Moskva je morala da ponudi objašnjenje zašto nedostaju pozitivni rezultati testova na doping iz velike baze podataka ključne u istrazi o doping skandalu koji je isključio Rusiju iz međunarodnih sportskih takmičenja, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
A, kako se približavao rok od 9. oktobra da pošalju odgovore Svetskoj antidoping agenciji (WADA), zvaničnici zaduženi za čišćenje ruskog sporta su razmenjivali prljave optužbe i pripremali se za najgore, uključujući moguću zabranu učešća na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine, kao i sledećim takmičenjima.
"Svaki dan raste lavina laži iza koje pokušavaju da sakriju prave razloge neuspeha antidoping kampanje", naveo je generalni direktor Ruske antidoping agencije (RUSADA) Juri Ganus, u otvorenom pismu 8. oktobra kritikujući pokušaje u medijima da se njegova služba okrivi za nedostatak podataka.
Tom pismu je prethodilo drugo u kojem je naveo da je njegova agencija "izdana". "Više nismo na ivici provalije, već padamo u provaliju", dodao je Ganus.
U odgovoru na upit RSE-a, zamenica direktora Margarita Pahnockaja je navela da je Ganus u izjavi o izdaji govorio o mogućnosti da RUSADA i pošto se "potpuno povinovala pravilima" WADA može izgubiti svoj status "zbog postupaka trećih strana".
Kontroverza je izbila posle najave WADA u septembru da će dati Rusiji tri nedelje da objasni "nedoslednost" u podacima iz moskovske antidoping laboratorije – iste laboratorije koja je odgovorna za testove krvi ruskih sportista koji su učestvovali na Olimpijskim igrama u Sočiju 2014. i drugim događajima, i koja je imala značajnu ulogu u odluci WADA iz 2016. da je Rusija vodila program dopinga uz pomoć države.
Zbog toga je ruskim sportistima zabranjeno da se takmiče pod ruskom zastavom na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. i drugim međunarodnim događajima, a RUSADA – jedna od više ruskih državnih entiteta optuženih za zataškavanje – bila je suspendovana.
Nesklad u podacima
WADA je u septembru 2018. proglasila da RUSADA ponovo poštuje njena pravila – što je tada smatrano kontroverznom odlukom – mada uz uslov da pošalje bazu podataka iz moskovske laboratorije do kraja decembra 2018. da bi dalje mogli da se istraže pojedinačni doping slučajevi ruskih sportista.
Taj rok nije ispunjen, iako se šef RUSADA Ganus direktno obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Na kraju je nađeno rešenje i sredinom januara je WADA objavila da je došla do podataka koje je opisala kao "ključne za pravljenje snažnog slučaja protiv varanja i da se drugi sportisti oslobode odgovornosti".
Podaci s laboratorijskih servera, kompjutera i druge opreme su poslati iz Rusije na detaljne analize i potvrde, a "još jedan korak napred" je napravljen kada je WADA dobila više od 2.2000 uzoraka krvi iz te laboratorije u aprilu.
Uspešna priča je, međutim, počela da se rastače kada je WADA najavila da otvara formalnu istragu o poštovanju pravila protiv Rusije pošto su istražitelji otkrili da su podaci dobijeni iz moskovske laboratorije u neskladu s bazom podataka koja je dobijena od uzbunjivača u oktobru 2017.
Najava je potopila nade da će zabrana učešća Rusiji na takmičenjima biti ukinuta na vreme za Svetsko atletsko prvenstvo u Dohi i usledila je nekoliko dana pošto je Ruski olimpijski komitet (ROK) najavio planove za učešće ruskog tima na Letnjim olimpijskim igrama u Tokiju 2020.
U reagovanju na vesti o istrazi WADA, predsednik ROK-a Stanislav Pozdnjakov rekao je 23. septembra da je "situacija veoma ozbiljna".
"Brojni diplomatski napori su uloženi za vraćanje poverenja međunarodne sportske zajednica da se obezbedi da ruski sportisti imaju pravo takmičenja na olimpijskim događajima bez ikakvih ograničenje", dodao je on. "Ali sada rizikujemo da se suočimo s mogućim sankcijama zbog razloga i događaja koji nemaju veze s nama".
"Nadam se da naše kolege koje su ovlašćenje da se bave tim problemom brzo mogu rešiti te stari na osnovu pitanja koje je postavila WADA i dati uverljive odgovore", rekao je Pozdnjakov.
'Propagandna mašina'
Ganus je u pismu 8. oktobra, objavljenom dan pre krajnjeg roka WADA za odgovore, kritikovao, kako je naveo, pokušaje u ruskim medijima da se odgovornost za podatke stavi na RUSADA iako je odgovornost na Ministarstvu sporta.
Njegova agencija, rekao je Ganus, "nije imala i nema pristup bazi podataka moskovske laboratorije".
On je rekao da medijska "propaganda mašina" u Rusiji koja radi na skretanju pažnje s očiglednog falsifikovanja podatka, "nikako nije vodila ka izlasku iz krize, već ju je uvele u još beznadežnije stanje".
To stanje je kritično, rekao je Ganus u intervjuu objavljenom 7. oktobra u dnevniku Izvestija koji je blizak Kremlju.
Navodeći izjavu koju je BBC-ju u septembru dao predsednika odbora za poštovanje pravila u WADA Džonatan Tejlor (Jonathan Taylor), Ganus je primetio da svetsko antidoping telo ne veruje da podaci slučajno nedostaju i da se zato ne mogu objasniti kao posledica "pada napona ili udara groma".
Potreban je ubedljiviji argument da se izbegne, kako je rekao, najgori ishod – izbacivanje Rusije "sa dvoje sledećih olimpijskih igara – letnjih 2020. u Tokiju i zimskih 2022. u Pekingu".
Viši menadžer WADA za odnose s medijima i komunikacije Džejms Ficdžerald (James Fitzgerald) naveo je za RSE u pisanoj izjavi 7. oktobra da je "priča o sankcijama u ovoj fazi malo preuranjena".
Kada stigne ruski odgovor i pošto ga analiziraju relevantna tela u WADA, oni i nezavisni forenzički stručnjaci će podneti izveštaj o svojim nalazima odboru za poštovanje pravila, koji može da izvršnom odboru WADA iznese formalne preporuke šta raditi dalje.
"Za ovo se ne može postaviti fiksni vremenski okvir, pošto se mora poštovati odgovarajuća procedura, ali WADA pristupa toj stvari snažno i što je brže moguće", rekao je Ficdžerald.
On je izrazio uverenje da će se pokazati da je odluka o vraćanju RUSADA "bila ispravna za dobro sportista i čistog sporta".
Tom odlukom je "probijena dugotrajna blokada s ruskim vlastima i sada donosi stvarne i značajne rezultate", rekao je on, dodajući da je njom dobijen "pristup podacima moskovske laboratorije i uzorcima koji se koriste da se varalice privedu pravdi".