Kina obeležava 70 godina od osnivanja komunističke države velikom vojnom paradom u Pekingu sa koje je predsednik Si Đinping poručio da ništa ne može da uzdrma veliku kinesku naciju.
U međuvremenu, policija u Hong Kongu je upotrebila suzavac da bi rasterala demonstrante na prodemokratskim protestima koji ističu da je ovo za njih dan žalosti.
Kina slavi svoju rastuću moć i samopouzdanje mada se suočava sa sve ozbiljnijim izazovima poput četveromesečnih protesta u Hong Kongu i iscrpljujućeg trgovinskog rata sa SAD-om.
Si, sa kojim su bili i njegovi prethodnici Hu Đintao i Đijang Cemin, rekao je, noseći jednostavno sivo odelo kakvo je nosio i rodonačelnik Narodne Republike Kine Mao Cedung, da će se Kina zalagati za strategiju otvaranja te nastaviti miroljubiv razvoj.
Vojska treba da odlučno čuva suverenitet Kine, njenu bezbednost i razvojne interese, kao i da čvrsto podrži svetski mir, rekao je kineski predsednik u obraćanju građanima na Trgu Tjenanmen. Događaj je uživo prenosila državna televizija.
"Nikakva sila ne može da ugrozi status Kine ili da zaustavi kineski narod dok maršira napred", naglasio je Si sa mesta - kod kapije na Trgu Tjenamen - gde je Mao Cedung proglasio osnivanje Narodne Republike Kine na ovaj dan 1949. godine.
Demonstranti u Hong Kongu: Ovo je dan žalosti
Si je dodao da Kina mora da održi trajni prosperitet i stabilnost u Hong Kongu i Makau, da promoviše miroljubiv razvoj odnosa sa samoupravnim Tajvanom i da "nastavi da teži potpunom ujedinjenju domovine".
U međuvremenu, najmanje 15 ljudi primljeno je na bolničko lečenje u Hong Kongu, gde je policija upotrebila suzavac da bi rasterala demonstrante na nekoliko lokacija u ovom kineskom gradu.
Jedna povređena osoba je u kritičnom stanju, potvrdila je gradska bolnička uprava, preneo je Bi-Bi-Si.
Dopisnik britanske medijske kuće javio je da policija potiskuje demonstrante suzavcem, a da su učesnici protesta zapalili više vatri na ulicama.
Desetine policajaca formirale su kordon, uz podršku vodenih topova, da bi sprečili demonstrante da stignu do pekinške kancelarije za vezu u Hongkongu.
Na više mesta došlo je do obračuna policije i demonstranata za koje je današnji dan, kako kažu, dan žalosti.
U međuvremenu, šefica vlade u Hongkongu Keri Lam je bila na paradi u Pekingu.
U svakom slučaju, protesti u Hongkongu mogli bi da bace senku na brižljivo pripremljenu projekciju nacionalnog jedinstva i moći.
Demonstracija vojne moći
Kineski predsednik, čiji program vojne modernizacije izaziva zabrinutost u regionu, nakon govora je izvršio smotru vojne opreme i vojnika na Tjenanmenu i sa bine pratio prolazak tenkova, dronova i raketa na vozilima.
Među prikazanim oružjem bile su bespilotne letelice (UAVs), zatim moderne interkontinentalne i hipersonične rakete, koje mogu da napadnu nosače aviona i baze, što bi podrilo vojnu moć SAD u Aziji.
Reč je o interkontinentalnim balistički projektilima "DF-41", osnovi kineskog nuklearnog arsenala, Ove rakete mogu da ponesu po nekoliko atomskih glava i stignu do teritorije SAD za pola sata i stručnjaci kažu da je teško odbraniti se od nje.
Prikazan je i Dongfeng-21D (DF-21D), nazvan i "ubicom nosača aviona", koji je predstavljen na paradi 2015. sa dometom od 1,500 kilometara.
Takođe, izložena je i raketa srednjeg dometa DF-26, nazvana i "Guam ubica", zbog američke baze Guam na Pacifiku, potom hipersonična raketa DF-17, koja može da nebrojeno puta manevriše brzinom zvuka, zbog čega ju je veoma teško neutralisati, prenosi Rojters.
Nozomu Jošitomi, penzionisani japanski general, rekao je za britansku agenciju da se zbog D-17 postavlja ozbiljno pitanje o efikasnosti regionalnog sistema odbrane koji grade SAD i Japan.
"Ukoliko ne nabavimo sofisticiraniji sistem balističke raketne odbrane, onda će biti nemoguće za SAD i Japan da odgovore," smatra Jošitomi.
On je dodao da su verovatno po prvi put prikazane rakete koje se lansiraju sa podmornica (JL-2).
"One ne mogu da dosegnu do SAD ako se lansiraju iz voda u blizini Kine, ali demonstriraju njenu sposobnost drugog udara," Ističe Jošitomi.
Kineski državni mediji su objavili da je 40 odsto oružja na paradi po prvi put prikazano, kao i da su na njoj učestvovale dve žene sa činom general majora.
Ugrožavanje američke supremacije u Aziji
Međutim, stručnjaci podsećaju da vlasti u Pekingu praktikuju da prikazuju na ovakvim smotrama oružje koje je tek u eksperimentalnoj fazi ili je prototip. Takođe, da nije bilo prilike da se testira njegov kvalitet u ratovima, za razliku od američkog s obzirom na razne vojne operacije, kao što su u Iraku i Avganistanu.
No, mnoge vlade širom sveta kao i eksperti, pažljivo se pratili paradu u Pekingu. Stručnjači ističu da je Kina pokazala koliko je daleko otišla njena armija u razvoju.
Sam Rogevin (Roggeveen), direktor programa na Lovi (Lowy) instituta za međunarodnu bezbednost, kazao je da je tempo kineskog vojno tehnološkog razvoja "zapanjujući”, te da sa potrošnjom za odbranu od dva odsto društvenog proizvoda, "ona neće posustajati".
"Poruka je prilično jasna. Kina dramatično dovodi u pitanje američku vojnu moć u Aziji i, dugoročno gledano, američka vojna supremacija na ovom kontinentu je ugrožena," ocenjuje Rogevin.
Bez pominjanja "Kulturne revolucije"
Nakon vojne parade, plesači i ostali učesnici umetničkog dela smotre prikazali su najveća dostignuća iz istorije zemlje te njenih regiona, noseći portrete prethodnih kineskih lidera, uključujući i Sija.
Međutim, nisu pomenuti turbulentni periodi iz prethodnih sedam decenija kao što su "Veliki skok napred" iz 1950-ih kada su od gladi umrli milioni ljudi, "Kulturna revolucija" iz 1960-ih u kojoj je stradalo na stotine hiljada ljudi, te brutalni obračun sa demonstrantima na trgu Tjenanmen 1989.
Na paradi, koja je trajala više od dva sata, učestvovalo je 15 hiljada vojnika i 100 hiljada civila koji su pažljivo odabrani. Ostali građani su mogli da prate smotru na televiziji.
Ceremoniji je prisustvovao i policajac iz Hong Konga Lau Čak-kej, mašući kineskom zastavom. U Kini ga doživljavaju kao heroja nakon što je 30. jula uperio pištolj na nekoliko stotina demonstranata koji su okružili policijsku stanicu.
Rastući izazovi za Sija
Si je i dalje popularan u zemlji zbog agresivne kampanje protiv korupcije i jačanja njene međunarodne pozicije.
Međutim, suočava se sa rastućim izazovima, pre svega u Hong Kongu koja potresaju demonstracije sa zahtevom za većim slobodama.
Tajvan optužuje Kinu za "diktaturu"
Drugi izazov je Tajvan koji se opire nastojanju Pekinga da ga reintegriše u "jedinstvenu Kinu".
Tajvanske vlasti su u utorak optužile Kinu da je "diktatorska", dodajući da je pretnja po mir.
"Kineska komunistička partija istrajava na jednopartijskoj diktaturi 70 godina, što je koncept vladavine kojim se krše vrednosti demokratije, slobode i ljudska prava, što je skopčano sa rizicima i izazovima za razvoj Kine," ističu vlasti u Tajpeju.
"Povici (Pekinga) o borbi za jedinstvo, velikom oživljavanju i ujedinjenju je samo izgovor sa vojnu ekspanziju, što je ozbiljna pretnja po regionalni mir i svetsku demokratiju i civilizaciju," dodaje se u saopštenju tajvanskog rukovodstva.
Tajvan ponavlja da nikada neće prihvatiti koncept "jedna zemlja, dva sistema", koji navodno omogućava veliku autonomiju Hong Konga i Makaua, a što vlasti u Pekingu vide kao najbolje rešenje i za ovo ostrvo.
Tajvanske vlasti podsećaju da ova teritorija živi u demokratskom sistemu više od 30 godina, te da Kina treba da iskoristi trenutak proslave i razmotri podsticanje demokratskih procesa.
Kina pojačava pritisak na predsednicu Tajvana Cai Ing Ven uoči izbora u januaru, procenjujući da želi da proglasi i formalnu nezavisnost ostrva, što bi bila crvena linija za vlasti u Pekingu.
Poražene nacionalističke snage Kuomitanga predvođene generalom Čang Kaj Šekom povukle su se nakon poraza u građanskom ratu 1949. na ovo ostrvo, proglašavajući Republiku Kinu koja je bila zvanični predstavnik zemlje u Ujedinjenim nacijama, dok je Narodna Republika Kina bila u zategnutim odnosima sa Zapadom, ali i Sovjetskim Savezom.
Tek nakon zaokreta u politici predsednika SAD Ričarda Niksona početkom 1970-ih, kada je došao u istorijsku posetu Pekingu i sreo se sa Mao Ce Tungom, Narodna Republika Kina je postala članica UN, dok je Tajvan izgubio taj status.
Problem Tibeta i Ujgura
Izazov za Sija su i pobunjene manine na Tibetu i Sinđangu sa većinskim muslimanskim stanovništvom, gde se Kina suočava sa žestokim međunarodnim kritikama zbog zatvaranja milion Ujgura u kampove u cilju njihove"deradikalizacije".
Facebook Forum