Dostupni linkovi

Dogovor Putina i Erdoana menja dinamiku odnosa snaga u Siriji


Predsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdoan i Vladimir Putin, na sastanku u Sočiju, 22. oktobar, 2019.
Predsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdoan i Vladimir Putin, na sastanku u Sočiju, 22. oktobar, 2019.

Rusija i Turska postigli su dogovor o kontroli nad severoistokom Sirije gde je Ankara pokrenula ofanzivu protiv sirijskih Kurda. S povlačenjem američkih trupa iz te oblasti, dogovor je učvrstio ulogu Moskve kao glavne strane sile u Siriji.

Dogovor predsednika Rusije i Turske, Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) o kontroli nad severoistokom Sirije uz granicu s Turskom zacementirao je ulogu Rusije kao glavne sile u Siriji i pojačao njen značaj na Bliskom istoku, dok slabi uticaj SAD, pišu svetski mediji.

'Istorijski dogovor'

Tokom maratonskog sastanka Putina i Erdoana postignut je, kako su rekli, "istorijski" dogovor o vojnoj akciji protiv Kurda na severu Sirije, navodi BBC.

Dogovor je u suštini, ocenjuje britanski servis, podelio vojnu kontrolu nad regionom između Rusije i Turske, popunjavajući prazninu nastalu iznenadnim povlačenjem američkih vojnika po nalogu predsednika SAD Donalda Trampa (Trump).

Turska je posle povlačenja trupa SAD sa severoistoka Sirije pokrenula ofanzivu protiv snaga sirijskih Kurda, koje smatra terorističkom grupom. Posle toga, navodi BBC, Turska i Rusija su imale trupe u oblasti oko granice, a prema novom dogovoru, zajednički će patrolirati uz granicu, čime je promenjena dinamika odnosa snaga u toj oblasti.

Dogovor je postignu uoči isticanja primirja između kurdskih boraca i turskih snaga, koji je postignut uz posredovanje SAD. Kurdske Narodne zaštitne jedinice (YPG) su saopštile da su ispunile uslove primirja, a prema novom dogovoru Turske i Rusije, kurdski borci su dobili dodatno vreme za povlačenje. Od podneve u sredu, kurdski borci će imati 150 sati da odu iz takozvane "sigurne zone" – pojasa dubokog 30 kilometara od granice Turske i Sirije.

Ujedinjene nacije su saopštile da je više od 176.000 ljudi, uključujući skoro 80.000 dece, raseljeno u protekle dve nedelje sa severoistoka Sirije gde živi oko tri miliona ljudi. Prema podacima sirijske Opservatorije za ljudska prava, tokom turske ofanzive je ubijeno oko 120 civila, 259 kurdskih boraca, 196 sirijskih pobunjenika koje podržava Turska i sedam turskih vojnika. Turski zvaničnici kažu da je 20 civila ubijeno u napadima YPG-a na turskoj teritoriji.

Cementiranje uticaja

Dogovor iz Sočija će zapečatiti uticaj Rusije i Turske u Siriji, s prazninom koja je ostala iza odlaska američkih trupa posle naloga predsednika SAD Donalda Trampa, ocenjuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Putin i Erdoan su objavili dogovor posle šest sati razgovora i razmatranja mapa Sirije, ukazuje AP, dodajući da će ishod transformisati mapu severoistoka Sirije, ostavljajući Tursku s isključivom kontrolom jednog dela na sredini granice, dok će ostatak kontrolisati Turska, Rusija i sirijska vlada.

U pojas 30 kilometara od granice odmah će ući snage ruske i sirijske vlade kako bi osigurale da se kurdski borci povuku iz te oblasti, a kada istekne rok od 150 sati, rusko-turske snage će patrolirati u pojasu od 10 kilometara od granice.

Turska će zadržati kontrolu u središnjem delu granice dugom 120 kilometara i dubokom 30 kilometara koji je zauzela u invaziji posle 9. oktobra, navodi AP, ukazujući da su se s te teritorije povukli kurdski boci prema uslovima primirja kojem su posredovale SAD. Ankara planira da tamo razmesti većinu od 3,6 miliona sirijskih izbeglica.

Dogovor Putina i Erdoana je zacementirao uloge Rusije i Turske kao glavnih stranih aktera u sirijskom sukobu, s ojačanom pozicijom Moskve pošto je Tramp ranije ovog meseca najavio povlačenje američkih trupa sa severa te zemlje, ocenjuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Turski napad na kurdske položaje posle povlačenja SAD, ukazuje AFP, izazvao je nezadovoljstvo na Zapadu i optužbe Kurda o izdaji, pošto su kurdske snage bile ključne u borbi protiv terorističke organizuje tzv. Islamske države u Siriji.

Uprkos tome što su na suprotnim stranama u sirijskom sukobu, Turska i Rusija su sarađivale u pronalaženju rešenja za ovaj rat. Ankara kaže da su YPG "teroristički" ogranak Kurdske radničke partije koja vodi pobunu u Turskoj od 1984. i koju pored Ankare i SAD i Evropska unija smatraju terorističkom grupom.

Dogovor podvlači vrtoglave promene u Siriji otkada je Tramp najavio povlačenje američkih trupe pre dve nedelje, ocenjuje Rojters (Reuters).

Dogovor takođe dozvoljava povratak Asadovih snaga na granicu zajedno s ruskim trupama, čime bi bili zamenjeni Amerikanci koji su godinama patrolirali regionom pored bivših kurdskih saveznika.

Rusija i Turska su saopštili da će ruska vojna policija i sirijske pogranične snage početi da uklanjenju YPG iz oblasti blizu turske granice.

Prema dogovoru, ukazuje Rojters, dužina granice odakle će YPG morati da se povuče je tri puta veća nego prema pređašnjem dogovoru SAD i Turske, čime je pokrivena većina teritorije koju je Turska želela da bude uključena.

Posle šest sati razgovora, Putin je izrazio zadovoljstvo odlukom koju je opisao kao "veoma važnu, ako ne sudbonosnu, u rešavanju prilično napete situacije koja se razvila na sirijsko-turskoj granici". Erdoan je rekao da može prihvatiti prisustvo sirijskih trupa u toj oblasti, sve dok u njoj nema YPG.

Turska je podržavala pobunjenike protiv Asada, ali je, ukazuje Rojters, odustala od čestih poziva da on podnese ostavku. Ankara održava tajne konetakte s Damskom, delom preko Rusije kako bi se izbegao direktan sukob na severoistoku Sirije, rekli su turski zvaničnici, mada je u javnosti ostaje neprijateljstvo dve vlade.

Dogovor se smatra dobrom vešću za Ankaru i lošim ishodom za kurdske snage, a takođe cementira novu ulogu Moskve kao primarne sile na Bliskom istoku dok opada uticaj SAD u regionu, takođe ocenjuje Gardijan (The Guardian).

U pograničnoj zoni će, objašnjava britanski list, sada biti turske snage, sirijski pobunjenici i vojnici Asadovog režima, dok će Rusijom biti jedina sila koja će pregovarati među njima.

Erdoan je u obraćanju novinarima s Putinom posle razgovora pozdravio sporazum kao "istorijski dogovor". Ankara će biti zadovoljna što je Moskva ubedila Damask da prepusti kontrolu nad delom teritorije na severoistoku. Zauzvrat, dodaje Gardijan, Moskva je izgleda dobila obećanje Turske da će Ankara poštovati sirijski suverenitet i teritorijalni integritet.

Rezultat dugogodišnje strategije

Sastanak predsednika Rusije i Turske je delovao kao kulminacija višegodišnje Putinove strategije da iskoristi podele na Zapadu kako bi izgradio bliže veze sa Turskom – članicom NATO-a i ključnim saveznikom SAD – i povećao uticaj Moskve na Bliskom istoku, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

Razgovori su takođe istakli gubitak američkog uticaja u danima otkad je Tramp naredio povlačenje američkih trupa sa severoistoka Sirije, ističe liberalni njujorški list.

S druge strane, s neodlučnim pristupom SAD i Zapadne Evrope u Siriji, Rusija sad poručuje da se, mada nema ekonomsku moć Zapada, može računati na njenu reč.

Putin i Erdoan su šest sati razgovarali kako će oni i drugi regionalni akteri podeliti kontrolu nad Sirijom, zemljom razorenom osmogodišnjim građanskim ratom. Pregovori su, ističe Njujork tajms, završeni Putinovom pobedom – ruske i turske trupe će zajednički kontrolisati veliki prostor bivše kurdske teritoje na severu Sirije, što cementira brzo širenje ruskog uticaja u Siriji nauštrb Vašingtona i njegovih bivših kurdskih saveznika.

Dok je Tramp doveo u pitanje američka savezništva i razmeštanje snaga širom sveta, Rusija kao i Kina, pokazuje mišiće, željna da popuni vakuum koji su ostavile izolacionističke SAD, ocenjuje list, dodajući da je Putin postao dominantna snaga u Siriji i glavna uticajna sila šire na Bliskom istoku.

I sve je očiglednije da će Rusija, koja je spasila vladu predsednika Bašar al-Asada brutalnim vazdušnim udarim proteklih četiri godine, biti arbitar ravnoteže snaga u Siriji. Taj status je, kako navodi list, pokazan brzo organizovanom posetom Erdoana u Putinovu rezidenciju u Sočiju.

Dok se SAD povlače, Rusija je bila ta čiji je pristanak bio potreban Erdoanu da bi konsolidovao i povećao dobitke u ofanzivi koju je pokrenuo posle odlaska američkih vojnika.

XS
SM
MD
LG