Predsednik SAD Donald Tramp je nekoliko puta upotrebio reč „zapeta puška“, uključujući i prethodni put kada je Iran oborio američki dron, kao i sada posle napada na saudijska naftna postrojenja, kaže za RSE Dejna Strol (Dana Stroul), analitičarka vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku (The Washington Institute for Near East Policy).
„Tada je Tramp odobrio vojni odgovor, ali je u poslednji čas opozvao akciju. Iranci su iz toga izvukli pouku da američki predsednik ne želi da upotrebi oružanu silu. Sada ponavljaju istu pretnju. Napad ovih razmera i ozbiljnosti na izuzetno važnu infrastrukturu u kraljevini Saudijskoj Arabiji, svakako je legitimna bezbednosna pretnja i udar na njenu ekonomiju. Stoga Vašington treba da je podrži. No, svet posmatra da li SAD i njihov predsednik stoje iza svojih reči. Ukoliko Trampova administracija ne bude reagovala na odgovarajući način, to će poslati poruku saveznicima i partnerima u Evropi i na Bliskom istoku da se ne mogu osloniti na SAD. Istovremeno, to može biti zeleno svetlo Iranu da izazove još veći haos u regionu,“ smatra Strol.
Interes Irana da maksimalno pritisne SAD
RSE: SAD su objavile satelitske snimke te saopštile da obaveštajni podaci dokazuju njihovu tvrdnju da Iran stoji iza napada na saudijska naftna postrojenja. Međutim, Teheran odbacuje bilo kakvu umešanost u atak za koji su odgovornost preuzeli pobunjeni Huti u Jemenu, koje podržava Iran. Sigurno će biti još polemika ko je odgovoran. U svakom slučaju se postavlja pitanje u čijem interesu bi bilo da napadne saudijska postrojenja – iz političkih i ekonomskih razloga?
Strol: U ovom trenutku jasno je da Iran ima interes da na svoj način izvrši maksimalni pritisak na SAD koje su opet pojačale do maksimuma kampanju ekonomskog pritiska na Teheran. Uskoro počinje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i spekuliše se da bi se mogli sresti predsednici SAD i Irana, Donald Tramp i Hasan Rohani.
Mnogi u Vašingtonu smatraju da je ovo još jedan primer slanja poruke iz Irana SAD-u o pritisku na njih, ali istovremeno i signal američkim saveznicima i partnerima na Bliskom istoku o razlikama u njihovoj i poziciji Vašingtona, jer je predsednik (Tramp) izjavio da nije zainteresovan za masovniju upotrebu oružane sile sem ako su ugroženi životi američkih vojnika. Na taj način Teheran nastoji da iskoristi razlike između SAD i njihovih saveznika.
- SAD okrivile Iran za napade u Saudijskoj Arabiji, Teheran odbacuje optužbe
- Putin ponudio Saudijcima ruske protivraketne sisteme
RSE: Kada kažete da Teheran želi da izvrši maksimalni pritisak, da li je pre svega cilj da privoli Vašington da popusti sankcije na izvoz, te da iranska nafta dobije na značaju jer je zbog oštećenja saudisjkih postrojenja ugroženo globalno snabdevanje ovim energentom?
Strol: Tačno, jer već vidimo nagli skok cena sirove nafte. Saudijska vlada je saopštila da će biti potrebno nekoliko sedmica da u potpunosti obnovi proizvodnju. Ne smemo da potcenimo važnost ovog napada. To je udar bez presedana na saudijsku naftnu infrastrukturu što je uzdrmalo svetska tržišta.
Teheran se odlučio da pojača svoj odgovor u trenutku kada je Trampova administracija ukinula izuzeće od sankcija za najveće kupce iranske nafte. To se desilo u maju i Teheran se opredelio za taktiku maksimalnog pritiska na maksimalni pritisak iz Vašingtona.
Ranjivost saudijske odbrane
RSE: Očito se radilo o veoma sofisticiranom napadu jer su saudijska postrojenja veoma dobro obezbeđena. Takođe, američke trupe su u tom regionu. Postavlja se pitanje, kako su dronovi prošli neopaženo?
Strol: Treba videti kakva je bila priroda napada i ko je odgovoran. Kada je reč o američkim trupama, one nisu raspoređene u Saudijskoj Arabiji da bi štitile njenu najvažniju infrastrukturu, već u širem regionu, u zemljama kao što su Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati. Doduše, pre dva meseca je poslato 500 američkih vojnika u Saudijsku Arabiju za pripremu eventualnog sukoba sa Iranom.
Drugo, ovaj napad je razotkrio probleme unutar same Saudijske Arabije. Naime, njene snage su usredsređene na borbu protiv Hutu pobunjenika u Jemenu, a ne nužno na odbranu naftnih postrojenja. Dakle, pokazuje se ranjivost Saudijske Arabije jer mnoštvo moderne opreme koju je nabavila, nije dizajnirana za presretanje raketa i drugih oružja uperenih na njene najvažnije infrastrukturne objekte.
Razlike između EU i SAD
RSE: Da li je cilj ove taktike Irana i da na neki način produbi razlike između SAD i Evropske Unije koja pokušava da sačuva sporazum o nuklearnom programu Teherana iz koga se Vašington povukao?
Strol: Da, znamo da su evropske zemlje, pre svega takozvana evropska trojka Nemačka, Velika Britanija i Francuska, odavno razočarane odlukom Trampove administracije da se povuče iz pomenutog sporazuma. Za evropske zemlje je očuvanje ovog dogovora sa Iranom deo strategije zaštite sopstvene bezbednosti, u suprotnom raste rizik od sukoba.
Na starom kontinentu procenjuju da će svi izgubiti u slučaju rata SAD i Irana, ili Izraela i Irana, te niko ne može da proceni kakav će biti ishod. U međuvremenu, Teheran pokazuje da je odlučan i poseduje resurse da gađa naftnu infrastrukturu u regionu, u situaciji kada su SAD saopštile da su u interesu njihove nacionalne bezbednosti stabilne cene ovog energenta.
Svet posmatra da li se može osloniti na SAD
RSE: Sofisticiranost napada pokazuje da iza njega najverovatnije ne stoje Hutu pobunjenici u Jemenu, iako su preuzeli odgovornost. Međutim, ako se zaista ispostavi da je Iran izveo udare u okviru taktike maksimalnog pritiska na Vašington, da li rizikuje da se preigra, odnosno napravi grešku u proceni. Naime, Tramp je rekao da su SAD spremne kao „zapeta puška“ da reaguju. Da li je to samo retorika?
Strol: To je veliki test za predsednika Trampa. Naime, on je upotrebio nekoliko puta reč „zapeta puška“, uključujući i poslednji put kada je Iran oborio američki dron. Tada je Tramp odobrio vojni odgovor, ali je u poslednji čas opozvao akciju. Iranci su iz toga izvukli pouku da američki predsednik ne želi da upotrebi oružanu silu. Sada ponavlja istu pretnju. Dakle, da li će se Teheran preigrati, prilično zavisi od odgovora SAD.
Tramp je u prvoj poruci na Tviteru sugerisao da je na Saudijskoj Arabiji da kaže ko je odgovoran za napad i zatraži pomoć SAD. To je u velikoj meri otklon od ranije američke političke pozicije da će u slučaju napada na njene partnere na Bliskom istoku, stati uz njih i reagovati. A napad ovih razmera i ozbiljnosti na izuzetno važnu infrastrukturu u kraljevini Saudijskoj Arabiji, svakako je legitimna bezbednosna pretnja i udar na njenu ekonomiju.
Stoga Vašington treba da je podrži. No, svet posmatra da li SAD i njihov predsednik stoje iza svojih reči. Ukoliko Trampova administracija ne bude reagovala na odgovarajući način, to će poslati poruku saveznicima i partnerima u Evropi i na Bliskom istoku da se ne može osloniti na SAD. Istovremeno, to može biti zeleno svetlo Iranu da izazove još veći haos u regionu.
Dvosmislene poruke iz Vašingtona
RSE: Da li Teheran na to računa, da je to samo Trampova retorika, te da može nastaviti još intenzivniju kampanju pokazujući američkim saveznicima, pre svega Saudijskoj Arabiji da je ranjiva?
Strol: To je upravo slučaj sada, jer iz Vašingtona stiže mnogo dvosmislenih poruka te mnoštvo promena u politici tako da više niko ne zna šta je zvanična politika i svi dovode u pitanje privrženost SAD, a naročito predsednika Trampa, prema preuzetim obavezama i proklamovanim ciljevima.
Tako je u trenutku kada je Iran zarobio prvi tanker, izjavio da svako treba sam da zaštiti svoje brodove, zatim je najavio povlačenje američkih trupa iz Avganistana iako još nije postignut sporazum koji bi garantovao opstanak legitimno izabrane vlade.
Zapretio je povlačenjem svih vojnika iz Sirije, pokrenuo je kampanju maksimalnog pritiska na Iran da bi ga primorao da se vrati za pregovarački sto, ali koja nije praćena kredibilnom pretnjom o upotrebi oružane sile. Vlade i građani na Bliskom istoku su izloženi gotovo svakodnevnoj pretnji iz Irana i ukoliko ne osećaju istinsku podršku SAD, onda dovode u pitanje njihovu privrženost, uključujući i samog predsednika Trampa.
Paralela sa pregovorima sa Severnom Korejom
RSE: Da li je koincidencija da je prošle sedmice podneo ostavku Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, koji se zalagao za tvrđu politiku prema Teheranu, a ubrzo nakon toga su napadnuta saudijska naftna postrojenja?
Strol: Nisam sigurna da je to koincidencija. Svi znaju da se Bolton dugo zalagao za upotrebu vojne sile protiv Irana i promenu njegovog režima. Takođe, da nije bio zadovoljan Trampovom spremnošću da pregovara sa Teheranom bez prethodnih uslova.
Postoji i zabrinutost da nakon neuspele runde pregovora sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, da će se slična situacija desiti i sa Iranom. Dakle, razmatra popuštanje sankcija a da se ništa konkretno ne dobije zauzvrat od Teherana, mada je zaštitni znak politike Trampove administracije prema Iranu maksimalni pritisak da bi se izdejstvovao novi, bolji sporazum o nuklearnom programu.
Po odlasku Boltona, američki državni sekretar Majk Pompeo izrazio je spremnost da se razgovara sa Iranom bez preduslova. Doduše, Tramp je odmah u tviter poruci istakao da postoje uslovi, ali ih nije precizirao. To, da ponovim, šalje dvosmislene poruke, dovodi do pogrešnog razumevanja i baca sumnju na predsednika Trampa i SAD.
Rizik od pogrešne kalkulacije
RSE: Da li će tenzije dalje rasti jer, kao što smo pomenuli, ovo je samo poslednji u nizu incidenata ove godine: zarobljavanje tankera, zatim obaranje američkog drona? Niko ne želi sveopšti rat, ali zbog pogrešnih kalkulacija lako se može preći ta granica.
Strol: Da, rizik od pogrešne kalkulacije je najveća pretnja, jer ne postoje kanali za razgovore između SAD i Irana kako bi se smanjile tenzije. Vašington je imao razne mogućnosti, tajne, bočne puteve za komunikaciju sa Teheranom, ali je Trampova administracija prekinula te kanale. S obzirom da se američka politika sada stalno menja, iranske vlasti nisu sigurne kako da najbolje iskalkulišu svoj odgovor.
Dakle, imajući u vidu napad bez presedana na saudijska postrojenja, situacija može veoma lako da eskalira tako da u novim udarima još teže strada infrastruktura, novi tankeri zarobljeni, američki građani pritvoreni. Sve to može da dovede da sveopšte pogrešne procene, ali sukob od direktnog sukoba za sada niko u regionu nije spreman da razmatra.
Iran nastoji da oteža Trampov reizbor
RSE: U međuvremenu, cena nafte je skočila u jednom trenutku skoro 19 odsto, što je najveći rast od Zalivskog rata 1991. Potom se stabilizovala na oko 10 procenata zbog Trampovog odobrenja da se koriste američke rezerve. Međutim, stanje na tržištu je neizvesno, jer će Saudijskoj Arabiji biti potrebno nekoliko meseci da obnovi proizvodnju na nivou pre napada. Drugo, u slučaju sukoba doći će do daljeg poremećaja u snabdevanju. Da li to može ozbiljno ugroziti svetsku ekonomiju koja već usporava, pre svega zbog trgovinskog rata između SAD i Kine?
Strol: Ekonomska situacija u svetu je sada veoma opasna, ne samo zbog toga što Tramp koristi američku privredu u trgovinskom ratu sa Kinom. Naime, ukinuo je podsticaje Indiji koji proizilaze iz njenog povlašćenog statusa u trgovini sa Vašingtonom, zatim preti carinama Meksiku ukoliko ne preduzme određene mere u vezi tražilaca azila u SAD-u. Dakle, spreman je da koristi američku ekonomiju kao političko sredstvo, za neekonomske ustupke, što dosada nije radio nijedan predsednik.
Drugo, sasvim je moguće da Iran ima u vidu približavanje izbora u SAD, a rast cena nafte svakako bi otežao Trampov reizbor. Stoga je politička situacija u SAD prepuna tenzija.
Još radikalniji potezi Irana, ako izostane odgovor SAD
RSE: Šta se može očekivati u neposrednoj budućnosti: pad tenzija do sledećeg incidenta, ili preti ozbiljnije zaoštravanje sa ograničenim oružanim sukobima u kojima bi učestvovale i američke snage?
Strol: To će u velikoj meri zavisiti od odluka i poruka Trampove administracije u narednim danima. Nije nužno da se odgovori na ovaj napad oružanom intervencijom, da bi se predočilo Teheranu da prestane sa ovakvim ponašanjem. Postoje drugi načini da se reaguje, koristeći političke i diplomatske kanale, kao i ekonomske mere. U slučaju vojnog odgovora, postoji veliki rizik od eskalacije sukoba jer kada izbije rat na Bliskom istoku nikada se ne zna njegov tok i ishod. Naravno, svi bi u njemu izgubili – politički, ekonomski, a da ne govorimo o uništavanju infrastrukture i žrtvama.
Druga opcija je da SAD preuzmu vodeću međunarodnu ulogu okupljajući saveznike i partnere kako bi poslali jasan signal Teheranu da je ovakvo ponašanje neprihvatljivo. Ako, da ponovim, ne bude odlučne akcije Vašingtona na političkom, diplomatskom ili vojnom planu, time se šalje poruka Iranu da neće biti reakcije SAD, te da može imati još slobodnije ruke da nastavi po starom antagonizirajući dugogodišnje američke saveznike i partnere. U tom slučaju, mogu se očekivati još radikalniji potezi Huta u Jemenu, šiitskih milicija u Iraku ili direktnih napada na zemlje kao što je Saudijska Arabija.
