Srbija bi trebalo da preispita politiku izvoza naoružanja, kažu sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) nakon što je hapšenjem uzbunjivača iz fabrike namenske industrije "Krušik" u Valjevu, uz sumnje na zloupotrebe pri kupovini oružja koje se dovode u vezu sa ocem ministra policije Nebojše Stefanovića, aktuelizovano i pitanje tokova naoružanja koje Srbija prodaje Saudijskoj Arabiji.
Iz nadležnih ministarstava (trgovine i odbrane) do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor na pitanje da li će razmotriti izvoz oružja u tu državu pošto su medijska istraživanja još jednom ukazala na to da je reč o formalnoj destinaciji, odnosno da oružje završava na ratištima Siriji i Jemenu.
U dosadašnjim odgovorima na ovakve sumnje, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije, koje je nadležno za izdavanje dozvola za izvoz oružja iz Srbije, saopštavalo je da nije izdata nijedna dozvola za izvoz naoružanja u zemlju koja se nalazi pod sankcijama međunarodne zajednice.
"Nije dovoljno da se bilo ko pokriva činjenicom da Saudijska Arabija nije pod sankcijama. Postoje osim pravnih stvari i poštovanja međunarodnih obaveza, i politička dimenzija. Pravi se šteta ugledu zemlje. Postoji i moralna dimenzija, to oružje završava na prostoru gde se trenutno dešava najkrvaviji građanski rat. Postoji naravno i unutrašnja ekonomska dimenzija, ko se od toga bogati? Pare završavaju u privatnim džepovima i svakako ta stvar zaslužuje preispitivanje", kaže za RSE nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš.
Tokovi oružja i novca
Specijalizovani međunarodni portal "Arms Watch” objavio je, kako je za RSE izjavila njegova osnivačica, bugarska novinarka Dililijana Gajtandžijeva, dokumente koji ukazuju da su militanti "Islamske države" u Jemenu koristili srpsko oružje koje je kompanija GIM uz posredstvo oca ministra policije Branka Stefanovića izvezla u Saudijsku Arabiju.
"Ja sam objavila dokumente, fotografije, video materijal koji dokazuju da su teroristi Islamske države koristili srpsko oružje, oružje koje su otac srpskog ministra i kompanija GIM izvezli u Saudijsku Arabiju. Kao krajnji korisnik navedena je ta zemlja, a u ugovoru je stajalo da Saudijska Arabija ne može reeksportovati to oružje trećoj strani bez pisane dozvole srpske vlade", rekla je Gajtandžijeva.
Zvaničnici Srbije na ovakve i slične navode odgovaraju da oni ne mogu da utiču na dalje tokove oružja, nakon što su ga izvezli.
"Što se tiče Saudijske Arabije, tu je jedino uputstvo Ministarstva trgovine da se vodi računa kada se izdaje dozvola da mora da postoji sertifikat krajnjeg korisnika. Taj sertifikat je neka zvanična potvrda da će određena zemlja i institucije u toj zemlji koristiti naoružanje, a da neće biti izvezeno negde drugde. Međutim, sama Saudijska Arabija je problematična kao izvozna destinacija zato što je ona uključena u sukob u Jemenu i dokumentovani su mnogi slučajevi da su oni bili uključeni u ratne zločine nad civilima", navodi istraživačica nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarina Đokić.
Ovo nije prvi put da se pokreće pitanje konačne destinacije naoružanja koje Srbija izvozi u Saudijsku Arabiju.
'Nešto nije kako valja'
Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i Mreža za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) objavile su 2016. godine da je tovar aviona "iljušin” koji je 8. septembra te godine poleteo ka Šaruri u Saudijskoj Arabiji na samoj granici sa Jemenom, samo formalna destinacija u tokovima oružja koje završava na ratištima Siriji i Jemenu.
Pitanje u Srbiji proizvedenog oružja koje koriste sukobljene strane u Jemenu aktuelizovano je i u septembru 2018. godine, nakon što su se na Tviteru pojavile fotografije borca sa oznakama Hutu trupa, koji u ruci drži pušku M93 koja se proizvodi u fabrici Zastava u Kragujevcu.
"To što je formalno poštovan nekakav međunarodni standard, pa postoji end user sertifikat (krajnjeg korisnika) koji nije sporan i oružje se prodaje zemlji koja trenutno nije pod sankcijama, što je u ovom slučaju Sudijska Arabija, a u isto vreme se zna da ta oprema ne treba Saudijskoj Arabiji jer ona koristi naoružanje zapadnih vojnih standarda, potpuno je jasno da oni to ne nabavljaju za sebe. Još kada imate dokaz iz medija da je to što ste vi prodali nekome završilo u ratu u Jemenu, onda je jasno da tu nešto nije kako valja", navodi Ponoš.
Zvanično, Srbija se kada je reč o izvozu oružja kreće u zakonskim okvirima. Pri izdavanju dozvole za izvoz oružja u neku zemlju, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija traži mišljenje ministarstava odbrane, spoljnih i unutrašnjih poslova, te Bezbednosno-informativne agencije koji, prema rečima Katarine Đokić, razmatraju niz kriterijuma.
"To su kriterijumi koji ne predstavljaju neku zakonsku zabranu da se izveze oružje nego nešto o čemu bi trebalo da se vodi računa. Ti kriterijumi su, između ostalog, da li izvoz doprinosi ugrožavanju ljudskih prava u zemlji krajnjih odredišta, da li omogućava izbijanje ili nastavak oružanih sukoba, da li ugrožava očuvanje regionalne stabilnosti. Ukoliko bismo se njih strogo pridržavali u slučaju Saudijske Arabije, oni ne bi bili ispunjeni", kaže Katarina Đokić.
Kriterijum međunarodnih sankcija
Dodaje međutim da se na osnovu izveštaja Ministarstva trgovine o izdatim dozvolama i ostvarenom izvozu, može zaključiti je jedini kriterijum kojeg se pridržavaju nadležni u Srbiji onaj koji se odnosi na međunarodne sankcije.
"To je jedno vrlo usko shvatanje u smislu, ako niste pod sankcijama Ujedinjenih nacija, vi ste dozvoljena destinacija za izvoz", navodi Đokić.
Osuđujući hapšenje uzbunjivača Aleksandra Obradovića koji je novinarima dostavio dokumentaciju koja ukazuje na to da je firma GIM po povlašćenim cenama kupovala naoružanje iz "Krušika", novinarka Dililijana Gajtandžijeva rekla je za RSE da je linkove svojih istraživanja o konačnim destinacijama oružja iz Srbije, poslala predsedniku Evropskog parlamenta, uz pitanje "da li će išta preduzeti kako bi se američka i saudijska vlada sprečile da šalju oružje u Siriju i Jemen". Odgovor, kako navodi, nije dobila.
Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenjuje da ne bi trebalo očekivati ni pritisak Evropske unije na Srbiju da preispita izvoz.
"Članice Evropske unije tek sada imaju političku debatu da li bi trebalo izvoziti oružje s obzirom na umešanost Saudijske Arabije u sukobe u Jemenu. Teško da bi to bio slučaj u ovom trenutku, prvo zato što postoje stvari koje su više pozicionirane na agendi o pregovorima o pristupanju Srbije, a drugo zato što su i same članice Evropske unije poput Nemačke ili Velike Britanije, koja sad izlazi, interno podeljene oko toga da li da izvoze u Saudijsku Arabiju ili ne", kaže ona.
RSE uputio je ovim povodom upit predsedavajućem Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvidu Mekalisteru. Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Facebook Forum