Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je da je "dobrodošao angažman" predstavnika Evropskog parlamenta "u cilju povratka međustranačkog dijaloga u Skupštinu Srbije" i predložila da okvirni datumi prve sesije dijaloga vlasti i parlamentarnih opozicionih stranaka budu 9. i 10. oktobar.
Ona je na pres-konferenciji u Skupštini Srbije rekla da je taj odgovor prosledila predsedavajućem Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvidu Mekalisteru koji je dan ranije (17. septembra) objavio da je pismeno ponudio predsednici Gojković da posreduje u dijalogu između vlasti i opozicije o izbornim uslovima.
Kako je objasnila, dijalog stranaka opozicije i vlasti bi se odvijao u nekoliko faza, pod pokroviteljstvom predsednice Skupštine i uz učešće evropskog parlamentarca. Gojković je rekla da će na razgovore biti pozvane parlamentarne stranke i njihovi lideri i eventualno, eksperti. U prvoj fazi tema međustranačkog dijaloga biće izborni uslovi, mediji i birački spisak, precizirala je predsednica Skupštine.
"Želja je da se dijalog vrati u Skupštinu, gde mu je i mesto", rekla je ona.
Prve reakcije na ponudu Evropskog parlamenta i odgovor iz Beograda su pozitivne.
Živković: Ponovimo ono što smo radili 2000.
Zoran Živković, predsednik opozicione parlamentarne Nove stranke, kaže da je dobro da je predsednica parlamenta odmah reagovala.
"Dobro je da već imamo i datum i to je prilika da vidimo koliko ozbiljnosti ima i od strane vlasti i od strane medijatora a i nas iz opozicije u tome da dođemo do nečega što bi bili prihvatljivi izborni uslovi. Ozbiljni razgovori, ako dođe do toga, put su put ka tome da kroz normalne izborne uslove pobedimo vlast, da učinimo ono što smo radili na izborima 1996. i 2000. godine (kada je na izborima smenjena vlast Slobodana Miloševića, prim. red.) i da ponovo Srbiju vratimo na put demokratije sa koga je skrenula 2012. godine (kada je na vlast došla Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića sa koalicionim partnerima, prim. red.) a nekoliko godina pre toga usporila na tom putu", kaže Živković.
Lutovac: Rezultat pritiska
Savez za Srbiju je saopštio usaglašen stav svih članica da od ispunjenja preporuka i zaključaka Stručnog tima protesta 1 od 5 miliona neće odustati.
"Na to smo se obavezali potpisujući Sporazum sa narodom (Sporazuma sa narodom od sedam tačaka objavljen u februaru 2019. godine tokom protesta 'Jedan od pet miliona' kao predlog skupa mera za obezbeđivanje poštenih izbora, prim. red.). Posledica neprihvatanja tih zahteva je odluka o bojkotu izbora. Inicijativa gospodina Mekalistera za posredovanje u dijalogu o izbornim uslovima je dobrodošla, ali zakasnila za izbore koji se najavljuju za mart 2020.", saopšteno je.
"Posredovanje u dijalogu može za cilj imati isključivo postizanje Sporazuma o poštenim i slobodnim izborima, mehanizme sprovođenja i rok od devet meseci za održavanje pravih izbora. Posredovanje u dijalogu ne odlaže kampanju za bojkot, ne menja odluku o neučestvovanju na lažnim izborima najavljenim za mart", saopštio je Savez.
Ponuda Mekalistera je očekivana vest, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, članice Saveza za Srbiju. On smatra da je ta ponuda rezultat pritiska opozicije koja je objavila bojkot, da neće izlaziti na izbore pod sadašnjim uslovima.
"Očigledno je da je svest o tome da ne postoje uslovi za fer i poštene izborne uslove veoma raširena, da više nije sporna i otuda dolazi ta ponuda. Sa druge strane, kampanja za bojkot je sredstvo pritiska da dođemo do poštenih i fer izbora i ako postoji šansa da do njih dođemo, onda je svaka prilika dobrodošla da se na tome radi. Ono što je takođe bitno je da postoji rok, opozicija je jasno stala na stanište da je potrebno da prođe određeni period. I ne samo to, nego je neophodno da postoji sveobuhvatni sporazum koji bi trebalo da uspostavi uslove za poštene i slobodne izbore", kaže Lutovac.
Zahtevi Saveza za Srbiju odnose se, pored ostalog, na ravnomernu medijsku zastupljenost (na Radio-televiziji Srbije) svih učesnika u izbornoj trci, smenu članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), te zabranu funkcionerske kampanje.
Albahari: Podržavamo dijalog
U Pokretu slobodnih gađana pozdravljaju ponudu Evropskog parlamenta. Predstavnik te stranke Natan Albahari podseća na pismo predsednika Pokreta Sergeja Trifunovića Mekalisteru koje je upućeno pre par nedelja, tražeći da se Evropski parlament uključi i posreduje u dijalogu između vladajućih stranaka i opozicije.
"Sada smo dobili informacije da je Evropski parlament spreman da to i učini. Mi, naravno, podržavamo tu odluku i čekamo da dobijemo detalje kako će to da izgleda. Mi ćemo podržati taj dijalog", prenosi stav Pokreta za Srbiju Natan Albahari.
Veselinović: Odložiti izbore
Janko Veselinović iz Pokreta za preokret, jednog od osnivača Saveza za Srbiju, kaže da je ova inicijativa Evropskog parlamenta zakasnila za martovske parlamentarne izbore, došla je nakon odluke Saveza da bojkotuje izbore. On kaže da veruje da će opozicija prihvatiti da učestvuje u dijalogu ali je izlazak na izbore omeđen tim rokom.
"Eventualno se može razgovarati o tome da se izbori odlože", kaže Veselinović.
Izbori bi trebalo da se održe u martu iduće godine.
Kocijančič: Vratiti dijalog u Parlament
Portparolka EU Maja Kocijančič kaže da Brisel podržava međustranački dijalog u Srbiji, a da bi svaku političku raspravu trebalo vratiti tamo gde i pripada - u parlament.
"Svi akteri moraju učiniti sve što mogu kako bi održali političku raspravu tamo gde i pripada, u parlamentu. Međustranački dijalog treba podržati i održavati ga u parlamentu", kaže Kocijančič, prenosi Tanjug.
Kocijančičeva navodi da je Evropski parlament već započeo misiju u Srbiji sa ciljem da doprinese daljem jačanju političkog dijaloga u parlamentu.
"Evropski parlament izrazio je spremnost da blisko sarađuje sa svim srpskim političkim strankama u parlamentu", kaže Kocijančičeva.
Portparolka EU podseća da poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji ukazuje na važnost primene preporuka koje je dala Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava koja je nadgledala prethodne izborne cikluse u Srbiji.
"Inicijativa civilnog društva da organizuje okrugle stolove, kao i odluka vlade da formira radnu grupu koja će se baviti preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava pozitivni su i konstruktivni koraci", ocenjuje Kocijančičeva.
Ona dodaje da je međupartijski dijalog o neophodnim reformama u zemlji neophodan i za uspešan ulazak Srbije u EU.
Srbiji je potrebna pomoć
Za Dušana Spasojevića sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu je iznenađenje brz odgovor predsednice Skupštine.
"Jasno je bilo da će vladajuća koalicija prihvatiti poziv. Možda je neočekivano što je već zakazan i datum. Zanimljivo mi je što poziv nije šire postavljen, što su pozvane samo parlamentarne stranke i videćemo da li će biti učešće civilnog društva. To je važno jer bi se ti pregovori na neki način nastavili na ono što se dešava na Fakultetu političkih nauke (dijalog vlasti i opozicije uz učešće i moderaciju civilnog sektora, prim. red.) i u tom smislu bismo imali neku vrsta kontinuiteta", kaže Spasojević i dodaje da vlast i opozicija moraju da postignu kompromis oko roka nakon što se postignu izborni uslovi za fer i slobodne izbore.
Milan Antonijević, moderator dijaloga vlasti i opozicije koji se od avgusta vodi na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smatra da je dobro da se povede dijalog i u parlamentu. Dodaje da će rezultati dijaloga na Fakultetu političkih nauka u pisanom formatu biti za tim stolom.
Posredovanje Evropskog parlamenta samo dokazuje da je potrebno uspostavljanje hitnog dijaloga u instituciji sistema, kaže Antonijević.
Za Dušana Spasojevića intervencija Evropskog parlamenta je pokazatelj da "Srbija više nije ni minimalna demokratija, da smo se našli u problemu koji ne možemo da rešimo uobičajenim putem i uobičajenim mehanizmima i da nam je potrebna pomoć sa strane".
Predstavnici vlasti na opozicione prigovore o izbornom procesu odgovaraju da su izborni uslovi u Srbiji danas "bolji nego u vreme prethodne vlasti (današnje opozicije)", te da je bojkot "politička taktika opozicije kako bi izbegla politički poraz".
Treba podsetiti i da deo opozicije bojkotuje skupštinska zasedanja u Srbiji od februara ove godine. Oni na taj protstuju zbog poteza vladajuće većina, čiji su poslanici iznošenjem na desetina istovetnih amandmana i trošenjem vremena predviđenog za diskusije, praktično sprečavali uključivanje opozicije u raspravu o zakonskim rešenjima.
Facebook Forum