"Najveći izvori zagađenja vazduha u Beogradu su termoelektrane, saobraćaj i grejanje na drva i ugalj", kaže u razgovoru za Zašto? Srđan Kukolj iz Alijanse za zdravlje i životnu sredinu, evropske nevladine organizacije koja se bavi uticajem zagađenog vazduha na zdravlje ljudi.
Vazduh u Beogradu u proteklih nekoliko dana sadrži koncentracije štetnih suptanci koje su višestruko veće od propisanih granica. Agencija za zaštitu životne sredine označila je 27. oktobra pojedine delove grada najvećim, petim stepenom zagađenja koje meri ta Agencija. Prema aplikaciji "AirVisual", glavni grad Srbije našao se među 10 najzagađenijih gradova sveta.
Najštetnije termoelektrane u Evropi
"Srbija ima nekoliko termoelektrana koje predstavljaju ozbiljnu pretnju po javno zdravlje. Kada pričamo o Evropi, termoelektrane koje se nalaze u Srbiji su među 10 najozloglašenijih, u smislu da proizvode najvišu koncentraciju štetnih emisija kada govorimo o PM česticama i sumpor dioksidu. Važan podatak je i da se Srbija, među ostalim zemljama u Evropi, ističe po tome da je 2016. godine imala ukupan zdravstveni trošak od zagađenog vazduha u iznosu od oko 1,6 milijardi evra, a koji je direktna posledica prekomernog zagađenja iz termoelektrana na ugalj", kaže Kukolj.
Veliki broj zastarelih automobila
"Jedan od važnijih izvora zagađenja u Beogradu je saobraćaj. Svi smo svesni činjenice da je grad Beograd preopterećen automobilima i da ih je sve više. Druga činjenica koja ide u prilog zagađenju jeste da su sva ova vozila uglavnom zastarela, dosta je njih staro preko 14 godina i ima dosta vozila sa dizel motorima. Znamo da su politike unutar Evropske unije usmerene ka tome da se smanjuje broj vozila na cestama i da se svi automobili sa dizel motorima uklanjaju sa teritorije Evropske unije. Upravo obaranjem cena tih vozila dolazimo u situaciju da građani Srbije i cele regije Zapadnog Balkana kupuju ta vozila koja su uklonjena sa njihovog (EU) tržišta jer narušavaju zdravlje građana i svakako utiču na pogoršanje situacije kada pričamo o životnoj sredini", navodi Kukolj.
Grejanje na drva i ugalj
"Srbija, možemo reći i Beograd, nema mrežu daljinskog centralnog grejanja što je takođe jedan od velikih problema kada pričamo o zagađenju vazduha jer je dosta domaćinstava koja koriste recimo drvo ili ugalj za ogrev ili kuvanje. Kada pričamo o ovom grejanju i upotrebi šporeta i zastarelih peći u domaćinstvnima, onda ne pričamo samo o stvaranju zagađenja vazduha u spoljašnjoj sredini, već i o zagađenju koje nastaje unutar tog životnog prostora gde ljudi spaljuju drvo ili ugalj", kaže sagovornik Radija Slobodna Evropa.
On kao uzrok visoke koncentracije zagađivača u vazduhu navodi i spaljivanje useva.
Uticaj zagađenja na zdravlje ljudi
"Zagađenje vazduha na mnogo načina utiče na zdravlje ljudi. Najviše pogađa kardiovaskularne i respiratorne organe, izaziva hronična oboljenja. I u 2016. i u 2019. godini zagađenje je skoro pa isto.
Mi i danas, kao i pre tri godine, imamo slučaj ljudi koji svakodnevno pate usled velikog zagađenja vazduha i nažalost, imamo veliki broj ljudi koji umiru od posledica hroničnih bolesti koje su izazvane zagađenjem vazduha", kaže Kukolj.
Odgovornost nadležnih
"Gradske vlasti moraju pristupiti većoj implementaciji svih važećih zakonskih regulativa koje postoje u zaštiti vazduha i zdravlja građana. Mi kao organizacija apelujemo da nije samo Ministarstvo za zaštitu životne sredine odgovorno za pitanje zagađenja vazduha, već je to i sektor energetike i zdravstva. U tom participativnom odlučivanju bi se trebalo desiti i odlučivanje vezano za kreiranje budžeta za budućnost, u smislu budućih investicija.
Ovde pričamo o infrastrukturi Beograda u smislu saobraćaja ili recimo smanjenju i zaustavljanju subvencija i državne pomoći za sektor energetike i nabavku uglja koji se koristi za proizvodnju električne energije. I naravno, trebalo bi se raditi na širenju mreže daljinskog centralnog grejanja i učiniti ga dostupnim za sva domoaćinstva", rekao je Kukolj.
Facebook Forum