Da li će i beogradski metro, čija gradnja prema izjavama srpskih zvaničnika, treba da počne krajem iduće godine, graditi Kinezi, svojim kreditom, radnicima i materijalom, bez tendera, kao i mnoge prethodne infrastrukturne projekte u Srbiji, poput, recimo, Pupinovog mosta između Borče i Zemuna u Beogradu, završenog pre pet godina, koji je spontano prozvan "kineski most"?
Taj nadimak je, uzgred, sasvim adekvatan jer su most, vredan 260 miliona dolara faktički uvezen iz Kine - gradile pare (85 odsto), pozajmljene od kineske Eksim banke, kineska kompanija i kineski radnici.
Kinezi ili Francuzi?
Kad je reč o beogradskom metrou, konfuzija je totalna. Ne zna se da li će ga graditi Kinezi ili Francuzi, pošto su i sa jednom i sa drugom stranom povodom tog projekta potpisani memorandumi o razumevanju.
Još 2011. godine Srbija je sklopila međudržavni sporazum sa Francuskom o izgradnji metroa, a tadašnja francuska vlada je donirala milion i po evra za studiju izvodljivosti francuskoj firmi "Ežis".
Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije, 2014. godine potvrđuje međudržavni sporazum između Srbije i Francuske o nastavku projekta metroa. Sa tadašnjim francuskim premijerom Manuelom Valsom, kao i tadašnjim gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim, potpisuje Memorandum o razumevanju o gradnji metroa u Beogradu.
Krajem aprila, međutim, Memorandum o razumevanju kad je reč o metrou potpisan je u Kini i sa kompanijom Power China, i to o finansiranju tog projekta, kako je rekao je zamenik beogradskog gradonačelnika Goran Vesić, zahvalivši se na tome predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije.
Sporazum sa Kinezima o metrou Ministarstvo građevinarstva odbilo je da dostavi nevladinoj organizaciji Transparentnost Srbija:
"Memorandum sa Kinezima ne znamo šta predviđa, oni neće da ga objave jer kažu da ne postoji saglasnost kineske strane", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.
A, onda, tri meseca kasnije, na scenu ponovo stupaju Francuzi.
Nevladina organizacija Transparentnost Srbije podsetila je da su dvoje članova Vlade Srbije i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić tokom julske posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji imali sastanak sa delegacijama francuskih kompanija "Ežis" i "Alstom" o realizaciji projekta „Beogradski metro“.
Pre nekoliko dana, međutim, Vesić je izjavio da gradnja beogradskog metroa počinje krajem sledeće godine i dodao da su sada stvari u "fazi…kada je potpisan Memorandum o razumevanju sa kineskom kompanijom Power China".
Misterija o tenderu
Reagujući na tu izjavu, Marko Bastać, zamenik predsednika opozicione Stranke slobode i pravde (Dragana Đilasa) i predsednik beogradske opštine Stari grad, rekao da je Vesić tom izjavom potvrdio da će posao izgradnje metroa da se radi "bez tendera i na osnovu bratskog dogovora", da će ga dobiti kineska firma, kao i da je od 2012. do 2019. godine cena metroa "porasla sa 2,2 na 4,4 milijarde evra".
Usledila je onda fejsbuk objava Vesića da će beogradski metro biti građen uz raspisivanje tendera, a da su do sada jedini koji su dali bilo kakav posao u vezi sa metroom bez tendera bili bivši predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić i ondašnji gradonačelnik Dragan Đilas, koji su, kako je dodao, 2012. bez tendera dodelili posao izrade prethodne studije izvodljivosti za metro francuskoj kompaniji „Ežis“.
Od drugog čoveka Grada Beograda i od Ministarstva za građevinarstvo i saobraćaj Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobila odgovore na upite da li su kad je reč o metrou u Beogradu u igri i Kinezi i Francuzi ili samo jedna od te dve strane i, ako je to slučaj, koja. Odgovora nema ni na pitanja o načinu finansiranja metroa i projekciji cene tog projekta.
Ministarstvo odbija da objavi sporazum
U izgradnju beogradskog metroa, sudeći prema najavama predstavnika vlasti u Srbiji, biće uključene firme iz Kine i Francuske, mimo Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu koji predviđaju obavezno nadmetanje za dobijanje posla, ukazala je sredinom jula Transparentnost Srbija.
Da li je to razlog što političari neće da pokažu javnosti te sporazume?
"Suština je da mi svih ovih godina nijedan dokument koji se tiče metroa nismo videli, niti bilo kakav dokument koji bi otkrio kako će se finansirati. Zaista, ne treba trošiti previše reči na to da je strašno da država dozvoljava da kineska firma određuje da građanima Srbije ne mogu biti dostupne informacije o obavezama ili eventualnim nakanama države da potroši ogroman iznos novca, koji prema nekim poslednjim izjavama varira između dve i četiri milijarde evra", kaže za RSE Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.
U široj slici, infrastrukturni projekti koje u Srbiji izvode kineske kompanije dodeljuju se po pravilu bez tendera. Finansiraju se dugoročnim kineskim kreditima koje će zapravo koristiti kineske firme, a Srbija će ih samo otplaćivati, čime se uvećava kineski bruto nacionalni dohodak, kaže Radojka Nikolić, urednica časopisa "Biznis" i "Ekonometar".
Kad je reč o projektima koje su u Srbiji gradili i grade Kinezi, nadmetanje kao procedura ne postoji.
"Nema tendera zato što je njihov uslov da to uglavnom budu leks specijalisi koji se donose za tu vrstu saradnje. To je 'uzmi ili ostavi'", kaže sagovornica RSE.
Tendera, doduše, nije bilo ni za arapske projekte u Srbiji, od kojih je najveći izgradnja četvrti "Beograd na vodi", koji je ugovoren direktno sa investitorom iz Abu Dabija.
Od kineskih kredita povoljniji su zajmovi Svetske banke, ali njena politika kreditiranja infrastrukturnih projekata drugačija je nego kineska:
"Svetska banka ne ulazi ad hoc u nešto što određena zemlja traži, nego najpre njen stručni tim procenjuje da li to doprinosi rastu i razvoju te zemlje. Tek ako oni procene da ti projekti unapređuju ekonomiju zemlje, oni će joj odobriti projekte i kredite. I to su zaista najjeftiniji krediti jer vam daju direktno, bez posrednika", kaže Nikolić, dodajući da Kineze zanima pre svega njihov sopstveni interes. Otuda ona upozorava da se pri uzimanju kineskih kredita mora biti vrlo oprezan.
Evropska unija je krajem jula poslala alarm zbog uloge Kine u zemljama Zapadnog Balkana.
Upozorenja iz EU
Naime, pod naslovom "Johanes Han govori o kineskim trojanskim konjima na Balkanu", evropsko izdanje uticajnog portala Politico u svom podkastu prenelo je upozorenje tadašnjeg evropskog komesara za proširenje da Peking zemlje ovog regiona može pretvoriti u "trojanske konje" koji će jednog dana biti članovi Evropske unije.
Kineska "kombinacija kapitalizma i političke diktature", kako je Han ocenio, može da bude poželjna opcija nekim liderima u regionu Zapadnog Balkana.
Iako je zabrinutost Zapada za Balkan poslednjih godina uglavnom fokusirana na ulogu Rusije, Han je istakao da postoji više razloga za zabrinutost zbog Kine, koja je tu tom regionu ostvarila niz značajnih ulaganja u infrastrukturne projekte.
Ilustrujući svoju zabrinutost, evropski komesar je naveo primer Crne Gore, gde je javni dug porastao na više od 70 odsto BDP-a nakon što je zemlja uzela pozajmicu od 809 miliona eura od kineske državne banke Export-Import, kako bi izgradila autoput prema granici sa Srbijom.
Kina bi u slučaju da Crna Gora ne može otplaćivati kredit za izgradnju autoputa imala pravo da preuzme kontrolu nad crnogorskim zemljištem kao jamstvom, piše londonski Financial Times.
"Ovo je neka vrsta obrasca ili … kineskog biznis modela - da ponude … manje ili više atraktivne kredite, a ako zemlja ne može da ih vrati, dug onda pretvaraju u svoj kapital", upozorio je Johanes Han.
Nekoliko meseci pre njega i tadašnja direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, kako je preneo ugledni britanski Financial Times, upozorila je da kineski način poslovanja – izgradnja infrastrukturnih projekata na kojima rade kineske kompanije kineskim materijalima, a koje Peking finansira putem zajmova, može dovesti do alarmantnog povećanja duga u nekim od zemalja korisnica takvih kredita.
"Crna Gora je po liniji kineskih kredita dužna skoro milijardu evra, Srbija oko dve milijarde, a BIH skoro dve milijarde. Problem vraćanja tih dugova je nešto što će se pojaviti kao gorući izazov za nekoliko godina, među svim ovim zemljama", rekao je za RSE u avgustu prošle godine dugogodišnji crnogorski diplomata, a sada profesor na bostonskom Univerzitetu Vesko Garčević.
U Srbiji su kineske kompanije angažovane na izgradnji dveju deonica na Koridoru 11, na rekonstrukciji pruge Beograd - Budimpešta, kao i na revitalizaciji Termoelektrane "Kostolac A". U toku su pregovori i za izgradnju obilaznice oko Beograda, kao i za nastavak auto-puta ka Crnoj Gori.
Evropska unija je vodeći investitor u regionu Zapadnog Balkana, sa više od 70 odsto ukupnih direktnih investicija na prostoru Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova.
Srbija na 'putu svile'
Ali, Kina tokom poslednjih šest godina znatno ulaže u infrastrukturu, čime je, po iznosu investicija, uspela da se postavi kao rival Evropskoj uniji, a već ostvaruje i vidljiv uticaj.
Razvojna agencija Srbije polovinom prošlog meseca je na upit RSE odgovorila da su, prema podacima Narodne banke Srbije, zaključno sa prvim kvartalom ove godine u Srbiji zabeleženi prilivi po osnovu ulaganja iz Kine, uključujući i Tajvan i Hong Kong, u iznosu nešto više od 1,3 milijarde evra, čime, kako je navedeno, Kina zauzima šesto mesto na listi zemalja sa najvećim ulaganjima u Srbiju.
Peking je, prema navodima svojih zvaničnika, investirao 90 milijardi dolara u razne infrastrukturne projekte širom sveta, dok su kineske banke obezbedile između 200 i 300 milijardi dolara teške zajmove.
U zamku kineskog dužničkog ropstva, međutim, neke države već su upale.
Šri Lanka je, recimo, svoju morsku luku 2017. morala da preda na upravljanje Kini na 99 godina jer nije bila u stanju da isplati zajam, pisala je u aprilu agencija Frans pres (AFP). Dug je smanjila, ali ga još uvek nije isplatila. Zvuči kao snažna opomena i zemljama u regionu Zapadnog Balkana.
Kineski predsednik Si Đinping je pre šest godina najavio inicijativu „Pojas i put“ (BRI), savremenu reprizu drevnog „kineskog puta svile“, vrednu 900 milijardi dolara, s ciljem da poveže međunarodne trgovinske rute. Realizujući tu inicijativu, Kina se pojavila kao značajan akter i na Zapadnom Balkanu.
Odskočna daska i ključna karika kineske ekonomske ekspanzije u jugoistočnoj Evropi bila je kupovina grčke luke Pirej, 2016. godine, koju je Peking u međuvremenu unapredio u drugu najveću luku na Mediteranu. Time je Zapadni Balkan postao ključni strateški region za investiranje.
Kina, naime, ima veliki interes za unapređenje infrastrukture u ovom regionu kako bi mogla da transportuje svoju robu iz Pireja preko Zapadnog Balkana i na zajedničko tržište EU, teško pola milijarde potrošača. Istovremeno, kao što su visoki zvaničnici iz Brisela već ukazali, kineska infrastrukturna ulaganja u ovaj region i te kako olakšavaju put Pekingu da stekne ekonomsko uporište u zemljama koje bi u dogledno vreme trebalo da postanu članice EU.
Facebook Forum