Godinu dana posle ubistva saudijskog novinara i kritičara režima u Rijadu Džamala Kašogija niko nije odgovarao za jeziv zločin u saudijskom konzulatu u Istanbulu, dok se suđenje optuženima u Saudijskoj Arabiji odvija u tajnosti, a saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman pokušava da se vrati na svetsku pozornicu nakon skandala koji je umrljao njegovu reputaciju reformatora i modernizatora, pišu svetski mediji.
Jezivi snimci iz konzulata
Kada je Kašogi 28. septembra prošle godine prvi put došao u saudijski konzulat da traži dokumenta neophodna za venčanje, Saudijcima se ukazala priliku da "urade nešto" s Kašogijem, piše BBC, navodeći da je ubijeni novinar isprva bio deo saudijskog establišmenta i urednik provladinog lista, ali da je postepeno došao u nemilost vlasti, da bi mu do 2017. bilo zabranjeno da piše u Saudijskoj Arabiji. Tada je otišao u SAD gde je počeo da piše oštre kolumne s kritikama bin Salmana.
Posle prvog dolaska Kašogija u konzulat turska obaveštajna služba je zabeležila telefonske razgovore između konzulata i Rijada u kojima je on označen kao tražena osoba, navodi BBC koji je razgovarao s dve osobe koje su slušale snimke. Veruje se da je u prvom razgovoru obavešten moćan saradnik princa - Saud al-Kahtani koji je već optuživan za učešće u pritvaranju i mučenju disidenta u Saudijskoj Arabiji. Sam Kašogi je u svojim pisanjima optužio Al-Kahtanija za vođenje "crne liste" za prestolonaslednika.
Kašogi je pozvan 2. oktobra da dođe u konzulat po papire i tada se na snimcima mogao čuti forenzički patolog koji je navodno kasnije raskomadao telo žrtve. Iz njegovih reči se moglo saznati da je znao šta se od njega očekivalo, rekla je britanska pravnica Helena Kenedi (Kennedy) koja je bila u timu specijalne izvestiteljke UN. "Moglo se čuti kako se smeju… Čekali su tamo znajući da će taj čovek ući i da će biti ubijen i isečen".
Kada je Kašogi došao u konzulat rečeno mu je da postoji poternica Interpola za njegovo hapšenje i da se mora vratiti u Saudijsku Arabiju, navodi BBC. "Postoji trenutak kada se može čuti kako Kašogi od čoveka koji je samouverena osoba, ide ka osećanju straha – povećanje nervoze, povećanje užasa – i onda saznanja da će se dogoditi nešto fatalno", rekla je Kenedi. Ona je navela da se na snimcima ne može čuti zvuk koji bi povezala s hirurškom testerom za kosti kojom je navodno raskomadano telo novinara, ali da se moglo čuti tiho brujanje. Turski obaveštajni zvaničnici, ističe BBC, veruju da je to zvuk testere.
Na osnovu preslušavanja snimaka, Kenedi veruje da je operaciju vodio Maher Abdulaziz Mutreb koji je ranije redovno putovao u pratnji prestolonaslednika kao deo obezbeđenja. "Mogao se čuti glas koji govori 'Iseci ga' i zvučao je kao Mutreb", dodala je ona. Izveštaj Anjes Kalamar (Agnes Callamard) Savetu UN za ljudska prava, podvlači BBC, imao je odlučan zaključak. "Ne postoje naznake po međunarodnom pravu da bi ovaj zločin mogao da se klasifikuje ni na koji drugi način osim kao državno ubistvo".
Odgovornost i negiranje krivice
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdogan) insistirao je u ponedeljak da će Turska nastaviti da traži istinu iza ubistva Kašogija, navodeći da su neki od njegovih ubica izbegli pravdu, prenosi Rojters (Reuters).
Godinu dana pošto su Kašogija ubili saudijski agenti poslati iz Rijada, Erdogan je rekao da Turska i dalje želi da zna gde je njegovo telo i ko je odobrio operaciju, sugerišući da su je izveli agenti "države u senci" u Saudijskoj Arabiji.
Jedanaest osumnjičenih Saudijaca je na suđenju u tajnovitom postupku, ali je tek nekoliko saslušanja održano. Izveštaj UN poziva na istragu protiv princa i drugih visokih saudijskih zvaničnika. Američka obaveštajan služba CIA i neke zapadne vlade su, dodaje Rojters, izrazile verovanje da je princ naručio operaciju.
S druge strane, saudijski prestolonaslednik je u televizijskom intervjuu rekao da kao lider zemlje preuzima "punu odgovornost" za jezivo ubistvo Kašogija, ali je negirao da je on to naložio, navodi agencija Asošiejtid pres (Associated Press).
Izveštaj UN tvrdi da Saudijska Arabija snosi odgovornost za ubistvo i da treba istražiti moguću ulogu princa Mohameda. Kongres SAD je naveo da veruje da je prestolonaslednik "odgovoran za ubistvo" u operaciji u kojoj su učestovali agenti koji su mu direktno podređeni. Princ Mohamed, međutim, rekao je za televiziju CBS da je nemoguće da zna šta svakodnevno radi tri miliona ljudi koji rade za saudijsku vladu.
Od poštovanja sveta do parije
Godinu dana posle ubistva Kašogija, Saudijska Arabija pokušava da se vrati na globalnu pozornicu, ali ju je kriza oslabila i podrila ambiciozne reforme koje je pokrenuo njen de fakto lider, prenosi agencija Frans pres (Agence France-Presse) ocene analitičara.
Pre užasnog ubistva u saudijskom konzulatu, ističe AFP, bin Salman je kao modernizator konzervativne kraljevine uživao poštovanje globalnih lidera i poslovnih džinova, ali je posle ubistva naslednik najmoćnijeg arapskog trona postao parija, dok je ubistvo bacilo senku na njegove reforme, stavljajući ljudska prava u njegovoj zemlji pod mikroskop, ali i iskušavajući stara savezništva sa zapadnim silama.
Princ je od tada pokušao da poboljša svoju umrljanu reputaciju, pokrećući PR kampanje da opet pridobije strane investicije dok ubrzava, kako analitičari nazivaju, "naginjanje ka istoku", ka manje kritičnim saveznicima poput Kine i Indije. To je, međutim, imalo ograničen uspeh, ističe AFP.
Otkrića izvestiteljke UN Anjes Kalamar i transkripti razgovora u konzulatu povećali su pritisak na zapadne saveznike da suspenduju prodaju oružja kraljevini, što je udarac za Rijad usred povećanih tenzija s Iranom, ocenjuje AFP. Mada je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) pružio podršku Rijadu, predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi) je navela ubistvo Kašogija pri protivljenju napadima na Iran kao odmazdu za napade na saudijska naftna postrojenja. "Ne vidim nikakvu odgovornost da štitimo i branimo Saudijsku Arabiju", rekla je ona.
Ubistvo Kašogija je povećalo rizik po reputaciju zapadnih firmi koje posluju sa Saudijskom Arabijom, čak i pošto globalni bankari i direktori opet prisustvuju atraktivnim investicionim konferencijama, ističe AFP. Skandal je takođe omeo bin Salmanove ekonomske reforme koje treba da smanje zavisnost Saudijske Arabije od naftnih prihoda i povećaju investicije u privatnom sektoru. Između ostalog odložen je planirani izlazak na berzu saudijskog naftnog džina Aramka (Aramco).
Pomoć Trampa
S druge strane, ocenjuje Vašington post (The Washington Post), Tramp je pomogao povratak na svetsku pozornicu princa Mohameda što je pokazao i letošnji skup Grupe 20 u Japanu gde se saudijski prestolonaslednik rukovao i smejao s ostalim svetskim liderima.
Prihvatanje Mohameda je jasan znak da mladi princ, za kojeg su CIA, saveznici SAD i istražiteljka UN rekli da je odgovoran za divljačko ubistvo Kašogija, opet dobrodošao, ako i nerado, ističe Vašington post, uz konstataciju da to ne bi bilo moguće bez podrške Trampa i njegovog državnog sekreta Majka Pompea (Mike).
Za Trampa se vrednost odnosa svodi na dolare, dodaje list, navodeći da predsednik SAD nije ulepšavao jezivu prirodu ubistva novinara, ali je više puta opisao Bliski istok kao "opako" mesto, opravdavajući Kašogijevo ubistvo kao nesrećan događaj zbog kojeg ne vredi odustati od unosnog tržišta. "Ako oni ne posluju s nama, znate šta će uraditi? Poslovaće s Rusima i Kinezima", rekao je Tramp u julu.
Pompeo je obećao da će SAD istražiti Kašogijevu smrt i privesti krivce na odgovornosti. Posle sastanka u januaru sa saudijskim kraljem i prestolonaslednikom, Pompeo je rekao da su oni ponovili posvećenost objektivnom procesu, ali je to obećanje ostalo neispunjeno. Suđenje za 11 saudijskih zvaničnika, koje je počelo u januaru, otaljava se, ističe Post. Novinarima i javnosti je zabranjen pristup, dok strane diplomate mogu da prisustvuju uz uslov da ne otkrivaju detalje postupke. Saudijska vlada nije imenovala optužene. Do njihovih imena je došla Kalamar, ali među njima nije Al-Kahtani, bivši visoki saradnik Mohameda koji je optužen za planiranje operacije ubistva.
Ipak, mada je kratkoročno Mohamed izgleda spreman da se vrati na svetsku scenu, dugoročni izgledi za Saudijsku Arabiju su klimaviji, ocenjuje Vašington post. Sećanje na Kašogija nije izbledelo – njegovo ubistvo ostaje poziv aktivistima za ljudska prava, dok njegova priča i dalje fascinira novinare i filmske stvaraoce. Tramp možda želi da zaboravi na Kašogija, ali ne i svet, zaključuje list u kojem je Kašogi pisao kolumne.
Facebook Forum