Predstavnici Rusije, Kine, Sjedinjenih Država i Pakistana složili su se u petak da su pregovori jedini put ka miru u Avganistanu, uključujući obnavljanje direktnih američkih razgovora s talibanima, javlja AP.
Celodnevni sastanak u Moskvi je održan pred međuavganistanski dijalog kojem će domaćin biti Kina. Pekinški pregovori, koji bi trebalo da budu sledeće nedelje, odloženi su, kažu zvaničnicima upoznatim s tim. Govoreći pod uslovom da ne budu identifikovani jer nisu ovlašćeni da razgovaraju o toj temi, rekli su da će odlaganje biti kratko, ali nije utvrđen nov datum.
Razgovori u Kini biće prvi "licem u lice" među avganistanskim zaraćenim stranama od jula. Čak je i predsednik Ašraf Gani koji se protivi bilo kakvim razgovorima koje ne vodi njegova vlada, rekao prošle noći da će poslati svoje predstavnike.
Odlaganje nije zvanično objavljeno, ali raniji međuavganistanski razgovori su bili odlagani jer su se sve strane svađale oko učesnika.
Očekuje se da će mnogi ugledni Avganistanci iz Kabula biti na sastanku u Kini, uključujući bivšeg predsednika Hamida Karzaija koji je bio snažni zagovornik direktnih pregovora s talibanima i učestvovao u Moskvi na ranijim sednicama razgovora s talibanima.
Delegaciju talibana u Kini predvodiće Mula Abdul Gani Baradar, suosnivač pokreta, koji je proveo osam godina u pakistanskom zatvoru pošto je tajno otvorio mirovne pregovore 2010. s Karzaijem, koji je u to vreme bio predsednik. Baradar je uhapšen u zajedničkoj operaciji američke CIA i pakistanske antiterorističke agencije. Ni Pakistan ni Sjedinjene Države nisu bili spremni za mirovne pregovore s talibanima 2010. godine, rekao je Karzai ranije za AP.
Talibani su sada najsnažniji od kada ih je 2001. godine u gotovo polovini zemlje svrgnula koalicije na čelu sa SAD.
U nacrtu izjave objavljenom na kraju sastanka u petak u Moskvi, Kina, Rusija i Pakistan su pozvali Vašington da se vrati za pregovarački sto s talibanima i potpiše sporazum kojim će Avganistanci koji su na obe strane dugotrajnog sukoba početi direktne pregovore o tome kako bi izgledao posleratni Avganistan.
Posle skoro godinu dana direktnih pregovora, američki izaslanik Zalmaj Halilzad je postigao sve osim potpisivanja mirovnog sporazuma s talibanima, sve dok predsednik Donald Tramp u septembru nije pregovore proglasio "mrtvim", pošto je u nizu talibanskih napada poginulo nekoliko ljudi, uključujući jednog američkog vojnika.
Nije jasno što bi bilo potrebno da Tramp pristane na ponovni početak pregovora, ali on hoće da američke trupe napuste Avganistan i da se okonča taj najduži vojni angažman SAD, ili, kako je nedavno obećao, da će sprovesti obećanje iz predizborne kampanje 2016. godine i okončati američko učešće u "beskrajnim ratovima".
Izjava u petak iz Moskve sadrži poziv na smanjenje nasilja, što neki posmatrači kažu da bi moglo uveriti Trumpa da pristane na obnovljene pregovore.
I Ujedinjene nacije su početkom ovog meseca pozvale sve strane da smanje napade koji su ove godine izazvali više od 8.000 civilnih žrtava. Žrtve su prouzrokovale sve strane u sukobu, uključujući SAD i njihove pojačane vazdušne napade.
Izjava iz Moskve u 15 tačaka poziva sve strane da spreče terorističke organizacije da deluju u Avganistanu. Među njima je Al-Kaida koja ima veze sa talibanima, takođe i podružnica Islamske države u toj zemlji i Islamski pokret Istočnog Turkmenistana, uglavnom etničkih Ujgura, iz Kine.
