Izborni panel za žalbe i pritužbe na Kosovu utvrdio je da glasovi iz Srbije nisu poslati poštanskim putem već su samo predati pošti na Kosovu, što je u suprotnosti sa izbornim pravilima o glasanju van Kosova, zbog čega je Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) naređeno da te glasove ne uključi u konačan rezultat prevremenih, parlamentarnih izbora održanih 6. oktobra 2019. godine, saopšteno je iz tog tela.
Kutiju sa kovertama u kojima je bilo 3.782 glasačkih listića iz Srbije je srpski oficir za vezu na Kosovu Dejan Pavićević, sa još jednom neidentifikovanom osobom, predao pošti broj šest u Prištini dva dana uoči parlamentarnih izbora na Kosovu, 4. oktobra, navodi se u dokumentu Izbornog panela.
Koverte koje su sakupljene u Srbiji nisu imale poštansku markicu zemlje porekla, ali su ih poštanski službenici na Kosovu overili i registrovali. Zbog činjenice da glasovi iz Srbije nisu poslati poštanskim putem, kako to nalaže Izborni pravilnik, Izborni panel za žalbe i predstavke je naredio Centralnoj izbornoj komisiji da te glasove ne uračuna u konačni izborni rezultat, čime je usvojena i potvrđena žalba koalicije Inicijativa-Alijansa za novo Kosovo i Partije pravde na čelu sa Fatmirom Ljimajem.
'Glasovi fizički predati pošti, nisu stigli putem pošte'
Iz CIK-a su u odgovoru Izbornom panelu rekli da je način na koji su glasački listići stigli iz Srbije „još ranija praksa (od 2013) primanja glasova, koju je svojevremeno spovodila OEBS misija“.
Do ovakve situacije je došlo, kako se navodi u odluci Izbornog panela a na osnovu odgovora Pošte Kosova, zato što Srbija ne priznaje Kosovo zbog čega ne postoji ni direktna komunikacija između dve pošte.
„Ali to ne znači da koverte sa glasačkim listićima iz Srbije treba drugačije da se tretiraju, što je CIK u ovom slučaju prihvatio i procesuirao“, saopšteno je iz Izbornog panela.
„Uzimajući u obzir da su paketi sa glasačkim listićima fizički stigli u poštu (na Kosovu) bez poštanske markice i poštanskog pečata odakle su poslati, isti se ne mogu kategorizovati kao glasački listići van Kosova i kao takvi se smatraju neprihvatljivim. Ukoliko ovim okolnostima dodamo da su oni predati pošti br. 6 u Prištini od strane dva lica, za koje je CIK rekao da su bila neovlašćena, ali i činjenicu da su svi glasovi sakupljeni na jednom određenom mestu i potom prebačeni od tih lica, onda sve to čini proces glasanja putem pošte još neverovatnijim s obzirom da nije bilo glasanja putem pošte, već su glasovi fizički predati pošti“, navodi se u odluci Izbornog panela.
Glasovi koji utiču na formiranje vlasti
Inače, ukoliko na odluku nema žalbi i ukoliko je ne opovrgne Vrhovni sud, omogućiće Ljimajevoj koaliciji prelaz izbornog praga i ulazak u Skupštinu Kosova, a oslabiće pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova za do četiri poslanička mandata. U tom slučaju, ove dve stranke neće imati potreban 61 glas za formiranje vlade, već će zavisiti i od poslanika iz redova manjinskih zajednica na Kosovu.
Kako će izgledati Skupština Kosova nakon izbora 2019?
Iako se odlukom Izbornog panela ne menja broj osvojenih mandata Srpske liste, čiji su inače bili glasovi iz Srbije, zajedno sa direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marko Đurić oštro su reagovali na takvu odluku, navodeći da raseljenim Srbima “ne samo da je onemogućeno da žive na svojim vekovnim ognjištima, već im je uskraćeno pravo da na bilo koji način izraze svoju političku volju”.
Srpska lista u saopštenju navodi da je “rezultat političkih kalkulacija, čiji je deo i šovinistička farsa sa brojanjem glasova raseljenih Srba u nekakvih skafanderima konačno pokazao šta je imao za cilj usvajanjem odluke Izbornog panela za žalbe kojim se odbijaju svi glasovi raseljenih Srba”.
Srpska navodi da "nakon što je postalo jasno da skoro svi ti glasovi pripadaju Srpskoj listi", u Prištini su “došli na ideju da te glasove ponište i time najstrašnije prekrajaju volju glasača, i to onih koji su nakon nasilja na Kosovu raseljeni u Srbiju”.
Isti ti glasovi iz Srbije bili su predmet "specijalnog" tretiranja nakon što se tokom procesa verifikacije i kontakta sa kovertama iz Srbije dvadesetak zvaničnika CIK-a požalilo na zdravstveno stanje, a potom je 12 osoba završilo u bolnici. Proces verifikacije tada je prekinut, a nakon sastanka predsednika Kosova Hašima Tačija sa predsednicom CIK-a, Valjdete Dakom, glavnim tužiocem Aleksandrom Ljumezijem i tadašnjim direktorom Obaveštajne agencije Kosova Špendom Mađunijem, rečeno je da će ispitivanja tog slučaja obaviti kosovski i međunarodni stručnjaci, bez preciziranja ko su međunarodni stručnjaci.
Tužilaštvo je pokrenulo istragu i saopštilo da su uzorci koverti poslati na laboratorijsku analizu u inostranstvo, ne preciziravši gde.
U međuvremenu, konstatovano je da ne postoji rizik za procesuiranje tih glasova a nakon rezultata analiza obavljenih u Nacionalnom institutu javnog zdravlja koji su pokazali da nema infektivnog uzroka.
Verifikacija glasova je ipak protekla uz posebne mere i verifikatore koji su tokom otvaranja koverti bili u zaštitnoj opremi.
Iz Tužilaštva su u ponedeljak, 11. novembra za Radio Slobodna Evropa rekli da je istraga ovog slučaja i dalje u toku.
Facebook Forum