiti bilo kakav kompromis koji postignu Beograd i Priština u posredstvu Zapada“.
