Mihail Svetov, lider ruske opozicione Libertarijanske partije, negirao je navode moskovskih tužioca da se upuštao u "nemoralne aktivnosti" s maloletnom osobom, pošto su ga istražitelji 6. novembra ispitivali skoro 12 sati, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Svetov i njegove pristalice tvrde da su ti navodi politički motivisani odgovor na njegovu sve izraženiju opoziciju vladi predsednika Vladimira Putina.
"Mislim da su (sve moje političke aktivnosti) imale kumulativni efekat i da je moja turneja s predavanjima bila kap koja je prelila čašu", rekao je Svetov za ruski sajt Meduza. On je nedavno više od šest nedelja držao govore u 29 gradova.
"Oduvek su pokušavali da marginalizuju nas libertarijance, pokušavajući da pokažu da smo samo moskovski fenomen, kao da su naše ideje samo neka vrsta hipsteraja iz prestonice. A odjednom sam jasno pokazao da je cela Rusija zainteresovana za moje ideje", rekao je on. "Vlasti su shvatile da im je promaklo nešto važno i zato sada pokušavaju da me zastraše".
Svetov je u avgustu osuđen na 30 dana zatvora, pošto je sud presudio da je prekršio zakon o javnim demonstracijama u vezi s njegovom ulogom u talasu protesta koji je zahvatio Moskvu zbog odbijanja vlasti da registruju nezavisne kandidate na izborima za moskovsku gradsku skupštinu.
Zbog ispitivanja Svetova, u Moskvi i drugim gradovima uveče 6. novembra počeli su protesti podrške lideru libertarijanaca, na kojima su aktivisti zasebno izražavali protest. Demonstracije su nastavljene 7. i 8. novembra.
Optužbe su proistekle iz objave Svetova na Instagramu 2012. s tadašnjom devojkom Anastasijom Starodubovskajom. Starodubovskaja je takođe ispitivana oko 12 sati, rekla je aktivistkinja Libertarijanske partije Vera Kičanova.
Svetov (34) je u intervjuu za Czar.TV rekao da su istražitelji navodili da je Starodubovskaja imala manje od 16 godina kada je bila s njim u vezi.
On je takođe rekao da je Starodubovskaja bila pod pritiskom istražitelja da svedoči protiv njega.
Zasad nije podneta krivična tužba, a Svetov i Starodubovskaja su ispitivani kao svedoci.
Svetov i njegov advokat Mihail Birjukov rekli su 7. novembra da su optužbe protiv njega potekle od prijave koju je vlastima u avgustu podneo neimenovan novinar koji radi za prokremaljski list Izvestija.
Izvestija je objavila saopštenje u kojem navodi da "niko iz redakcije Izvestije nije slao nikakve izjave pravosudnim organima".
Birjukov je takođe novinarima rekao da je od Svetova zahtevano da prođe "urološki pregled" i da je izvršen pretres njegove kuće.
Agencija za nadzor komunikacija Roskomnadzor je 13. avgusta dodala Svetovljev Instagram nalog na vladinu listu zabranjenih internet sajtova. Državna novinska agencija RIA Novosti tada je javila da je korak preduzet zato što je stranica – koja nije obnavljana od 2016. godine – imala "nelegalan sadržaj (dečiju pornografiju)".
'Ćuti ili…'
Svetov je postao jedan od mnogih ljudi u sukobu s lokalnim ili federalnim vlastima u Rusiji koji su postali meta optužbi o dečijoj pornografiji ili pedofiliji.
Istoričar Juri Dmitrijev, koji je sproveo revolucionarno istraživanje o sovjetskim zločinima u regionu Karelija pod diktatorom Josifom Staljinom, prvobitno je optužen da je pravio "pornografske" fotografije usvojene ćerke. On je tvrdio da je snimao fotografije na zahtev socijalnih radnika za praćenje razvoja bolešljivog deteta. Pošto je oslobođen tih optužbi, vlasti su ga ponovo uhapsile po ozbiljnijim optužbama za seksualni napad na dete. Slučaj je još u postupku.
Drugi istoričar koji se bavi Karelijom, Sergej Koltirin u maju je osuđen zbog seksualnog odnosa s maloletnom osobom i kažnjen s devet godina zatvora. Pre hapšenja u oktobru 2018, Koltirin je nekolicini ljudi rekao da strahuje od reperkusija zbog svog protivljenja naporima koje podržava vlada da se "dokaže" da su pogubljenja u Kareliji u vreme Staljina zapravo izveli Finci nad sovjetskim ratnim zarobljenicima.
"Rekli su mu da začepim i da ćutim, da budem tiši od miša", rekao je novinarima.
U aprilu 2015. disident iz sovjetskog vremena Vladimir Bukovski je optužen u Engleskoj da je na svom kompjuteru imao dečju pornografiju. On je tada tvrdio da je žrtva osvetničke zavere ruskih tajnih službi. Slučaj je još bio u postupku kada je Bukovski umro 27. oktobra.
U decembru 2017. francuski državljanin Joan Barbero (Yoann Barbereau) je uspeo da pobegne iz Rusije, izmakavši optužnicama za dečiju pornografiju i pedofiliju u sibirskom gradu Irkutsku, gde je bio lokalni direktor neprofitne kulturne organizacije Alians Fransez (Alliance Francaise). Uhapšen je u februaru 2015. i bio je 16 meseci u kućom pritvoru tokom suđenja.
U septembru 2016, dok je čekao presudu, pobegao je u Moskvu i domogao se francuske ambasade. Proveo je 14 meseci krijući se u ambasadi pre nego što je ušao u baltičku državu koju nije hteo da imenuje.
U junu 2015. litvanska policija je posetila kuću Konstantina Rubahina, ruskog ekološkog aktiviste koji je tražio politički azil u toj zemlji pošto je uznemiravan i pretučen u Rusiji. Policija mu je rekla da ispituje navode o dečijoj pornografiji, za šta Rubahin veruju da su mu podmetnule ruske bezbednosne službe da bi omele njegov zahtev za azil. Vlasti u Litvaniji su brzo odustale od slučaja.
Ruski opozicioni aktivista i bloger Rustem Adagamov je 2013. pobegao iz Rusije posle optužbi o pedofiliji koje je negirao kao "umobolne".
Optužbe je iznela Adagamovljeva bivša supruga u intervjuu za rusku televizijsku mrežu RT, koja je pod kontrolom države.
Iznošenje sumnji da je neko pedofil pogoduje "stavu Kremlja da su svi aktivisti za ljudska prava prosto degenerici", rekao je litvanski aktivista za ljudska prava Vitas Jurkonis (Vytas) za Njujork tajms (The New York Times) u decembru 2016.
U aprilu 2015, ubrzo pošto su iznete optužbe protiv disidenta Bukovskog, glavna urednica RT-a Margarita Simonjan je na Tviteru napisala: "Pedofilov plan: siluj dete, pristupi opoziciji, emigriraj, iz inostranstva otkrivaj sve grehe Domovine i sve će biti u redu. Ili ne."