Francuska zahteva od zemalja članica Evropske unije (EU) promenu pristupa prema procesu proširenja, koja će se odraziti ne samo na zemlje koje su na čekanju, već i na zemlje koje su duboko u pristupnom procesu.
Zvanični Pariz je u četvrtak poslao zemljama članicama EU, takozvanu neformalnu notu kojom traži da pristup prema procesu proširenja bude još oštriji.
Ključni element u ovom predlogu jeste promena metodologije kako će se odvijati pregovori o pridruživanju, gde se između ostalog predviđa mogućnost unazađivanja u pregovorima, ako zemlje koje pregovaraju, ne pokažu konkretan napredak u neophodnim reformama, sa posebnim naglaskom na vladavinu prava.
"Savet EU smatra da je potrebno preispitati pristup procesa proširenja, kako bi se osiguralo da pregovori o pridruživanju budu postepeniji; konkretniji u koristima koje oni donose dotičnim zemljama i reverzibilni u skladu sa efektivnom, opipljivom i održivom primenom reformi, sa posebnim fokusom na vladavinu zakona, borbu protiv korupcije i osnovnih prava", stoji u francuskom predlogu u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.
Takođe Francuska traži dodatne napore u "vođenju i sprovođenju reformi" u ključnim reoformama za svaku zemlju koja je u procesu proširenja.
Prema ovom dokumentu, Francuska traži od Evropske komisije da do marta naredne godine izradi strategiju sa konkretnim predlozima za sprovođenje ove nove metodologije, kao i da izvesti o stvarnoj primeni reformi u svakoj zemlji.
Ovo je razlog zašto će se najverovatnije već naredne nedelje, na ministarskom sastanku nagovestiti moguća promena pristupa.
U nacrtu zaključaka u koje RSE takođe ima uvid, Finska u ime predsedavajuće EU je obuhvatila rečenicu koja "naglašava potrebu za razmišljanjem o tome da proces pridruživanja postane efikasniji, posebno u pogledu podsticanja reformi, i intenziviranja angažovanja i podrške EU za transformaciju Zapadnog Balkana". Ovi zaključci bi trebalo da budu usvojeni 15. oktobra.
Moguće ponovno odlaganje odluke za S. Makedoniju i Albaniju
Prva posledica ovog francuskog stava mogla bi biti ponovni izostanak zelenog svetla za Severnu Makedoniju i Albaniju na ministarskom sastanku, koji će biti održan 15. oktobra u Luxemburgu.
Naime, prema dokumentu koji je poslala zemljama članicama EU, Francuska uslovljava usvajanje nove metodologije sa otvaranjem pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom. Prema francuskom zahtevu, otvaranje pristupnih pregovora bi se odložilo do naredne godine, i o tome bi se raspravljalo tek nakon izveštaja Evropske komisije, koji bi trebalo da bude predstavljen tek u martu 2020. godine.
Stalni predstavnici zemalja članica EU će ponovo u petak, još jednom pokušati da međusobno usaglase stavove i pokušaju da pronađu konsenzus oko otvaranja pristupnih pregovora sa Albanijom i Makedonijom. Međutim, naši izvori koji se pozivaju na raniji satanak koji je održan u sredu, smatraju da atmosfera koja je vladala ne dozvoljava prostor za nadu da bi Francuska mogla popustiti. Diplomatski izvori u Briselu smatraju da današnja nota i konkretno povezivanje otvaranja pristupnih pregovora sa promenom metodologije, jeste još jedan pokazatelj da zvanični Pariz čvrsto stoji pri stavu da će blokirati otvaranje pristupnih pregovora.
- Bugarska pretnja evropskim nadama Severne Makedonije
- 'Hladan tuš' ili priznanje za reforme u Severnoj Makedoniji?
Očekivalo se da bi na sastanku, 15. oktobra, ministri inostranih poslova zemalja članica EU odlučili o otvaranju pristupnih pregovora za Severnom Makedonijom i Albanijom. Ova odluka bi potom trebalo biti potvrđena na samitu EU, koji će biti održan 17. i 18. oktobra u Briselu.
U slučaju da zemlje članice ponovo ne postignu saglasnost, bio bi ovo treći put da se odlaže odluka. Naime ministri EU su na junskom sastanku usvojili zaključke u kojima obećavaju da će odluku doneti "najkasnije u oktobru 2019. godine".
Ova definicija je bila kompromisno rešenje za zemlje članice EU koje nisu bile u stanju da odobre otvaranje pristupnih pregovora, iako su godinu dana ranije, odnosno u junu 2018, obećali da će juni 2019. biti krajnji rok za preispitivanje tog pitanja.
Evropska komisija smatra da su obe zemlje ispunile sve kriterijume stoga je u više navrata pozvala zemlje članice da dozvole otvaranje pristupnih pregovora. Za Severnu Makedoniju, ovo je deseta godina čekanja, a za Albaniju druga.
Facebook Forum