Odeljenje u Bujanovcu Opštinskog tužilaštva u Vranju je po dužnosti formiralo predmet povodom govora lidera Srpske desnice Miše Vacića, na osnivačkoj skupštini lokalnog odbora te stranke u tom gradu na jugu Srbije, 23. oktobra ove godine.
U spornom govoru se preti Srbima koji učestvuju u lokalnoj vlasti sa Albancima, a kako je tužilac u Bujanovcu Boban Nakić izjavio za Radio Slobodna Evropa (RSE), koraci se preduzimaju u cilju utvrđivanja eventualnog postojanja nekog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.
"Podnet je zahtev policijskoj stanici da ispitaju okolnosti slučaja, da obave razgovore sa pojedinim licima, da vide da li postoji strah i uznemirenost kod nekih lica i nakon dobijanja izveštaja od policije, Tužilaštvo će izvršiti kvalifikaciju da li postoji neko krivično delo i onda, shodno zakonu, preduzećemo dalje korake", izjavio je Nakić.
Na pitanje RSE da li je Tužilaštvo analiziralo govor Miše Vacića, Nakić je odgovorio da su imali uvid u novinske članke ali da sporni govor nisu dobili. Kad ga dobiju od policije, dodaje Nakić, izvršiće analizu zajedno sa pisanim izveštajem policije.
"Nakon toga ćemo u što skorijem roku doneti odluku", kaže tužilac u Bujanovcu.
Iz Višeg tužilaštva u Vranju RSE je prethodno dobio informaciju da je Odeljenje u Bujanovcu zaduženo "za proveru navoda objavljenih u medijima vezanih za izjave lidera Srpske desnice Miše Vacića od 23.10.2019. godine".
Advokat Vladimir Beljanski, međutim, izjavio je za RSE da je Tužilaštvo najpre trebalo da utvrdi postoji li snimak govora, da ga pribavi i analizira kako bi utvrdilo da li ima elemenata za krivično delo "izazivanja i raspirivanja nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrpeljivosti među narodima i etničkim zajednicama".
Zaprećena kazna od pet godina
Za to delo je u Krivičnom zakoniku, članu 317, predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
"To se ne proverava pitanjem nekome da li vas je uznemirilo, nego je to nešto što predstavlja objektivnu okolnost koje je u nadležnosti Tužilaštva. Tužilaštvo treba da proceni da li je takav govor izvršenje ovog krivičnog dela ili ne. A ne da li je ono proizvelo posledice. Same posledice su kvalifikovan oblik tog dela za koji su zaprećene više kazne nego za osnovni oblik (do osam godina)", kaže Beljanski.
Miša Vacić u izjavi za RSE tvrdi da su mediji preneli netačne tvrdnje da je pretio lokalnim Srbima iseljavanjem.
"Nađite da sam ja to rekao. Ja sam rekao da ćemo iz institucija da proteramo Srbe koji su na vlasti i da ćemo doći na njihovo mesto. Upotrebio sam reč proteramo iliti smenimo, svejedno. Smenićemo one koji uništavaju živote svih građana i Srba i Albanaca i Roma i mi ćemo doći na njihovo mesto i sa lojalnim Albancima vršiti vlast", reči su Vacića.
U snimku govora koji nam je Vacić prosledio pronašli smo dva puta izgovorene pretnje, iznete uz tvrdnje o korupciji (Srba i Albanaca na vlasti) i separatizmu (albanskih partija na vlasti).
"... Pa ćemo proterati ove koji su navodni predstavnici Srba u institucijama ovde. Ja im poručujem: blokiraćemo im sve što im postoji u životu, budu li dirnuli nekog od vas. Mogu da se sele iz Srbije. Tu na prvom mestu mislim na te Srbe lokalne koji su u vlasti i koji hoće bilo koga od vas … da sputaju rad Srpske desnice", rekao je Vacić dodajući da će "ako treba iz svih gradova gde postoji Srpska desnica", dovesti ljude, te zaključio "i da raselimo ove ljude koji vam uništavaju živote".
"Ali, prvo pokušajmo demokratski. Ako oni hoće drugačije, mi smo spremni na drugačije, uvek", poručio je Vacić u Bujanovcu.
Za sada reakcije sa vrha vlasti gotovo da nema. Jedino je iz Koordinacionog tela za jug Srbije poručeno da "građani te tri opštine mogu da budu potpuno mirni…" i da "niko nema pravo da deli ljude na podobne i nepodobne, ili da nekoga iseljava sa prostora na kojem živi, ili da preti zbog političke i verske pripadnosti".
Pređen cenzus u Medveđi
Miša Vacić već godinama deluje sa pozicija ekstremne desnice, bio je i pred sudom (uslovno je osuđen na sedam meseci zatvora zbog širenja mržnje prema LGBT osobama pred Paradu ponosa 2009. godine, prim. red.).
Do marta 2014. godine bio je vođa nešto kasnije zabranjenog ekstremno desničarskog Pokreta 1389, da bi u novembru 2016. bio primljen u Vladinu Kancelariju za Kosovo kao savetnik.
U februaru 2017. godine, nakon burne reakcije javnosti kada se to otkrilo, sa njim je raskinut ugovor.
Pokret '1389' na severu Kosova
"Ne postoje konkretni dokazi da neko iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) ili koalicije stoji iza Srpske desnice, ali posredni dokaz jeste da je, kada je Vacić osnovao stranku Srpske desnice, na svečanoj proslavi tog osnivanja bio Milenko Jovanov, potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS)", podseća Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Srpska desnica je osnovana početkom 2018. godine. Poslednjih meseci osnivaju se lokalni odbori, između ostalog, u nacionalno mešovitim sredinama na jugu Srbije. U takođe nacionalno mešanoj opštini Medveđa, na jugu Srbije, uspela je na vanrednim lokalnim septembarskim izborima da pređe cenzus. Marginalna stranka sa liderom koji ima problematičnu biografiju ne bi mogla da igra veću ulogu na političkoj sceni Srbije da nema nekih okolnosti koje joj daju vetar u leđa. Jedna od njih je najavljeni bojkot izbora od strane dela opozicije, kaže Bojan Klačar izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID).
"Desnica pokušava da popuni prostor koji nastaje bojkotom izbora. Oni na sledećim izborima (na proleće 2020., prim. red.) vide svoju šansu", kaže Klačar.
On dodaje da je povoljna okolnost za njih razočarenje desničarskim Dverima (članice opozicionog Saveza za Srbiju) koji su se za svoje najstrastvenije birače previše okrenuti centru, delimično promenivši politiku. Ekstremna desnica sada pokušava da profitira na lokalnim izborima.
"Ne vidim da mogu da naprave dobar rezultat na nacionalnom nivou", procenjuje izvršni direktor CeSID-a.
Zašto bi u interesu Srpske napredne stranke bilo jačanje ekstremne desnice?
"SNS mora na neki način da iskreira neku izbornu utakmicu u slučaju da bude bojkota (opozicionog Saveza za Srbiju, Pokreta slobodnih građana, prim. red.). Ne mogu da dozvole da oni tu trku sledeće godine trče sami. Sa druge strane, mislim da SNS želi da pošalje poruku kakvi su scenariji mogući ukoliko sve stranke ne izađu na izbore, 'ukoliko vi nećete na izbore, ima ko hoće'", kaže Klačar.
Ako demokratska opozicija ostane pri odluci o bojkotu, izgled mnogih delova Srbije može biti bitno promenjen, upozorava sagovornik RSE.
"Na sledećim izborima, kada će manje više sve građanske stranke da se povuku, možemo da dobijemo poprilično drugačiji politički život u Srbiji u odnosu na koji smo do sada navikli", dodaje Klačar.
Iako je Srbija sve dalje od Evropske unije nakon odluke Brisela da zaustavi proces proširenja, ona po političkim procesima ide u sličnom smeru kao i Evropa - udesno. S tom razlikom što u Srbiji, kaže Klačar, desnica promoviše prorusku političku opciju.
Facebook Forum