SAD su objavile satelitske snimke te saopštile da obaveštajni podaci dokazuju njihovu tvrdnju da Iran stoji iza napada na saudijska naftna postrojenja.
Međutim, Teheran odbacuje bilo kakvu umešanost u atak za koji su odgovornost preuzeli pobunjeni Huti u Jemenu, koje podržava Iran. S druge strane, američki zvaničnici sumnjaju da Huti stoje iza napada imajući u vidu njegov smer i opseg.
Zbog ovog incidenta cene nafte su naglo skočile na globalnim tržištima jer je pogođen Abkaik, najveće postrojenje za preradu ovog energenta u svetu, tako da je skoro prepolovljena saudijska proizvodnja nafte na 5,7 miliona barela dnevno zbog čega je smanjeno za pet odsto globalno snabdevanje.
Na početku trgovanja u ponedeljak sirova nafta Brent je poskupela 19 odsto dostigavši 71,95 dolara za barel, da bi se nakon toga stabilizovala na 66,28 dolara za barel, odnosno 10 odsto povećanja, što je najveći rast od Zalivskog rata 1991.
Na delimično smirivanje cena je uticalo saopštenje saudijskih vlasti da će u ponedeljak biti obnovljena trećina oštećenih kapaciteta, a predsednik SAD Donald Tramp odobrio upotrebu nafte iz američkih strateških rezervi.
SAD raspolažu sa oko 630 miliona barela uskladištene nafte i bivši predsednici su dozvoljavali da se deo stavi na raspolaganje u situacijama kada je dolazilo do većih poremećaja na tržištu. I Južna Koreja je najavila puštanje u promet nafte iz strateških rezervi.
Međutim, postoji zabrinutost da cene nafte mogu dalje rasti zato što će biti potrebno "nekoliko meseci" dok Saudijska Arabija u potpunosti stavi u pogon oštećena postrojenja, prenosi Rojters pozivajući se na dva izvora koja su upoznata sa poslovanjem kompanije Aramko.
Na skok cena može uticati i nastavak tenzija na Bliskom istoku.
"Odlazak savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona mnogi su protumačili kao smanjenje političkog rizika – no ovaj događaj može imati mnogo ozbiljnije posledice", ističe jedan analitičar banke USB na koga se poziva Rojters.
Najveći uvoznici saudijske nafte, kao što su Kina, Indija i Indonezija, biće najviše pogođeni poremećajem u snabdevanju.
Tramp: Spremni smo 'kao zapeta puška'
Američki državni sekretar Majk Pompeo je tokom vikenda optužio Iran za napad, ali nije predočio konkretne dokaze. Teheran je uzvratio kritikama na račun Vašingtona za obmanjivanje.
Predsednik SAD Donald Tramp nije direktno okrivio Iran, ali je nagovestio mogućnost vojne intervencije kada se sazna ko je odgovoran.
"Napadnuta je saudijska isporuka nafte. Ima razloga da verujemo da znamo ko je krivac, kao 'zapeta puška' smo, ali čekamo da čujemo od Kraljevine za koga veruje da stoji iza ovog napada i pod kojim uslovima bismo delovali".
Jedan neimenovani američki zvaničnik je rekao za "Njujork tajms" da je napad došao iz smera zapad-sever-zapad, a ne sa teritorije u Jemenu koju kontrolišu Huti i nalazi se jugozapadno od saudijskih naftnih postrojenja, uprkos tome što su preuzeli odgovornost za napad.
Američki zvaničnici su sugerisali da je napad mogao doći iz severnog dela Zaliva, Irana ili Iraka.
Američki zvaničnici na koje se poziva "Njujork tajms" ističu da je možda korišćena kombinacija dronova i krstarećih raketa, ali da nisu svi pogodili Abkaik i Kurais naftna postrojenja.
Istovremeno, "Ej-Bi-Si" (ABC) prenosi izjavu jednog američkog zvaničnika da je Tramp apsolutno uveren da je Iran odgovoran.
Iran: Američka "maksimalna obmana"
Iranski ministar inostranih poslova Džavad Zarif je u reakciji na stav Majka Pompea, kazao da "pošto nije uspeo njegov maksimalni pritisak, sekretar Pompeo se okrenuo maksimalnoj obmani".
Zavid je imao na umu "kampanju maksimalnog pritiska" koju je pokrenula Trampova administracija sa sankcijama prema Teheranu nakon što se Vašington povukao iz međunarodnog sporazuma čiji je cilj da se ograniči iranski nuklearni program.
Tvrdnje Hutu pobunjenika da su izveli napad
U napadu su pogođeni naftna polja Abkaik, postrojenje koje je u vlasništvu saudijske državne kompanije Aramko, i Hurais, koje je najbliže jemenskog granici – 770 kilometara.
Saudijske vlasti su saopštile da je atak izveden dronovima u četiri sata u subotu ujutro, nakon čega su pokuljali gusti, crni oblaci.
Hutu pobunjenici tvrde da su poslali 10 dronova upozorivši da će nastaviti napade.
Nema izveštaja o povređenima, ali još nije jasno koje su razmere štete.
Jemenski pobunjenici su prethodno izveli više napada raketama i dronovima na naseljena područja u Saudijskoj Arabiji, u kojima je poginulo najmanje četiri civila.
Jemen je devastiran sukobom koji je eskalirao u martu 2015. godine, kada su Huti preuzeli kontrolu nad većim delom zapadne teritorije zemlje primoravajući predsednika Abdrabuha Mansoura Hadija da pobegne u inostranstvo.
Zabrinuta zbog uspona grupe, za koju tvrdi da je vojno potpomaže šiitski Iran, Saudijska Arabija i osam drugih uglavnom sunitskih arapskih zemalja počeli su vazdušnu kampanju i delimično blokirali Jemen kako bi omogućili povratak na vlast Hadija.
Ujedinjene nacije su saopštile da je u dosadašnjim sukobima poginulo najmanje 7,290 civila te da je potrebna humanitarna pomoć i zaštita za oko 80 odsto od 24 miliona stanovnika ove zemlje. Od toga 10 miliona zavisi od pomoći da se prehrani.
Portparol Huta Jahija Sari je izjavio da će operacije na saudijske ciljeve "biti još opsežnije i bolnije sve dok traje njihova agresija i blokada".
Facebook Forum