Razgovor je bio korektan i dobar i neće biti sankcija, izjavio je u Beogradu ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, komentarišući sastanak sa direktorom u Stejt departmentu zaduženim za sankcije Rusiji Tomasom Zarzeckim.
Prema njegovim rečima, Zarzecki je bio zadovoljan onim što su mu rekli i dodao da "nemaju šta da krijemo".
"On procenjuje da li neki čovek, kompanija ili država treba da se nađu na udaru sankcija, nije to spektakularna poseta, obišao je već 60 zemalja", objasnio je Dačić, tokom konferencije za novinare sa ministrom inostranih poslova Indije Subramanjanom Djaišankarom, koji boravi u poseti Beogradu.
Dodao je da je osnovna poruka koju je preneo Zarzeckom bila da Srbija želi otvoren odnos i da nema nikakvu nameru da ulazi u sukob sa SAD.
Tomas Zarzecki (Thomas), direktor Radne grupe 231 Biroa za međunarodnu bezbednost i kontrolu naoružanja u Stejt departmentu, od danas je u poseti Srbiji.
Dan ranije u saopštenju kojim je najavila njegovu posetu Ambasada SAD u Srbiji je, između ostalog, navela:
"Dr. Zarzecki će se sastati s vladinim službenicima radi konsultacija u vezi sa Zakonom o suprotstavljanju američkim suparnicima kroz sankcije (CAATSA), usvojenim od strane američkog Kongresa. Na ovoj dužnosti dr. Zarzecki je već obišao preko 60 zemalja", precizira se u odgovoru Ambasade SAD.
Posetu američkog zvaničnika Srbiji potvrdili su list "Politika" i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, dodavši da će Zarzecki imati razgovore u Ministarstvu spoljnih poslova, kao i ministarstvima odbrane i finansija.
Na sajtu Stejt departmenta je precizirano da Tomas Zarzecki rukovodi "Radnom grupom 231", koja kontroliše primenu odeljka 231 američkog Zakona o suprotstavljanju protivnicima Amerike kroz sankcije (CAATSA), "razvijanje i primenu sankcija i inicijativa za politike protiv onih koji su angažovani u značajnim transakcijama sa ruskom odbranom i sektorima obaveštajnih podataka".
Jednostavnije rečeno, Zarzecki rukovodi radnom grupom koja je zadužena za uvođenje sankcija prema ruskom bezbednosnom sektoru, ali i svim firmama, pojedincima i državama koji sarađuju sa vojnim i obaveštajnim sektorima Ruske Federacije.
Vučić: Građani ne treba da se sekiraju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da građani "ne treba da se sekiraju" povodom navoda o mogućim sankcijama Amerike zbog kupovine ruskog naoružanja jer, kako je rekao, vlasti Srbije "vode odgovornu politiku".
On je u četvrtak Ženevi, gde učestvuje na sastanku Strateškog dijaloga o Zapadnom Balkanu u ogranizaciji Svetskog ekonomskog foruma, rekao da "neki u Srbiji šire takve priče ne bi li uneli dozu nesigurnosti i straha".
"Sve je to pomalo čudno, ali ljudi ne treba da se sekiraju. Kada SAD donose odluku o tim sankcijama, a ne donose ih lako, uvode ih nekoj kompaniji ili pojedincu a ne narodu. Nisu to sankcije koje bi pogodile vas", kazao je Vučić za televiziju Pink.
On je izrazio uverenje da će vlasti Srbije "kao i do sada", uspeti da reše sve eventualne nesuglasice sa američkim partnerima.
Zakon o suprotstavljanju protivnicima Amerike kroz sankcije, posle usvajanja u Kongresu krajem jula, predsednik Donald Tramp (Trump) potpisao je 2. avgusta 2017. godine i tom prilikom izjavio:
"Danas sam potpisao Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije, koji zavodi nove sankcije Iranu, Severnoj Koreji i Rusiji. Zalažem se za stroge mere kažnjavanja i odvraćanja od nedozvoljenog ponašanja od strane otpadničkih režima u Teheranu i Pjongjangu. Takođe podržavam da se jasno kaže da Amerika neće tolerisati mešanje u naš demokratski proces i da ćemo se zajedno sa našim saveznicima i prijateljima suprotstavljati ruskoj subverziji i destabilizaciji".
'Sankcije mogu biti uvedene svima'
Ovim zakonom je predviđeno da sankcije mogu biti uvedene svima koji s ovim državama realizuju "značajnu transakciju" u vojnom ili obaveštajnom sektoru. Kad je reč o Rusiji, u zakonu se taksativno nabraja 36 ruskih vojnih entiteta s kojima je zabranjena vojna saradnja.
Odeljak 231 Zakona nalaže da se sankcije uvedu bilo kom licu – pojedincu, pravnom licu i državi - za koje američki državni sekretar utvrdi da su se svesno angažovali na značajnoj transakciji sa entitetima koji su deo ili deluju u ime odbrambenih i obaveštajnih sektora Ruske Federacije.
Zakon, međutim, ne precizira šta su to "značajne transakcije” sa pomenutim ruskim vojnim i obaveštajnim sektorima.
Ovaj akt omogućuje američkom predsedniku da izrekne najmanje 5 od 12 nabrojanih sankcija predviđenih Zakonom protiv lica i entiteta koji su upleteni u značajne transakcije sa ruskim odbrambenim i obaveštajnim sektorima.
Predsednik tako može da suspenduje dozvolu za izvoz municije, oruđa sa dualnim tehnologijama ili onih vezanih za nuklearnu tehnologiju.
Može takođe zabraniti američko ulaganje u sankcionisani entitet ili državu.
Među sankcijama za kojima američki predsednik može posegnuti jesu i zabrana kredita entitetima ili državama koje nude međunarodne finansijske institucije, obustava pomoći američkih banaka, kao i ograničenje američke vize za sankcionisane osobe, pravna lica i državne zvaničnike.
"Od donošenja Zakona o suprotstavljanju protivnicima Amerike kroz sankcije (CAATSA), procenjujemo da su strane vlade odustale od planiranih ili najavljenih kupovina od ruskog odbrambenog sektora u vrednosti od nekoliko milijardi dolara", rekla je početkom prošle godine portparolka Stejt Departmenta Heather Nauert, a preneo France24.
"S obzirom na duge vremenske okvire koji su uglavnom povezani sa velikim ugovorima o odbrani, rezultati ovih napora tek postaju očigledni", kazala je Nauert i dodala:
"Iz te perspektive, ako zakon deluje, neće biti nužno nametanje sankcija određenim entitetima ili pojedincima, jer ovaj zakon u stvari služi kao sredstvo odvraćanja."
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija nije prekršila sankcije koje su SAD uvele na kupovinu oružja iz Rusije, te da nema razloga za uvođenje sankcija.
'Postoji doza zabrinutosti'
Međutim, specijalni predstavnik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Metju Palmer (Matthew) izrazio je pre nekoliko dana zabrinutost SAD zbog prisustva ruske vojne opreme u Srbiji.
"Postoji doza zabrinutosti zbog raspoređivanja ruske vojne opreme na teritoriji Srbije, ali i zbog mogućnosti da Srbija nabavi konkretne ruske sisteme. To bi vodilo riziku da joj se uvedu posebne sankcije zbog kupovine ruske vojne opreme", rekao je Palmer u intervjuu makedonskoj televiziji Alsat M.
Na drugoj strani, Dačić je posle susreta sa američkim zvaničnikom 5. novembra u Beogradu izjavio da Palmer nije pominjao mogućnost uvođenja sankcija Srbiji zbog kupovine ruskog naoružanja.
Podsetimo, ruski raketni sistemi "S-400" i "Pancir" učestvovali su srpsko-ruskoj vojnoj vežbi u Srbiji "Slavenski štit 2019", održanoj krajem oktobra.
Posle zajedničke rusko-srpske vežbe "Slovenski štit", oglasio se i NATO savez.
"NATO i Srbija su partneri i mi poštujemo pravo Srbije da donosi suverene odluke u vezi sa vežbama koje se izvode na njenoj teritoriji", navedeno je u pisanoj izjavi pres službe NATO za RSE povodom srpsko-ruske vojne vežbe "Slovenski štit 2019".
U odgovoru je istaknuto i da je Srbija partner NATO sa kojim Alijansa ima "dobre i produktivne odnose", a navedeno je i da je Srbija učestvovala u mnogobrojnim NATO vežbama, kao i da je 2018. godine bila domaćin civilne vežbe za pomoć u vanrednim situacijama, tokom koje je u Beogradu boravio i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Međutim, iz Moskve je 6. oktobra najavljeno da će Beograd u nekoliko narednih meseci kupiti ruski raketni sistem "Pancir S" i da se srpski specijalci već obučavaju za taj sistem. Biće to, kako je za TASS naveo Aleksandar Mihejev, direktor ruske agencije za uvoz i izvoz odbrambenih proizvoda "Rosoboroneksporta" "u skladu s potpisanim ugovorom".
Kompanija "Rosoboroneksport", je, međutim, na crnoj američkoj listi ruskih entiteta sa kojima poslovanje podleže sankcijama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za javni televizijski servis pre dva dana da Srbija nema nameru da nabavlja ruski raketni sistem S-400 jer nema novac za to, ali da će nastaviti da se naoružava opremom zbog koje joj ne prete američke sankcije.
Facebook Forum